У Србији ће у наредном период нестати неколико десетина села, јер у сваком четвртом живи мање од 100 становника, оцењено је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ) на представљању неколико публикација о пољопривреди.

Академик Драган Шкорић, уредник књиге „Унапређење села у брдско планинским подручјима Србије”, казао је да у око 1.000 села у Србији има мање од 100 становника и да су то углавном људи просечне старости 59 година и са лошом школском структуром.

Према његовим речима, нестајање посебно прети брдско планинским селима, која се највише напуштају због лоших услова за живот.

„Врема је за узбуну када су села у питању”, додао је Шкорић нагласивши да треба одмах покушати зауставити те негативне трендове.

На данашњем скупу у САНУ речено је да у Србији има око 4.600 села, и да је у њима око 50.000 напуштених кућа, као и да у око 145.000 кућа тренутно нико не живи.

Истакнуто је и да према статистичким подацима, у 86 одсто села опада број становника док се само код 12 одсто њих бележи пораст.

Тешки услови за живот, удаљеност од градова, недостатак путева, продавница, школа, вртића, пошта, апотека, али и ветеринарских амбуланти јер је пољопривреда основно занимање на селима,односно непостојање никакве шансе за зараду осим обраде земље, главни су разлози напуштања и запуштања села, чуло се на скупу.

Оцењено је и да се може очекивати да ће се млађи нараштаји враћати из града у село тек када се створе услови за живот на селу као што су у граду.

У циљу заустављања изумирања села потребна је , према мишљењу учесника и јасна политика руралног развоја Србије, односно да се системски решавају проблеми.

Према ранијим подацима, у Србији постоји 5,1 милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара, а користи се тек 3,35 милиона хектара, што је значајан потенцијал.

Танјуг