Прилози

Не постоји ниједан већи билатерални проблем између Србије и Канаде, сматрамо наш однос пријатељским и настојаћемо да Србију подржимо у будућности на начин на који то жели њен народ, поручио је данас амбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон, који је постио Краљево у оквиру манифестације "Дан Канаде у Краљеву". Он је истакао да његова земља види да је Србије тренутно више окренута европским интерграцијама и да Канада разуме да Србија жели добре односе и са Северно-атлантском алијансом и са Русијом.

Канада је чланица НАТО и има одређене несугласице са Русијом, пре свега око Украјине и позиције око Крима, али подржава став Србије о војној неутралности, казао је Пинингтон. Кандаски амбасадор је додао да је и сам четири године био запослен у НАТО и да његова земља ту алијасу подржава од оснивања 1949. године.

Подржавамо Споразум Србије и НАТО и све што он подразумева и не видим да је позиција Србије другачија у односу на друге земље које имају одређену сарадњу са НАТО, прецизирао је амбасадор, оцењујући да и Србија и НАТО имају своје интересе. НАТО војници имају посебан статус у Србији, али не да би се шетали, него да би постојала могућност боље сарадње и обучавања војске, сматра Пинингтон.

Новинарско питање да ли сматра да је бомбардовање Србије 1999. године било грешка, амбасадор није желео да коментарише.

Улога амбасада Канаде је да се подстакне привредна сарадња две земље, али пре свега у смеру промоције канадских производа у Србији, а ово је био скуп на којем смо могли да сазнамо какве су препреке да се та сарадња оствари и у супротном смеру, истакао је Пинингтон након сусрета са најбољим краљевачким привредницима.

Према речима амбасадора, за производњу здраве хране увек постоји интерес. Он је оценио да Краљево има солидну основу за инвестирање, велики потенцијал у области свих инжењерских наука, пољопривреди и хидроенергетском сектору.

Помоћ Канаде Србији, подсетио је амбасадор, заснива се углавном у изградњи инфраструктуре и у инвестицијама, а помоћ српској влади огледала се и у обучавању војске.

Скандирање навијача осудили Влада Хрватске и Хрватски фудбалски савез. – Уефа још није реаговала

„За дом спремни! Било је једино јасно, гласно и дуже скандирање на осјечком стадиону током утакмице Хрватске и јеврејске државе Израел. Треба ли уопште подсећати како су током НДХ, засноване на расним законима, концентрационим логорима и државном терору и под поздравом „За дом” и отпоздрав „Спремни” пролазили управо Јевреји?

Очигледно треба: морали су да носе Давидову звезду, нису смели да се крећу после мрака, одузета су им грађанска права и имовина и коначно систематски су истребљени како би Поглавник (тако је назван Анте Павелић када је основао усташку организацију, прим. аут) могао да се похвали Фиреру да смо решили јеврејско питање”, пише новинар хрватског „Индекса” Звонко Алач у тексту под називом „Једна лепа за дом спремна атмосфера”.

Повод за текст је понашање хрватских навијача који су за време утакмице са Израелом у више наврата скандирали „За дом спремни”, „Ајмо, ајмо усташе”, „Ми Хрвати. Усташе, усташе. Вуковар, Вуковар”.

Овај портал је један од ретких који су се бавили најновијим испадом њихових навијача, пошто већина хрватских медија није ни пренела шта се чуло на стадиону у Осијеку. Они су тек дан након утакмице известили о томе. Није реаговао ни официјелни спикер на стадиону, а на телевизијском преносу на ХРТ-у су се чуло само када су вређани челници Хрватског фудбалског савеза. 
Пријатељском мечу на стадиону „Градски врт” присуствовали су и хрватски премијер Тихомир Орешковић, министар науке, образовања и спорта Предраг Шустар, министар привреде Дарко Хорват, председник Хрватског фудбалског савеза Давор Шукер...

Хашки трибунал осудио је Радована Караџића, бившег председника Републике Српске, на 40 година затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина од 1992. до 1995. године у БиХ, као што су депортације, прогони и истребљења, за опсаду Сарајева и узимање талаца УН. То је првостепена пресуда, али не и коначна реч трибунала, јер ће и Караџић, који је затражио ослобађајућу пресуду и тужилаштво, које је предлагало казну доживотног затвора, моћи на њу да уложе жалбу.

Одлуком већа којем је председавао корејски судија О Гон Квон, Караџић ће остати у притвору Хашког трибунала.

У готово двочасовном образложењу пресуде, судија Квон је рекао да је веће утврдило да Караџић није крив једино за геноцид под тачком један оптужнице, која се односи на злочине у седам босанских општина, али да јесте крив по свих осталих десет тачака, међу којима је и геноцид у Сребреници.

Оптужени је, према оцени суда, кључни учесник у том злочиначком подухвату, заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем, коме трибунал суди по истој оптужници, а учесници су и Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Жељко Ражнатовић Аркан и Војислав Шешељ.

