Дешавања

Немојмо да будемо селективни, немојмо да се фокусирамо на неку пузајући фашизацију. Србија је та која потенцира неко пузајуће усташтво у Хрватској. Ја га не видим, видим појединачне инциденте, каже председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић.

Председница Хрватске је коментарисала, у РТЛ-овој емисији Директ, између осталог и неповољан извештај о стању људских права у Хрватској, који говори и о порасту нетолеранције у друштву.

"Да, сматрам да је дошло до пораста нетолеранције, али и да не бисмо смели превише важности да дајемо неким маргиналним појавама и групама", рекла је.

На питање како је могуће не придати пажњу "паради усташтва" у средишту Загреба, рекла је како се треба згрозити, али "на шестој или седмој страници неког листа, или у десетом минуту дневника, а недати пажњу јер они то траже па тиме добијају на значају".

Политика Вашингтона према Балкану никада није имала смисла јер су САД желеле да очувају неке нације у заједништву, друге да раздвоје, док су истовремено неке случајеве етничког чишћења осуђивали, а неке игнорисали.

Даг Бандоу, спољнополитички коментатор „Форбса”, написао је у свом ауторском тексту да је једина заједничка ствар, која је константна последица америчке политике, та да Срби увек губе.

Како је навео, из Приштине и Београда допиру непријатељски тонови и претње, због чега је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и „овога пута учине праву ствар”, наводи он, а преноси „Хафингтон пост”. 

Он у свом чланку помиње да је Југославија била вештачка творевина Версајског споразума која је након Другог светског рата преживела захваљујући „диктатури Јосипа Броза Тита и страху од совјетске инвазије”, али да је Титова смрт разбила „јединство” које је на окупу држало неколико нација.

Како се наводи, после тога је створен политички вакуум који су искористили националисти  и Балкан је експлодирао.

Прва Бушова администрација признавала је суверенитет Југославије, али пошто су Немци подржали независну Словенију, започео је серијски распад, током којег су САД и Европа подржали стварање БиХ и Хрватске.

Температура на Антарктику достигла је нови рекорд од досад незабележених 17,5 степени Целзијуса, саопштила је Светска метеоролошка организација (СМО). Толико је у марту 2015. измерено у аргентинској истраживачкој станици „Есперанца”, за два и по степена више од претходног рекорда из 1974. године. Није необично да се климатски подаци верификују после неколико година, јер стручњаци морају да провере податке и прецизност метеоролошких станица, објаснили су представници СМО.

Ова организација под окриљем Уједињених нација деценијама анализира температурне рекорде на најјужнијем континенту да би их упоредила са подацима из других регија и боље разумела шта је последица глобалног загревања, а шта природних варијација.

Измерена температура од 17,5 степени карактеристичнија је за Средоземље него за Јужни пол и представља значајно одступање од просека за Антарктик, који варира од минус 10 степени Целзијуса на обали континента до минус 60 у унутрашњости. Научници су у то време овај екстрем приписали високом притиску који је омогућио да се топао ваздух из Јужне Америке рашири изнад Антарктика. Регију покрива лед дебео и до 4,8 километара, који садржи 90 одсто све слатке воде на свету. Кад би се отопио, ниво океана и мора би се подигао за 60 метара, тврде стручњаци.

Канадска компанија "Невсун" започеће, до краја године, припреме за отварање рудника бакра и злата у рејону "Чукару пеки", код Бора. Овај рудник се сматра потенцијално најбогатијим налазиштем тих метала на планети - сазнају "Вечерње новости".

“Очекујемо да ускоро завршимо студију изводљивости, после чега, у последњем кварталу 2017. године, крећемо у припреме за отварање рудника, који би се експлоатисао подземним путем“, казао је Клиф Дејвис, председник "Невсуна".

“Наш је план да брзо развијемо тај рудокоп, који би у потпуности требало да постане оперативан 2021. године“, додаје он.

Иначе, по прелиминарној економској студији, рађеној по методи познатој под именом "зрно грашка", вредност лежишта код Бора процењује се на - седам милијарди долара. У прелиминарној економској студији се наводи и да се трошкови отварања рудника на потезу "Чукару пеки", које је од Бора удаљено седам километара, требало да износе до - 500 милиона долара!

Дочек 2017. године у Канади је означио и почетак обележавања 150. годишњице стварања државе какву познајемо данас. У 19 градских центара поноћ је и званично промовисана као старт манифестације, која ће се одвијати целе године на свим нивоима, од локалног до федералног.

Током године биће прилике да се најаве појединачни догађаји и манифестације.

