Рат између Русије и Украјине изазвао је кризу која није заобишла ни Србију. Од потпуног престанка трговине пшеницом, до дестабилизације светских берзи, тако је у протеклих неколико седмица изгледало тржиште пшенице. Русија је највећи светски извозник пшенице, а Украјина пети. Заједно извозе 19% залиха пшенице и кукуруза. Према структури извоза најзаступљеније су житарице са око 26,8%. Пољопривреда и прехрамбена индустрија Србије оствариле су за шест месеци ове године укупну спољнотрговинску размену вредну готово 3,1 милијарду евра што представља повећање од 11,7% у односу на исти период 2020. године, саопштила је Привредна комора Србије. У последњих 10 година, Србија се налази у првих десет извозника житарица.

После месец дана забране, 20. априла коначно је одобрен извоз пшенице уз квоту од сто педесет хиљада тона на нивоу државе. Пријаве за извоз трају месец дана, њима ће се обрадовати велики прозвођачи, док мањи немају шта да продају.

Забринутост временским неприликама заменила је забринутост неприликама на берзи.

,,У вршидби, у јулу цена пшенице је била 18 динара, касније 20, да би када сам је ја и продао била 32 дин. Ко је могао да чека, коме нису требали новци, чувао је, а ко није могао, продао је за 21 дин. Када нисам више могао да чекам, за три дана изгубио сам сто хиљада динара’’, објашњава пољопривредник Љубиша Гајић из Бечмена.

Цена пшенице расла је до марта, али је нагли пад уследио када је држава блокирала извоз.

,,Извоз је обустављен због страха, а пуштен кад су видели да ће свега имати довољно. Забрана није била плод озбиљне анализе него је било дај да нам не отму да буде за нас, а са друге стране зашто сељаци не продају готов производ где могу да зараде новац’’ , наводи радник у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Сава Гавриловић.

Одлука Владе Србије, коју је председник Александар Вучић саопштио 18. марта, да је због последица кризе у Украјини забрањен извоз пшенице, брашна, кукуруза и јестивог уља, опозиција је оценила као неодговорну, неадекватну и на штету српског сељака. Председник Вучић је од приче о пуним силосима стигао до забране извоза пшенице, која се није односила на оне велике произвођаче који су добијали посебну дозволу Владе.

,,Да ће цене пшенице ићи горе, посебно после нове године сам знао, јер сам пратио фјучерсе, али на жалост нисам био у стању то да дочекам, робу продајем кад морам, а не кад хоћу. Кад су ми доспеле рате, продао сам по 30 динара. Код мене је јако мало људи успело да сачува пшеницу, велики проценат је продао после жетве’’, каже дипломирани пољопривредник Радослав Адамовић из Крчедина.

Портпаролка Miriam Garcia Ferrer изјавила је неколико дана после забране извоза да Србија није благовремено обавестила Европску комисију (ЕК) о тој одлуци.

Радница у Министарству пољопривреде Невена Лазић, објаснила је да је одлука о забрани извоза жита и брашна имала свој смисао, јер у кризама никад не знамо шта нас чека, као и да криза дефинитивно још није готова и да се раст цена тек очекује.

,,Имали смо довољно залиха до жетве да изгурамо, друга је ствар то што Србија не жели да подржи сељаке, него су у причи лобисти и велики предузетници. Држава неће да пружи руке сељаку. Нама иде 70% онога што произведемо, а 30% иде право у руке мешетара. Људи су у проблемима, прешло им је уста, дошло је до носа. Морали су да пресеку, 95% људи је продало све, морали су да финансирају даљу производњу. И ја сам морао да продам, није у питању само моја земља, имам 50 јутара земље у аренди и ти људи очекују да подмириш рачуне’’, објашњава пољопривредник Михајло Прокопљевић из Петровчића.

Према подацима са новосадске берзе, Србија просечно производи 3,4 милиона тона пшенице од којих су два милиона вишак у односу на потребе, дакле пшенице се у Србији произведе више него што ми потрошимо. Због пандемије узрокованом корона вирусом створили су се значајни вишкови пшенице. Произвођачи пшенице ове године, незапамћено у историји, имали су високе трошкове сетве ове јесени због велике цене гаса, тако да су суочени са мањком финансија. Велики произвођачи пшенице чували су залихе, у очекивању даљег раста цена, због чега је и извоз био мали док су мањи произвођачи морали да је продају по далеко мањим ценама од садашњих (35 динара по килограму), јер им је требао новац.

