Мост преко Ибра, који је подигао Миломир Главчић, Канађанин српског порекла, постао је и прави симбол добрих односа и између две државе. Од отварања моста све су учесталије посете канадских званичника Краљеву, а град на Ибру потписао је прошле године повељу о пријатељству и сарадњи са Нијагаром Фолс. Ускоро ће постати и почасни члан Канадско-српског пословног удружења, а у току су „Дани Канаде у Краљеву”. Одржан је скуп представника канадске државе и привреде са краљевачким привредницима, затим је у овдашњем музеју отворена изложба „Канадске медицинске мисије у Србији 1914–1918”, изложба уметника Гија Ланжевина у градској галерији, а у краљевачкој библиотеци је одржана радионица са основцима на тему „Са децом око света – Канада”.
Разговарали смо током ове манифестације са Филипом Пинингтоном, амбасадором Канаде у Србији.
Робна размена између ове две државе била је прошле године око 110 милиона долара. Може ли се тај обим размене повећати?
Постоје две врсте трговине, то је размена добара, што је основно, и размена услуга – и ту Канада има богату понуду за Србију. Удаљеност наших држава упућује нас на већу размену услуга и више мањих пројеката. А што се ваше земље тиче, неопходно је подробније истражити потенцијал и могућности канадског тржишта, преко којег се, посредством низа споразума, стиже и до тржишта САД. У пословној сарадњи Канаде и Србије нема већих препрека, осим што је неопходно радити на даљем усклађивању регулативе и стабилности пословања у правном погледу. Ево, данас смо дознали да је Краљево, уосталом као и Србија, добро место за инвестирање, посебно у инжењерству, пољопривреди и хидроенергији, у чему је Канада у светском врху.
Канада је чланица НАТО-а, признала је Косово, да ли се може рећи да су односи са Србијом, ипак, у успону?
– Тачно. Нема већих несугласица и ми ћемо настојати да подржавамо Србију и у будућности, посебно у европским интеграцијама и инвестицијама. Канада као чланица НАТО-а има одређене несугласице са Русијом, пре свега због Украјине и Крима, али ми разумемо став Србије у вези с њеном неутралношћу и тежњом да одржи добре односе са обе стране. То је приликом посете Србији изјавио и наш министар иностраних послова и, заиста, сматрамо да су наши односи пријатељски. Једино што до мене од грађана Србије долази јесте тај режим виза за Канаду.
Поред промоције робних добара Канаде, ви овде прилично радите на презентацији културе ваше земље?
– Оно што желим да кажем јесте да културу не можете промовисати у средини где немате образованих људи који то разумеју и цене. Ја сам приметио да то у Србији постоји и ја уживам у томе, не само у тежњи да представимо нашу културу већ и у ономе што Србија поседује, а реч је о правом богатству.
Последњих година постоји један програм убрзаног добијања дозвола за усељење у Канаду. За то је прилично Срба заинтересовано?
– То је модел активног довођења економских имиграната назван „Брзи улазак”, а односи се на оне стручњаке и радна места којих нема довољно у Канади. Реч је о сусретању понуде и тражње и сходно томе избору оних који су заинтересовани за усељење у Канаду. Те потребе за стручњацима из разних области се мењају и онај ко то жели мора бити добро информисан које су професије тренутно тражене.
Међу имигрантима у Канади је велики број Срба који су, верујемо, допринели развоју ваше земље?
– У Канади има између 150 и 200 различитих дијаспора. Српска дијаспора има различита интересовања, јер постоје Срби који су се доселили у Канаду пре Другог светског рата и који су углавном ројалисти, затим они после тог ратног сукоба и Срби који су дошли после деведесетих, који углавном нису из Србије него из оних других делова, тако да има ту разних опредељења и интересовања. Али, углавном сви су наши лојални грађани, а међу њима је свакако и господин Главчић. Морам рећи да сам чуо за многе људе који су својој домовини или родном крају нешто даривали, али да је неко поклонио мост, то нисам, и он је јединствен пример. Пример велике хуманости којом се одужио својој родној земљи и дао допринос повезивању те државе и Канаде, чији је држављанин и где је остварио свој животни сан – истакао је амбасадор Пинингтон.
Главчић: зашто нема српске робе
Знајући за скуп канадских и српских привредника у Краљеву, Миломир Главчић је, посредством својих пријатеља, обезбедио необичан поклон за канадског амбасадора. Реч је о пакету здраве хране и аутентичним напицима. Уз то је, такође посредно, амбасадора упитао зашто тих производа нема у канадским продавницама и зашто је телефонирање из Канаде за Србију тако скупо, а повољна комуникација је услов и за већу привредну сарадњу.
– Ја сам пре свега задужен за промоцију канадске робе. Што се производа из Србије тиче, посебно кад је реч о здравој храни, то је интересантно, али је промоција тога више задатак за мог колегу из Србије у Канади. А што се скупоће телефонирања тиче, ту је реч о тарифама три наше компаније које су можда за Србију високе, али ће се то, надам се, мењати. Но, постоји и јефтинији начин комуникације, уз коришћење других технологија – одговорио је амбасадор Пинингтон.
М. Дугалић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026