Судија је прецизирао да су докази показали да је 5.115 муслимана убијено у догађајима који се стављају на терет Караџићу, док за један од више случајева убијања заробљеника његова одговорност није утврђена.

„Оптужени је био једина особа у Републици Српској која је имала моћ да спречи убијање муслиманских мушкараца. Уместо да интервенише, оптужени је наредио да муслимански заробљеници, који су тада држани у Братунцу, буду пребачени у Зворник и друга места, где су убијени”, рекао је судија у до последњег места испуњеној највећој судници трибунала.

Караџић је пресуду саслушао мирно, намрштеног израза лица, повремено благо климајући главом.

Радован Караџић, први председник Републике Српске, којем ће у четвртак, 24. марта, бити изречена пресуда на суђењу за геноцид и злочине почињене у Босни и Херцеговини, у ексклузивном интервјуу за Балканску истраживачку мрежу рекао је да не постоји разуман суд који би га осудио.

"Моја су очекивања иста. Знам шта сам хтeо, шта сам урадио, чак и о чему сам сањао, и не постоји разуман суд који би ме осудио. Колико год да је високопозиционираних званичника босанских Срба осуђено", рекао је Караџић, који се од лета 2008. године налази у притворској јединици у Схевенингену.

У интервјуу говори о злочинима у Сребреници не поричући их, али се противи обиму и позадини онога што се десило. За злочин на сарајевским Маркалама, који назива инцидентом, рекао је да ниједан Србин не би био осуђен да му се суди на основу докумената Уједињених нација и то пред судом УН-а.

Караџић је рекао да је његова "стална борба за очување мира, спречавање рата и смањење патњи свих људи без обзира на веру, представљала узоран труд вредан поштовања", и додао да БиХ данас треба "комисија за истину".

За ратна дешавања Караџић је окривио "страно мешање", појаснивши да би остварио конструктивно и компромисно решење са Изетбеговићем јер су били на "плодоносном путу".

"Господин Изетбеговић је желио посебан политички и верски ангажман за муслиманску заједницу, који се није могао применити на Србе и Хрвате, а ја се томе нисам противио ни у којем погледу", рекао је Караџић.

Говорећи о великим силама, Караџић је навео да "када изгубе интерес за нестабилност Балкана, тада ћемо пронаћи решење за ратне злочине".

Принц од Велса поручио је вечерас у Народној скупштини Србије да је у земљама региона остварен изузетан напредак и да су се после страшних догађаја у прошлости вратили стабилност и мир.

Такође је поручио да је Велика Британија уз регион.

„Велика Британија је са вама док градите заједничку будућност. Мир и стабилност у овом региону значиће да сви ми на Балкану, Уједињеном Краљевству или било где можемо да уживамо безбеднију и напреднију будућност. Заједно можемо да направимо ту будућност”, поручио је британски престолонаследник. Он је истакао да се нигде као на Балкану не осећа тежина историје, да земље региона не треба да је игноришу, али да не смеју да постану њени заробљеници, већ да треба да раде на помирењу.

„Свако друштво и држава је обликована својом прошлошћу, али постоји мало места на свету где човек осећа тежину историје више него на Балкану. Нико не сме да заборави или да игнорише ту историју, али још је важније да не постанете њени заробљеници”, рекао је британски принц. Он је подсетио на случај моста у Мостару - његово рушење је било пример патње и бола, а његова обнова подвиг вештине и наде.

„Сада је окренута једна страница у региону. После страшних сукоба 90-их година мир и стабилност су се вратили. Потпуно разумемо проблеме са којима се суочавају ваше земље и могу да поздравим изузетан напредак који је начињен”, истакао је принц Чарлс.

Болни трагови историје морају да се прихвате, али остаје проблем како то превазићи, додао је он.

Срећом, премијер је са Копаоника отишао пре него што је Фискални савет предочио да од 16 земаља региона у 2015. само Србија, Словенија и Хрватска нису достигле бруто домаћи производ из 2008.

Случајно или не, тек постало је готово уобичајено да се неко битан не појави на Копаоник бизнис форуму. Пре две године, неколико дана уочи ванредних избора, на „српски Давос“ није дошао Александар Вучић, тада ППВ у влади Ивице Дачића. Позивајући се традиционално на неидентификоване, али „добро обавештене изворе“, таблоиди су објавили да ППВ није дошао јер ни по коју цену није хтео да буде у истом друштву са тајкунима. Истини за вољу, у званичном програму Вучићев долазак није био ни предвиђен, али је то очито мало коме било важно. Битнија је била „порука“ да на Копаонику нема места и за лидера СНС и за тајкуне, од којих су неки убрзо, бар на одређено време, разређени планински заменили устајалим ваздухом у ћелијама Централног затвора. А Вучић је на тим изборима освојио апсолутну већину посланичких мандата.

