У Сремским Карловцима, једној од три катедре патријараха српских, данас и сутра биће обележена стогодишњица успостављања Српске патријаршије и одржана прва свечана седница редовног заседања Светог архијерејског Сабора.
Заседање Сабора Српске православне цркве (СПЦ), њене „скупштине“, почеће свечаностима у Сремским Карловцима, док би, у наставку, радни део Сабора требало да се одржи у Београду.
Поглавар СПЦ патријарх Порфитије служиће данас и у недељу литургију, са владикама, у сремскокарловачком Саборном храму Светог оца Николаја, а нешто касније биће обележавање стогодишњице обнове Српске патријаршије. После вечерњег богослужења, патријарх ће у сремскокарловачком Патријарашком двору отворити мултимедијалну изложбу под називом "Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020".
Очекује се да Сабор саопшти докле се стигло у разговору са Македонском православном црквом (МПЦ), која се пре пола века издвојила из СПЦ, желећи да тадашњи аутономни статус унапредни у аутокефални.
Верници данас празнују Ђурђевдан, који је једна од најчешћих слава код Срба. Уз обележавање народних обичаја, традиција је постала и песма "Ђурђевдан", коју је обрадио музичар Горан Бреговић, а отпевала сарајевска група "Бијело дугме".
Чувена песма "Ђурђевдан" настала је у "возу смрти", који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открио је једном приликом професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Држава преко леђа сељака жели да стабилизује тржиште
Љубиша Гајић је за три дана изгубио сто хиљада динара, Михајло Прокопљевић није изгубио велики новац, али није стигао да складишти пшеницу, јер је морао да прода због пољопривредних радова који су предстојали. Нагле осцилације у ценама пшенице натерале су сељаке на ризик, када су потпуно блокирали извоз ризик је нестао, али ретко који домаћин је имао жита у свом домаћинству.
Пре 155 година, 18. априла 1867. године, почело је ослобађање српских градова - симболично предајом кључева града. Уз 1830. и 1862. та година сматра се једном од најзначајнијих у борби за српску независност. Захваљујући Музеју и Библиотеци града Београда, сабран је најзначајнији визуелни материјал о том периоду.
У априлу 1867. године, на црвеном свиленом јастуку, на овом месту, турски управник Али Риза-паша предао је кључеве града Београда српском владару кнезу Михаилу. Предају је пратио 21 топовски пуцањ, а српски барјак се после неколико векова завијорио на Калемегдану.
Тај догађај историја бележи као круну у борби Србије против турске власти.
„Поред Београда, турске посаде су се повукле из још три града, Смедерава, Кладова и Шапца, две тврђаве су нешто раније срушене - ужичка и соколска тврђава у ранијем периоду, али ова четири, да кажемо, царска града су представљала и повлачење турске војске из та четири царска града су представљала један корак више ка ослобађању од турске власти. Имена тих градова уписана су на споменику кнезу Михаилу, данашњем Тргу републике“, каже проф. др Данко Леовац, историчар са Филозофског факултета у Београду.
У цариградским преговорима за кључеве српских градова, кнез Михаило није био сам.
У другом пандемијском буџету тежиште је стављено на приступачнији живот и подстицање продуктивности.
Укупни програм потрошње је 452,3 милијарде долара, уз дефицит од 52,8 милијарди. У нове мере укључено је осам милијарди за војску и одбрану, што је директно повезано са инвазијом на Украјину и канадском улогом у НАТО. Поред тога, до милијарду долара предвиђено је за нове зајмове украјинској влади, преко Међународног монетарног фонда.
Пре 23 годинe снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Подсећамо се текста који је настао на основу сведочења учесника Битке за Кошаре у емисији "Дозволите..." 2014. и 2016. године.
Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.
Ауторска права Радио Оаза 2026