Поменимо 15 фебруар - Дан заставе, 21. јун - Дан Првих народа, 24. јун - Дан франкофоних Канађана и национални празник Квебека, 27. јун - Дан канадског мултикултурализма и, наравно, 1. јул - Дан Канаде, који ће ове године у престоници бити прослављан седам дана.

Канадске игре ће бити одржане у Винипегу од 28. јула до 13. августа у 16 спортских дисциплина, а пратиће их више од 250 догађаја и велики културни фестивал. Канадске игре први пут су одржане поводом прославе 100. годишњице Конфедерације 1967. године и ове године обележавју 50 година постојања.

Влада Канаде позива све грађане, институције и организације да се укључе са својим предлозима и у својим срединама организују обележавање на пригодан начин.

Астрономи су открили нови звездани систем, удаљен око 40 светлосних година од Земље. Назван је „Трапист 1“, а у њему чак седам планета сличних Земљи кружи око патуљасте звезде.

19.38 - Лансирањем телескопа „Џејмс Веб“ 2018. године, научници се надају још бољем и прецизнијем проучавању поменутог система. Тај телескоп ће бити у стању да открије хемијске трагове воде, метана и кисеоника потенцијалних планетарних атмосфера.

19.32 - Под повољним атмосферским условима, на површини свих откривених планета могла би да се налази вода, али три планете у појасу „Златокосе“ за то имају најбоље шансе, објаснио је Томас Зурбухен, сарадник-администратор у Научном директорату Насе у Вашингтону.

Ово сигурно нисте знали - параграфи појединих канадских закона су толико чудни, да је тешко поверовати да постоје.

У Британској Колумбији

Није дозвољено изводити краве на улицу у Coquitlam-у. Забрањено је гајити колоније пацова, дозвољено је имати их само четири, а број змија, ако су кућни љубимци, треба смањити (у закону пише “на разумну меру - неколико”).

У месту Oak Bay папагаји морају да буду тихи све време и да не напуштају имање власника.

Забрањено је убити сасквача. (У питању је митско мајмунолико биће - “бигфут”, односно “велико стопало”, које лута снежним пространствима Северне Америке.)

У Онтарију

У јавним парковима у Торонту забрањено је псовање!

Ако не платите хотелски рачун, власти провинције Онтарио вам могу запленити и продати - коња. Тако пише у закону.

У Лондону травњаци не смеју бити виши од 3,8 цм. У супротном их градске власти могу покосити и доставити вам рачун.

Откада се појавио на светској политичкој сцени, канадски премијер Џастин Трудо важи за једног од најпривлачнијих званичника, који своје саговорнике разоружава шармом и лепим осмехом.

Последња и низу Трудоових „жртава“ била је Иванка Трамп, која је на фотографијама ухваћена како чежњивим погледом посматра канадског премијера.

То је било довољно да се интернетом прошири мем како су сви заљубљени у Трудоа.

Упркос томе што је све почело као шала, не може се порећи да се на многим фотографијама саговорници заиста на посебан начин односе са њим.

Својевремено, приликом посете британског принчевског пара, многи су на фотографијама приметили да Кејт Мидлтон није одолела шарму Трудоа.

Чак је краљица Елизабета била видно одушевљена првим човеком канадске владе.

Иако је навикла да се сусреће са многим лепотанима из света филма, Ема Вотсон је такође остала потпуно очарана Трудоом.

У спомен на два важна догађаја - народни збор у селу Орашцу на којем је донета одлука о подизању Првог српског устанка (1804) и доношење првог српског устава (1835) - 15. фебруар се обележава као Дан државности

„Којекуде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ћете ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити....“ Овим речима се, према сачуваним изворима, Карађорђе обратио окупљеним кнезовима и народним старешинама на збору у Марићевића јарузи, у селу Орашцу, на Сретење 15. фебруара  (2. фебруара по јулијанском календару) 1804. године. После тога они су узвикнули „баш такав нам и треба“ и Карађорђе је, после краћег размишљања, прихватио да стане на чело устанка.

Завршено дводневно, треће по реду, заседање Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције чији је задатак да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Графит у коме се помиње Алозије Степинац, који је „освануо” у уторак на оградном зиду Владичанског двора у Новом  Саду,  где се протекла два дана одржавао састанак мешовите комисије Српске православне и Римокатоличке цркве посвећен улози овог хрватског кардинала у Другом светском рату, је прекречен.

На зиду је великим црвеним и црним словима било исписано: „Павелић и Степинац су 'милосрдни анђели' нацистичко-усташко-геноцидних злотвора, кажи не фашизму, тројном ЕУ-ММФ-НАТО пакту и квислинзима“. Порука је завршена знаком усклика који је уместо тачке имао црвену звезду, па се с обзиром на то и садржај графита претпоставља да иза њега стоје екстремни левичари.