Подаци страних мисија, али и домаћи извори, сведоче да су Срби са простора данашње БиХ и Хрватске чинили највећи проценат партизанских и антифашистичких јединица, следе Хрвати /првенствено Далматинци/, док је учешће муслимана и Македонаца у НОБ-у било симболично.

Према документима насталим у току рата /извештаји о бројном и националном саставу партизана/, а објављеним после рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу тадашње Хрватске 1942. године:

Шеста личка дивизија - 96 одсто Срба, Седма банијска дивизија - 92 одсто Срба, Осма кордунашка дивизија - 95 одсто Срба и Дванаеста славонска дивизија - 85 одсто Срба.

Све до 1944. године Срби доминирају у партизанском покрету на просторима данашње БиХ и Хрватске, а уз њих једини вредни помена, у бројном смислу, јесу Далматинци.

О томе да су Срби у натполовичном броју чинили партизанске јединице све до краја 1943. године и пада Италије говори и чувена изјава хрватског руководиоца Владимира Бакарића. На Другом заседању АВНОЈ-а он је признао: 

"На Првом заседању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници народноослободилачког покрета Хрватске".