Забрана је била само окидач

Пољопривредници зато што им држава не помаже, плаћају минерално ђубриво по светским ценама, хиљаду евра по тони, а своје производе продају по домаћим ценама које су мање до светских. Крајем прошле године, после протеста, када је цена ђубрива била највећа икада, обећане су субвенционалне цене од 750 евра по тони, али до сада, ни половина субвенција није исплаћена.

,,Код нас у селу и околини, нико није добио ни половину субвенција, добили су само они који су имали везу и који су имали пара’’, каже Гајић.

,,Најважнија агротехничка мера у конвенционалној пољопривреди су падавине и временски услови. Са села сам и знам пољопривреднике који имају са истом количином минералног ђубрива приносе од 3,4 тоне до 11 тона по хектару’’, објашњава Сава Гавриловић.

,,Екстремно је била добра прошла година по роду. Тада су цене биле по 20 дин, али је и минерално ђубриво било триста евра по тони, а сада је хиљаду евра. Када се то прерачуна нама се опет не исплати повећање цена на 35 дин. Велепоседници штите себе и морају да се ограде. Има доста фактора који утичу на принос, али ове године се очекује невероватно мали род. Пшеницу мораш нечим да нахраниш, а сељаци немају пара да је нахране довољно, па су онда све што могу искалкулисали. Не можеш ти да трчиш цео дан на парчету хлеба или да се наједеш шунке, а да цео дан не пијеш воде’’, наводи Михајло Прокопљевић.

Због прошлогодишње забране точења горива, пољопривредници су се спремали да пољопривредним машинама сви крену истог дана на градске пумпе и направе проблем у протоку саобраћаја како би власт схватила какве одлуке доноси, али су одустали када је дозвољено точење у канистере, чиме проблем није решен, али је бар направљен рационалан помак.

,,Знао сам унапред за потезе ових на власти па сам нешто успео да набавим дан пред увођење забране. Другог дана сам 20 пута насуо по 60 литара и тако скупио за пролећну сетву’’, рекао је Гајић.

Из владе Србије донели су одлуку да пољопривредницима на пумпама НИС-а буде субвенционисано гориво.

,,Што се тиче додатних субвенција за ову годину, ИПАРД је објавио конкурс за набавку нових трактора. Такође, подношење захтева за подстицаје по кошници пчеле почеће од 15. априла, као и три пута више новчаних средстава за развој сточарста. Произвођачима вина, ракије и пива уручени су уговори о додели близу 60 милиона динара субвенција на конкурсу за набавку опреме. Пољопривреда заузима веома битно место и то је бизнис будућности’’, објашњава Невена Лазић.

,,Прошле године смо могли да калкулишемо што се тиче горива, наручиш више литара па полако трошиш. Они су израчунали најбољу могућу солуцију. Шта да раде људи који имају лошије машине, те машине троше и много више од 60 литара. Они су створили блокаду да би били сигурни у вишак који поседујемо, а свакако смо га поседовали. То ти је куповање социјалног мира, а шта је са нашим миром’’, пита се Прокопљевић.

Из блокаде изникла нова блокада

На почетку кризе држава је оставила замрзнуте цене основних намирница. Цена брашна остала је иста упркос чињеници да је цена пшенице била у сталном порасту. Произвођачи су све мање куповали пшеницу, па је сељак постао уљез и на домаћем тржишту.

„У основне животне намирнице спадају баш те намирнице за које сад постоје несташице. Не можете очекивати да ће неко наставити да од пшенице која сада кошта 35 или можда сутра 40 динара по килограму, наставити да производи брашно по ценама као да је она и даље 25 динара и да снабдева продавнице. Нису нама произвођачи криви, него држава”, наводи Прокопљевић.

Невена Лазић објашњава како држава има више начина да утиче на кретање цена када се на тржишту десе поремећаји, као што је то сада случај. Држава је паметно урадила што је бар донекле блокирала цене.

,,Зауставиш чекаш прави моменат кад ћеш моћи да продаш. Сад је сигурно да од пшенице у Украјини нема ништа, а Русија ће смањити производњу, о Европи да не причам, они зависе од ђубрива које им увози Русија. Нема везе што ће петсто милиона да умре, дај да зарадим”, каже Адамовић.

,,Против сам било каквих забрана у трговини. али разумем потез владе и министарства, преиграли су се у пљачкању робних резерви па су морали да дају себи тајм-аут док не виде каква је стварна ситуација са житарицама, а и да могу јефтиније да откупе и кумови и братија и још мало зараде на контролисаном извозу истих’’, наводи Прокопљевић.

Цене хране на глобалном нивоу могле би да скоче до 20% због конфликта у Украјини, а поскупљење би могло да повећа и глобални број неухрањених, предвиђа Агенција за храну и пољопривреду УН (ФАО). Према наводима Агенције, није познато да ли ће у Украјини моћи да се обави овогодишња жетва ако се рат настави. За разлику од украјинских, српски сељаци знају да ће жетве бити, али се прибојавају да ли ће имати довољно средстава да обаве исту.

