„Осуда усташког режима од председнице била је само реакција на акцију. Ништа није учинила, није се ишта учинило после релативизације усташтва”, истрајава у свом ставу Огњен Краус, представник Јевреја.

Наводна деполитизација Јасеновца за хрватског аналитичара Жарка Пуховског јесте „лош виц” и значи „укидање Јасеновца као проблема”. Он констатује да је „Јасеновац резултат политичке одлуке да се убијају људи друге расе, вере и уверења”, док бивши заменик председника ХДЗ-а Драго Пргомет каже да „хрватска влада треба јасно да каже да је НДХ била фашистичка творевина утемељена на расним законима”.

Да је тренутно у Хрватској на сцени покушај смањења обима злочина почињених у Јасеновцу упозорио је и директор Центра „Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф који је за „Глас Српске” рекао да не постоји сумња да су у хрватском друштву присутни елементи који изражавају носталгију за усташким режимом, али да не деле сви такво осећање. Примећује и да би канонизација Алојзија Степинца у Хрватској само помогла онима који желе искривити слику о Другом светском рату и холокаусту. „Ово је очигледно нешто веома опасно”, упозорава. 

Међу онима који верују у континуитет хрватске политике јесте и председник Координације српских удружења са простора бивше Југославије Драган Пјевач. Он је оценио да је иницијатива ХОС-а само наставак политике рехабилитације усташтва коју Хрватска води. 

„Хрватски Мировински фонд је 1993. донео одредбу на основу које је више од 8.000 усташа и домобрана добило право на пензију”, подсетио је Пјевач.

Занимљив осврт имао је и „Јутарњи лист”, који у тексту под насловом „Хрватски екстремисти су најјезивији у целој ЕУ: филм о усташтву руши хрватски углед више и од пољудске свастике” говори о документарцу „Десно, два, три – куда ће отплутати Европа” приказаном на немачко-француској телевизији Арте о успону деснице у Европи. За Артеову екипу најјезивији и визуално најживописнији примери десног екстремизма у Европи јесу управо они хрватски.

Како пише лист, то је разлог што је Хрватској посвећена последња трећина филма, која је визуално најшокантнија и драматуршки ударна. 

„У свакој од четири земље конзервативци и десничари се устручавају од било каквог иконографског везивања за историјски фашизам. У Немачкој је то законом забрањено, у Пољској не постоји као историјски феномен, а у Мађарској су чак и фашисти довољно мудри да то избегавају. Једино ’паметни’ на хрватској десници сматрају да су изузетно корисни за домовину кад пред немачком камером кличу Павелићу и славе усташе”, пише лист.

У тексту се наводи да се „приказује Милановићева прошлогодишња војна парада, фешта у Книну, дернек у Чавоглавама”. „Приказују пијану екипу у шатору која у делиријуму пева усташке песме. Снимају цуру са усташком капом која уз хармонику плеше на улици. Бројни и еуфорични добровољци једва чекају да пред Артеовим камерама салутирају фашистичким поздравом. А на крају се у филму појављује председница Китаровић, која се грли и дружи са раздраганом масом”, пише у тексту.

Реч је, додаје се даље у тексту, о филму који ће за углед Хрватске имати немерљиво већу штету од фамозне свастике на Пољуду. 

„Филм јасно показује хрватски политички врх (председницу) као неодвојив део националистичке иконографије и сцене. Артеова екипа јасно смешта радикалну десницу у контекст туризма, поручујући свом образованом и утицајном гледалаштву да не верује у хрватске туристичке лагарије, па – индиректно – да не летује у таквој земљи”, закључује се у тексту.

Младен Кременовић, Политика

Погледајте ФИЛМ 

Index: Šef lokalnog HDZ-a 10. travnja slavio uz ustaški barjak i jagnjetinu