Мојовићу је такође одређено одузимање имовинске користи од 8.600 евра, сараднику Симићу 400 евра, Меденици 1.500 евра и сведоку сараднику Томашевићу 6.000 евра. Они су дужни да поменуте износе у динарској противвредности, уплате у року од 30 дана од правноснажности пресуде у буџет Републике Србије, а под претњом принудног извршења. Оптужби су ослобођени Ивко Лисица, Урош Малић, Милоје Ћурчић, Душан Овук, Стево Тривић, Љубица Торбица, Новица Михајловић, Владан Лаушевић, Мирослав Радовановић, Биљана Мојовић, Драгослав Паравиња и Милан Жутомарковић.

Оптужба је одбијена против Предрага Ловрића.

Ово је првостепена пресуда, тако да одбрана као и тужилаштво имају право да се жале Апелационом суду у Београду.

Оптужница Тужилаштва за организовани криминал из 2009. године терети оптужене да су фалсификовањем медицинске документације остваривали право на инвалидску заштиту, накнаду штете за учешће у борбеним дејствима на територији бивше СФРЈ, али у у поступцима решавања стамбеног питања припадника некадашње ЈНА.

Као припадници те групе оптужени су лекари са ВМА, запослени у Одељењу за стамбене послове и Одељењу у Дирекцији за имовинско-правне послове Министарства одбране, као и бивши службеници у Војсци Републике Српске Крајине и Војсци Републике Српске.

Мојовић је 2000. године пензионисан по основу трајне неспособности за војну службу, а против њега и осталих оптужених покренута је финансијска истрага због сумње да је новцем од кривичног дела купио више станова у Београду који се воде на њега, или чланове његове ближе фамилије, што је он на суђењу негирао.

Према оптужници, неки оптужени су новац добијали на суду, тражећи накнаде пред Другим општинским судом у Београду, док су други до средстава долазили тражећи накнаде од Градског секретаријата за социјалну и дечју заштиту.

По истим основама, додељен је и већи број станова, који су касније откупљивани и продавани, а новац су делили међусобно.

За овакве злоупотребе коришћени су лажни медицински налази и фалсификована документација.

Сумња се да су припадници ове криминалне групе контактирали са војницима некадашње ЈНА и ВРСК, који су учествовали у рату и који су подносили захтеве за добијање статуса ратних војних инвалида. За њих су сачињавана, како се наводи, лажна уверења о болести. Онима који су тражили одштету пред судом у просеку је додељивано 1,5 милиона динара.

Према ономе што наводи тужилаштво, они оптужени који су радили у Дирекцији за имовинско-правне послове Миностарства одбране нису оспоравали тужбене захтеве, а нису изјављивали ни правне лекове против судских одлука које су донете на штету Републике Србије.  

Танјуг