Прилози

Поуздано знам да су се и бивши функционери љутили због критика. Све док нису пали са власти. Онда су схватили да је посао медија да критикују. Ко зна, можда ће тако бити и са Вучићем

Биће да смо дефинитивно на добром путу, ако сам ја, као што је то у понедељак на РТС-у потенцирао премијер Александар Вучић, једини „стручњак“ у Србији којем, ето, нису све козе на броју. Или ће бити само да се премијер додатно наљутио зато што сам се усудио да кажем да имам права да будем много више љут од Вучића, иако је и он баш љут што су му директори неких јавних предузећа месецима потурали лажне финансијске извештаје. И што је тек крајем године схватио да је Азотара „неприметно“ направила 50 милиона евра нових губитака, таман колико је потребно за повећање пензија у 2017. 

Он је то могао да спречи, ја нисам. Баш зато имам права да будем много више љут. А и због тога што је НИН онолико писао како послују РТБ Бор, Азотара, Ресавица, МСК, доскора и Железара... Како је могуће да ни за кога у Влади то није био проблем?

Искрен да будем, није мала ствар ако те политички најмоћнији човек у земљи јавно прозове и то у првих пет-шест минута обраћања нацији. Па, изјаву Бориса Тадића прокоментарисао је тек пред крај „Упитника“, а све време упадљиво се трудио да не помене име ниједног опозиционара. Као да већег политичког противника од мене нема. Мало ли је за једног новинара, којег је ономад прогласио и „опасним“. 

Не знам само да ли сам опасан зато што не узимам све здраво за готово, што не могу да прећутим да ће ове године наш бруто домаћи производ, чак и ако порасте за 2,8 одсто, као што је то Вучић пре неколико дана рекао, расти спорије него у Црној Гори, Албанији или БиХ? Што понављам да су у целом региону просечне плате мање само у Македонији и то за неких пет евра?

Председник Српског покрета обнове, бивши министар иностраних послова СРЈ и државне заједнице Србија и Црна Гора, Вук Драшковић тврди да су црногорски премијер Мило Ђукановић и његов српски колега Александар Вучић мета истог атентатора. Драшковић је у интервјуу подгоричкој 'Побједи' рекао да иза планираног крвопролића у ЦГ стоје руске и српске параслужбе Европа се, додаје он, данас сa правом плаши сукоба међу балканским народима, историјски талентованим за лудило и смрт.

„У геостратешком смислу, такав би Балкан Русији могао послужити као жетон за велику игру око Украјине. Јер, каква је да је, Русија је озбиљна држава, способна да лако дестабилизује Балкан. Баш зато ниједног тренутка нисам посумњао да је 16. октобра у Црној Гори припремано крвопролиће и ликвидација Мила Ђуканновића, а све са циљем да се спречи не само улазак Црне Горе у НАТО, већ и у ЕУ”, казао је Драшковић.

Драшковић, који за себе каже да је преживео више покушаја атентата, сматра да иза тога стоје руске и српске параслужбе.

„Као човек који је успео да преживи више покушаја атентата, тај сам рукопис лако препознао. Очекивано, медији под контролом тих служби одмах су јавили да је Мило Ђукановић и организовао и платио покретање крвавога кола по Црној Гори, укључујући и сопствену ликвидацију, а све са једним циљем да, замислите, добије изборе и да онда из гроба прослави изборну победу”, навео је Драшковић.

Подсећа да када су, како каже, исте те убице покушали атентат на мене у Будви, исти медији су писали да никаквог атентата заправо није ни било, да сам, како бих себи подигао рејтинг, лично организовао властито убиство. По другој верзији, додао је, атентат је организовала његова жена, јер је сазнала да је „замислите, са лепом новинарком која живи у Дубровнику”.

Поново се ближи тренутак када Европљани стављају прст на чело и питају се да ли сат треба да помере унапред или уназад. И поново стручњаци доводе у питање такву праксу указујући на здравствене ризике и економску штету.

Већ неко време критичари померања сата два пута годишње покушавају да докажу да та промена више није корисна. Сада су се, како би доказали свој став, окренули науци.

