На данашњи дан, 26. априла 1910. године, рођен је Мехмед-Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли.
Овако је Меша Селимовић писао о Босни:
"Можда због неравног хода кроз историју, због сталних несрећа, због историјске коби. Никад Босна није имала срећу да је моћни сусједи оставе на миру. Од далеких богумила, које престављају право, неортодоксно лице Босне, ове људе су проклињали, палили, уништавали папе, цареви, краљеви, а преживјели су се увијек враћали своме пркосу. Турска окупација је једним одузела вјеру, а свима слободу. Али и они који су прешли у туђу вјеру, остали су Босанци, чудан сој људи, који се није мјешао са окупатором, али није више био што су његова друга браћа, мада су им исти обичаји, начин живота, језик, љубав према завичају. Тако остају сами. Мислим да никад ни једна група људи у историји није остала усамљенија него што су босански Муслимани. Није много помагало ни то што је Босна до осамнаестог вијека била релативно развијена, практички без неписмених, са мноштвом школа, с уређеним урбаним животом, са доста вјерске толеранције, неприродност њиховог положаја била је очита.