Додуше, телефон тежак један килограм, дуг скоро 30 центиметара, без дисплеја и сa батеријом која је трајала пола сата! Управо такав је био први мобилни! Приликом телефонирања заклањао је пола главе саговорника, али то тада никоме није изгледало необично јер је „DynaTAC” био револуционарни, незамисливо напредан уређај тог доба.

Модел „DynaTAC” никада није ушао у серијску производњу јер је био исувише напредан и скуп за тадашње време, али је био одличан темељ за развој следећег модела, који је направљен у неколико стотина примерака.

Први следећи модел био је „DynaTAC 8000х”, који је имао меморију за 30 позива, дигитронски дисплеј и према данашњем курсу коштао је око 10.000 долара. Цена првог „DynaTAC” модела никада није објављена, а само на развоју мобилног уређаја радило се око две године.

Данас су мобилни телефони толико унапређени да у мање од 100 грама нуде карактеристике као што је сурфовање интернетом, гледања телевизије, слушања музике, играња игара, слања и пријема порука, али и вођења посла и обављања конференцијских позива с више саговорника истовремено.

Чињеница је недвосмислена, да су мобилни телефони обележили претходних пар деценија као један од најкориснијих уређаја који се појавио на тржишту.

Компаније су технолошки већ пронашле начин да у телефон увале шта год пожеле. Тако да су тржиште дозирале убацивањем нових ставки и решења како би сваку па и најмању иновацију могле да наплате. Појавио се „ајфон”, први потпуно функционални серијски телефон с оним што данас зовемо тач-скрин. Американци су се тукли испред супермаркета да би се још више кредитно задужили купујући свој први „ајфон”. Стив Џобс је одједном урадио оно што је „Нокија” тактички радила годинама. Упаковао је сву могућу иновативност и креативност у један телефон. Данас је чудо кад неко нема мобилни телефон и неретко је такав означен као чудак, а још се сећамо времена када је било чудо што неко има мобилни телефон и неретко је био декларисан као фолирант или криминалац.

С растом становништва у Азији, а посебно у Индији, број корисника мобилних телефона, који је пре две године износио 4,8 милијарди људи, требало би да достигне преко шест милијарди до 2020. године, готово колика је светска популација, преноси агенција АФП.

Азија ће у укупном расту броја корисника учествовати с готово половином, при чему ће само Индија добити око 310 милиона нових претплатника у наредне три године. Студије показују тренд већег коришћења мобилних широкопојасних мрежа и паметних телефона, истичући растући допринос мобилне индустрије економској активности и друштвеном развоју. Матс Гренрид, генерални директор Светске организације мобилних мрежа (ГСМА), навео је да су у глобалне мреже инвестиране хиљаде милијарди долара од 2010. године.

Сектор телекомуникација је прошле године, како је рекао, имао удео од 4,4 одсто у светском бруто производу (БДП) у износу од 3.300 милијарди долара, а предвиђа се да ће до 2020. тај удео порасти на 4,9 посто, што је еквивалентно економској вредности 4.200 милијарди долара. У мобилном екосистему прошле године радило 28,5 милиона људи, директно или индиректно, а та бројка ће, како се процењује, порасти на 30,9 милиона до 2020. Допринос тог сектора у пореским приходима износиће 500 милијарди долара до 2020. године, у односу на 450 милијарди долара прошле године.

Процењује се да ће оператери инвестирати још 700 милијарди долара до 2020, када ће повезивање на 5Г мрежу омогућити још бржи пренос података. Уочи пуштања 5Г мреже, за коју се предвиђа да ће омогућити претплатницима да скину филм у пуном ХД формату за мање од једне секунде, 4Г мрежа постаје устаљени стандард, с предвиђеним растом тржишне пенетрације са садашњих 21 посто на 41 проценат до 2020. Из ГСМА су навели да је прошле године забележено покретање 580 4Г мрежа у 188 земаља које покривају 60 одсто светске популације. Организација додаје да 55 посто укупних конекција сада ради на широкопојасним мобилним мрежама (3Г / 4Г), а прогнозира се да ће тај удео износити готово три четвртине конекција до 2020. године, преноси агенција АФП.

Танјуг