Не једној конференцији недавно у Бриселу професор неурологије са Оксфорда Расел Фостер и професор психологије са Минхенског универзитета представили су своје налазе о томе како померање сата утиче на људе, посебно на спавање.

Њихов закључак је да враћање сата не доноси уштеду енергије, представља значајан здравствени ризик и много кошта економију.

Научници настоје да докажу да промена времена има "драматичне ефекте" на физичке и менталне функције јер прави збрку у биолошком сату.

Како се наводи, деци и старијима су потребне недеље да се навикну на промену. Истовремено се у то време бележи повећан број саобраћајних удеса и компликација после хируршких интервенција, пренео је Еурактив Немачка.

Пати и економија

Поред штетног утицаја по здравље људи, пати и економија. Стручњаци рачунају да промена времена два пута годишње кошта ЕУ између један и два одсто БДП, што је углавном директно повезано са здравственим проблемима. То значи да се годишње губи готово 300 милијарди евра.

Аустријски европосланик Хајнц Бекер каже да постоји довољно научних података да се од Европске комисије тражи да "коначно предузме мере" и стави тачку на праксу која "само прави штету".

Америчка корпорација „Мајкрософт“ потврдила је да постоји мана у њеном програму „Виндоуз“, коју је недавно обелоданио супарнички „Гугл“, a коју хакери користе за нападе на политичке институције САД.

Група хакера коју „Мајкрософт“ назива „Стронцијум“ води кампању илегалног прикупљања података против специфичних циљева, укључујући владине службе и дипломатске и војне институције, написао је на званичном сајту Тери Мајерсон, потпредседник „Мајкрософта“ задужен за Виндоуз.

„Мајкрософт“ описује „Стронцијум“ као пиратску групу чије особине указују на подршку државе, али Мајерсон не наводи које.

Стручњаци за безбедност ту хакерску групу, која има и низ других назива, описују као повезану са Русијом. Она је осумњичена за недавне нападе на сервере америчке Демократске странке.

Управа америчке обавештајне службе (ODNI) је почетком октобра саопштила да Москва покушава да се „умеша у амерички изборни процес“, што је Кремљ оценио као „бесмислицу“.

У новом случају, хакери комбинују напад илегалног прикупљања података на превару са експлоатацијом „рупа“ у Виндоузу и у програму фирме „Адоб“, Флешу, да би инсталирали „улаз“ у нападнуте рачунаре, које потом могу да користе како желе, а да власник то не зна.

Мајерсон пише да „одлука 'Гугла' да открије ту рањивост пре него што је поправљена, повећава ризик за кориснике“. „Гугл“ тврди да је „Мајкрософту“ дао седам дана да реши проблем пре него што га је објавио, и да је о томе обавестио „Мајкрософт“ и „Адоб“ 21. октобра.

Изложени политичком прогону и медијској сатанизацији

Српски народ у Црној Гори, његови политички, културни и верски представници изложени су невиђеној медијској и политичкој сатанизацији и прогону и то не само од антисрпског режима у Подгорици, него и од медија и других центара моћи из Србије, наводи се у отвореном писму политичких и културних представника Срба из Црне Горе.

Политички и културни представници Срба из Црне Горе у писму, које је упућено премијеру Србије Александру Вучићу, затражили су и пријем код Вучића, да би могли да га упознају о, како кажу, неподношљивом положају у којем се налазе и срамотној кампањи медија која се води против њих, преносе црногорски медији.

"Већ више година борба српског народа за своја елементарна национална и грађанска права у Црној Гори додатно је отежана агресивном медијском подршком актуелном режиму управо од стране појединих медија из Србије, а посебно ТВ `Пинк` и `Информера`", наводи се у писму.

У писму се додаје да је медијска хистерија против српског народа и његових представника у Црној Гори ових дана достигла врхунац "када је, синхронизованом акцијом режима и медија из Србије, српски народ оптужен ни мање, ни више него за тероризам и организацију терористичко-криминалног атака на институције система у дану одржавања парламентарних и локалних избора, а којим је Мило Ђукановић прикрио још једну своју изборну крађу".

Напомиње се и да су притисци режима и тих медија посебно појачани у тренутку када се истрајава на три кључна политичка питања која су дио виталног националног интереса српског народа и саме Црне Горе.