Прошле године Вучић је први пут дошао на Бизнис форум, али је било упадљиво приметно да у сали нисте могли да приметите двојицу до тада скоро редовних гостију, Мирослава Мишковића и Милана Бека. 

Вучић је и ове године био главна звезда, а поново су недостајала двојица бизнисмена. Један сасвим оправдано, јер (не)очекивано мора да тражи нови посао. Александра Обрадовића, који је у среду, 9. марта, требало да учествује у панелу: 
„Реструктурирање државних предузећа – успешни примери и дилеме“, неколико дана пре поласка за Копаоник издао је - службени „ауди“. Не, није мотор отказао, јер да јесте могао је да седне у други, исти аутомобил, с обзиром на то да је у јеку штедње на рачун фирме купио два „аудија“. 

Навршава се десет година од смрти бившег председника Србије и Југославије, хашког оптуженика Слободана Милошевића. Обилазак гроба на десету годишњицу смрти медијима су најавили Покрет социјалиста на челу са лидером странке Александром Вулином и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине и злочине против човјечности. 

Пошто градске и државне власти нису дале дозволу да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу. После вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани која је протекла без верског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице, јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбедност. 

Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003. године, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. године био принуђен да призна пораз на изборима за председника СР Југославије. Обоје живе у Русији, а ћерка Марија у Црној Гори. Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС-а, изузев потоњег председника социјалиста Ивице Дачића, као и тадашњи заменик председника СРС-а Томислав Николић, председник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, посланик Думе Сергеј Бабурин и генерал Леонид Ивашов, као и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк. 

Председник Русије Владимир Путин честитао је председнику Србије Томиславу Николићу на "заслуженој награди" Међународног фонда јединства православних народа која му је уручена у Москви.

"Много сте урадили за заштиту и популаризацију источно-хришћанских вредности. Знам то и лично. Ми смо више пута водили поверљиве затворене разговоре. Хоћу лично да вам захвалим", рекао је Путин Нколићу на почетку састанка у Кремљу. Председник Русије је оценио да се односи две земље развијају успешно и да ће о томе са Николићем разговарати и данас.

Николић је захвалио на честиткама рекавши да му је награда коју је јуче примио "посебно драга јер носи име патријарха Алексеја Другог који је био у Србији када јој је било најтеже". Он је Путину захвалио и на времену које је издвојио за сусрет са њиим, иако је, како је рекао, дошао у Москву другим поводом.

"Лично сам захвалан за то што сте прошле и свих прошлих година учинили за Србију", рекао је Николић.

"Не можете да замислите колико се Србија осећа захвалном због два ваша поступка који се тичу будућности Србије али и Републике Српске", казао је Николић наводећи да је Русија блокирала резолуцију о Сребреници у Савету безбедности УН и спречила улазак Косова у Унеско.

Николић је казао да би "доношењем резолуције о Сребреници Срби били оптужени као геноцидни народ и потврдили би се стереотипи који су постојали о томе" и подсетио на поступак руског цара који је "у рат ушао да би одбранио српску браћу".

Док се већина људи сваког месеца бори како да покрије све трошкове, канадска покрајина Онтарио лансирала је пројекат захваљујући коме ће сви грађани на кућну адресу добијати чек са новчаним износом довољним да покрије све њихове основне животне потребе.

Сличан експеримент са бесплатним новцем већ су примениле Финска и Холандија, како би створили ефикаснију, оптимистичнију грађанску класу.

Та идеја ипак није од јуче. О загарантованом месечном приходу теоретише се још од 60-их. Наде су велике у удружењу "Мрежа за основни приход".

"Желимо да га уведемо у целу Канаду, Квебек је први у игри. Сви треба да се укључе у пројекат, немају никаквог разлога да пропусте овакву прилику", рекла је председница Мреже.

Власти у Онтарију још нису одлучили која ће тачно свота и према којим критеријумима бити додељена, али начелно, прихватили су план па је његова примена тек питање времена. У Финској сваки становник добије приближно 900 евра месечно за све животне трошкове, док се у појединим градовима Холандије та свота пење до чак 1.000 евра!

Пројекат је наишао на зелено светло и у самом врху власти. Канадски министар за породицу, децу и социјални развој Жан-Ив Дукло, изразио је задовољство што су људи у његовој земљи почели да размишљају о идеји да држава поклања новац за основне потребе.

У теорији, основни приход функционише. Према до сада виђеном, нетачна је претпоставка како бесплатан новац ствара лење раднике. Према релевантним истраживањима, када људи могу да се ослоне на сигурносну финансијску мрежу као ову, они који су примали бесплатан новац радили су 17 одсто радних сати више, а повећали су и своју зараду.

Изводи из обраћања Слободана Милошевића нацији, 2. октобра 2000. године

Као што и сами знате, пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део тог посла обављен је успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета. Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свету људи могу бити изложени.

…Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део те организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

Ваљда би свакоме после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије.

У нашој јавности већ дуго је присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности познат је његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије. Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.