Не можемо да посматрамо пољопривреду кроз само једну грану привреде, то је ланац. У производњи сточне хране претежно се користи пшеница. Произвођачи сточне хране су једни од ретких којима су мере владе одговарале.

,,Извозити житарице, то је као бавити се привредом у првобитној људској заједници. Ти извозиш сировину. Степен развијености једног друштва зависи од степена прераде робе, то је економска теорија. Зарадићеш осамсто милиона евра, ако извезеш све житарице Србије, зарадићеш 2 милијарде ако извезеш стоку…, а ако на пример, ту стоку прерадиш у различите облике, зарадићеш 4 милијарде” , објашњава власник Агросмеса Горан Љиљанић.

Инфлација је неминовна појава у ситуацијама рата, у порасту је свуда у свету, па и код нас. Према последњим мерењима Републичког завода за статистику стопа инфлације је 9%.

,,Овде је посао државе да обезбеди довољно робе. Несташица би нестала оног часа када би влада скинула своју одлуку о замрзавању цена, е сад, што би то изазвало инфлацију, а то не изгледа добро у очима грађана у ситуацији предизборне кампање, то је сад већ други проблем. Закључио бих да није нити добро, нити пожељно да се административним мерама држе економске токови под контролом, поготово не у оваквим условима", каже Гавриловић.

Из Владе су као разлог блокирања цена навели да они не желе да дође до наглих промена, а цене намирница биле су на највишем нивоу у последњих десет година, пре сукоба Русије и Украјине.

Како је српски сељак изгубио титулу газде

,,Мислим да увођење забране није добро решење, јер ће то бити само за одабране али пошто је тај лоби одавно направљен, изгубиће само мали извозници. Очекујем да ће Министарство пољопривреде сачекати до половине маја и по стању усева ће направити процену како продати преостале житарице, тј. како да људи повезани са њима, а и они сами још нешто ућаре. За нас произвођаче, не очекујем ништа добро. Да ли је нормално да се за преносе Премијер лиге плати из државне касе шесто милиона евра, а кад треба да се исплати четристо милиона евра за комплет субвенције кука се како нема пара у буџету”, каже Прокопљевић.

Према подацима Републичког завода за статистику у посматраних 5 година производња пшенице је четири године достизала рекордну производњу. Са друге стране, раст стандарда становништва и промена навика у исхрани довели су и до раста потрошње. Потрошња је повећана за 6%, а производња за 1,86%, што је довело до пада залиха. На почетку посматраног периода завршне залихе покривале су 138 дана укупне светске потрошње, а према очекиваној прогнози 2021/22 године, залихе би покривале 128 дана укупне потрошње.

,,Неко би морао да надокнади мањак финансија произвођача узрокован забраном извоза робе у ситуацији када су те цене на светском тржишту повољне за произвођаче. Како држава може да се меша у било чији приватни бизнис? Велики прозвођач се опрао, држава је требала, кад већ сељак не може да складишти, да откупи вишкове за резерву од сељака, а не да блокира извоз“, каже Гајић.

Држава има више начина да утиче на кретање цена када се на тржишту десе поремећаји, као што је то сада случај. Прва опција би било укидање увозних царина на пшеницу. Она можда у овом тренутку не би ни била адекватна, с обзиром на то да је пшеница свуда у региону скупа. Држава може регулисати тржиште уређивањем извозних квота, као и најмање популарном мером, комплетном забраном извоза. Најрационалније у овом случају је увођење извозних квота.

,,Постоје интереси државе, појединаца и народа, где често преовладају само интереси појединаца. Њих није брига ни за тебе, ни за мене, ни за тог сељака. Нема више тих људи који размишљају на тај начин и то је онда простор за мешетаре. Људи који знају нису на правим местима”, додаје Прокопљевић.

Сукобу у Украјини не види се крај, а ни мерама ограничења. Предвиђања стручњака су да су ове мере привремене и да ће првом приликом Влада прибећи оштријим, а највероватније поново забранити извоз. Српски сељак је у више наврата губио титулу газде, али му се увек видела шајкача на глави. Поред терета који је морао да плати он хода усправно као некад док је био газда.

Гледајте - НОВА ЛОША ВЕСТ: ЗАБРАНА ИЗВОЗА КУКУРУЗА, ПШЕНИЦЕ, БРАШНА И УЉА & ПОСКУПЉЕЊЕ ГОРИВА

Радио Оаза, Јована Љубинковић, Ана Лукић