У петак увече у амбасади САД у Београду приређена је прослава Ноћи вештица, коју је обележило скандалозно вређање и исмевање српског премијера.

Према информацијама које су изнете на данашњој конференцији за штампу Александра Вучића, неколико америчких маринаца, које је предводио Метју Мекреј, заменик војног аташеа, на прославу су дошли маскирани у фантомке и обучени у црне мајице на којима је писало "Савамала демолишн тим" (Савамала, тим за растурање). Они су се, наводно, цело вече ругали српском премијеру, узвикујући и увреде на његов рачун.

Вучић је данас потврдио да су га о свему обавестиле наше службе безбедности, а поводом целог случаја он је рекао:

- Упознат сам са црним хумором америчких маринаца и, ако је то тачно, ништа друго осим тупавог хумора нисам приметио. Нисам ни очекивао ништа интелигентније, нису то баш доктори наука - рекао је Вучић, додавши да не мисли да то има било какве везе са озбиљним стварима.

Случај "Савамала" био је тема и интервјуа који је амерички амбасадор Кајл Скот данас дао за једне дневне новине, изјавивши да оно што се тамо дешавало указује на неповерење које грађани, по његовом мишљењу, имају у Владу Србије, која их није заштитила. На то је оштро реаговао министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, поручивши да су овакви ставови "брутално мешање у унутрашње ствари Србије":

- И ја сам лично нарочито забринут због бројних убистава у градовима широм САД, поготово оних људи који су били криви само зато што су другачије боје коже. Очигледно да су оправдани протести тих људи у америчким градовима, које влада САД није у стању да заштити, већ је она директно умешана у њихово убијање - рекао је министар. Он је "посаветовао" амбасадора САД да се тиме позабави, а не причама о рушењу илегалних објеката у нашем главном граду.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године један је од највећих злочина немачке војске током Другог светског рата. У акцији одмазде у једном дану, за само седам сати, Немци су убили неколико хиљада мушкараца, жена и деце. Повод за стрељање били су немачки губици 16. октобра 1941. године, када је у борби са партизанима и четницима у околини Крагујевца погинуло десет и рањено 26 немачких војника.

После 75 година од овог злочина „Пошта Србије” је на дан страдања пустила у оптицај марку „Сећање на жртве Другог светског рата – Крагујевац 1941. година”. За мотив је изабран „Споменик бола и пркоса” (Анте Гржетић, 1959), док је мотив на вињети и коверти „Споменик стрељаним ђацима и професорима” (Миодраг Живковић, 1963). У позадини марке и коверте приказан је текст Обзнане, којом је немачка месна команда Крагујевца објавила стрељање становника Крагујевца октобра 1941. године. Стручну сарадњу пружила је Јелена Давидовић, музејски саветник Спомен-парка Крагујевачки октобар, а графичка обрада је дело Надежде Скочајић, креатора марака.

Номинална вредност марке је 23 динара и штампана је техником вишебојног офсета у Заводу за израду новчаница у тиражу од 25.000 у табачићима од по осам комада са вињетом у средини.

Одмазда немачких снага почела је 19. октобра у селима Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници; за сваког убијеног немачког војника стрељано је 100, а за сваког рањеног 50 талаца. Према досадашњим подацима тога дана је стрељано 415 људи, а 21 особа је успела да преживи.

Чему се чудимо ако знамо да је 6. октобра 2000. године један лидер ДОС-а казао да Србија више нема непријатеља и да јој тајне службе и нису потребне

Беше то првих дана после октобарске револуције, на једном од "ослобођених" ТВ канала, док је још трајала она егзалтација, буктала нада и вера да је Србија коначно на добром путу. Пред камерама два од 18 лидера ДОС-а, један приучени новинар, иначе побегуља из Војске, и један универзитетски професор. Разговарало се о свему и свачему и у једном трену дођоше и до шпијунаже, обавештајних служби, прислушкивања. Водитељ, наиван, приупита хоће ли се и на који начин оснажити српска обавештајна служба, тајна полиција, а један од вођа ДОС-а, заједно са побегуљом (имена позната целој Србији, али да их не спомињемо и додатно срамотимо) поче да исмејава новинара. Све у стилу: да ли сте ви нормални, каква тајна служба, шпијунаже, трице и кучине, па Србија више нема непријатеља, они што су нас убијали, протеривали, бомбардовали... сада су наши савезници. Речју, нико нас више неће шпијунирати и српску тајну полицију, контрашпијунажу, треба укинути. Да не арчимо паре. Слушајући ове небулозе, нормалном човеку преостало је једино да се помоли Богу, видевши ко је узео да води Србију. 

Шта се догађало у међувремену, све до ових дана, добрано смо осетили. Нови владари Србије дозволили су страним шпијунима, већ 10. октобра 2000. године, да имају своје канцеларије у Генералштабу и МУП-у Србије, клањали се пред њима као да су владике, немо посматрали како неки од српских официра и полицајаца отворено раде против сопствене државе.

Шпијунажа је старија од државе, од било ког облика друштвеног организовања. 

Шта је са колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду?

Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно завршен договором у складу са медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел Вајнстајн.

После дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК, од чега је 400.000 долара опредељено за трошкове адвоката, 150.000 долара за судске трошкове и накнаду петорици директних тужитеља, док је остатак од 850.000 долара намењен за три сврхе: стипендије за студенте, за правну заштиту Крајишника и за обележавање њихове трагедије.

На овакав договор утицала су два, по нашу тужбу, штетна правна догађаја, а ниједан није био у директној вези са нашом парницом.

Први се односио на пресуду Жалбеног већа Хашког трибунала из новембра 2012. године, којом је поништена пресуда претресног већа двојици хрватских генерала А. Готовини и М. Маркачу, одговорним, пре свега, за планирање и извођење операције „Олуја”. Наиме, таквом пресудом жалбено веће је и све доказе прихваћене у првостепеној осуђујућој пресуди ставило под сумњу.

То је значило да оштећени у судском процесу у Чикагу више неће моћи да користе тврђење из првостепене пресуде Хашког трибунала да је хрватско војно и политичко руководство учествовало у „удруженом злочиначком подухвату” са циљем нелегалног протеривања српског становништва из Крајине, чему су се надали у случају правоснажне осуђујуће пресуде. А то би даље значило да би оштећена страна пред америчким судом изнова морала доказивати да су све тачке оптужнице биле ратни злочин.

Ђорђе Богдановић (27) из Ужица први је студент у Србији који је дипломски рад, на Факултету педагошких наука у Јагодини, одбранио у шумадијској народној ношњи старој 35 година. 

Богдановић, који је дипломирао са оценом десет, каже за Курир да је од тренутка када се уписао на факултет себи обећао да ће бранити дипломски у народној ношњи.

- То сам желео због великог поштовања и љубави према традицији, али и због тога што сам више од 15 година играч и певач у КУД „Севојно“. Драго ми је што то нико није урадио пре мене. Ово нисам учинио да бих привукао пажњу јавности, већ је ово мој изазов, да се млађе генерације не поливају водом и не пуће у огледалу, него да сви будућу дипломци ураде на исти начин и да покажемо да наша традицији неће отићи у заборав - прича Богдановић.

Он је дипломирао на студијском програму Васпитач у домовима на тему „Школа као фактор организације слободног времена младих“, а његов ментор је била професорка Гордана Будимир Нинковић. Циљ му је, како каже, да упише мастер.

- Сала је била препуна, сви су се одушевили овим мојим потезом, биће ми драго да видим још неког да то учини. Било је неколико другара из ансамбла који нису веровали да ћу се појавити у ношњи, али испунио сам себи обећање и пресрећан сам због тога - каже за наш лист Богдановић.

Чување традиције

Крајем јануара 2016, на додели дипломе Правног факултета у Београду, свршени студент Катедре за међународно јавно право Филип Живановић (23) из Београда обукао је српску народну ношњу. Његов потез делио се на друштвеним мрежама невероватном брзином. Живановић је тако обучен отишао на факултет како би „дао неки смисао“ дипломи коју прима, а то је одуживање дуга према прецима који су у тој одећи отишли у рат, али и у сватове. Он је тада изјавио да је народну ношњу изабрао како би репрезентовао традицију и образовање.

Курир