Дешавања

Доказали да је Ајнштајн погрешио

Нобелова награда за физику 2022. додељена је тројцу научника за пионирске експерименте у квантној механици, теорији која покрива микро-свет атома и честица.

Физичари Ален Аспе из Француске, Џон Клаузер из Сједињених Држава и Антон Цајлингер из Аустрије поделиће суму од 10 милиона шведских круна (915.000 америчких долара) „за експерименте са заплетеним фотонима, утврђујући кршење Белове теореме и пионирске квантне информационе науке“.

Свет квантне механике заиста изгледа веома чудно. У школи нас уче да нам једначине у физици омогућавају да тачно предвидимо како ће се ствари понашати у будућности - где ће лопта отићи ако је котрљамо низ брдо, на пример.

Квантна механика је сасвим другачија. Уместо да предвиђа појединачне исходе, он нам говори о вероватноћи проналаска субатомских честица на одређеним местима. Честица у ствари може бити на неколико места у исто време, пре него што насумично „одабере" једну локацију када је меримо, објашњава Роберт Јанг, професор физике и директор Центра за квантне технологије у Ланкастеру.

Чак је и сам велики Алберт Ајнштајн био узнемирен овим - до тачке у којој је био убеђен да је то погрешно. Уместо да исходи буду насумични, он је мислио да морају постојати неке „скривене варијабле" - силе или закони које не можемо да видимо - које предвидиво утичу на резултате наших мерења.

Неки физичари су, међутим, прихватили последице квантне механике. Џон Бел, физичар из Северне Ирске, направио је важан напредак 1964. године, осмисливши теоријски тест да покаже да скривене варијабле које је Ајнштајн имао на уму не постоје.

Према квантној механици, честице могу бити „заплетене“, сабласно повезане тако да ако манипулишете једном онда аутоматски и одмах манипулишете и другом.

Прототип путничког авиона на електрични погон, названог „Алис“, обавио је први пробни лет и тиме остварио значајан успех у настојањима да се ваздушни саобраћај ослободи емисије угљен-диоксида.

Од авиона „Алис“ који је обавио пробни лет користећи искључиво електични погон у држави Вашингтон, до електричних хидроавиона који клизе изнад вода Бостона, или авиона на бетерије који круже по небу Италије - у току је глобална трка у развоју авиона на електрични погон.

Како урагани добијају имена и зашто они најдеструктивнији често почињу латиничним словом „I“?

Ураган Ијан протутњао је западним деловима Кубе, а метеоролози кажу да ће све више јачати пре него што погоди Флориду. Осим своје деструктивне моћи, Ијан дели још једну сличност са многим пређашњим разорним олујама и ураганима - исто почетно слово.

Ијан, Ирма, Ајрин (Irene), Ида, Ингрид су све имена снажних урагана који су се формирали претходних година и свима имена на енглеском почињу словом "I".

Аустроугари су средином новембра 1914. године стигли до Колубаре, На бечком двору победа се већ славила, а светске новине јављале о пропасти Србије. У вестима са фронта, после месеци константних напада далеко јачег непријатеља, извештавало се да је српска војска на корак од краха. Свет је читао да је хране мало, да је муниција на измаку, а хладноћа је већ почела да стеже и, што је најгоре, морал је слаб.

Навијачи Црвене звезде не мире се са тим што је у суботу у центру Београда одржана шетња у оквиру Европрајда, као ни са тим што је премијерка Србије Ана Брнабић 2019. године, у писму, пружила пуну подршку да наш главни град буде домаћин ове манифестације.

Било је у суботу много ружних сцена на београским улицама, дошло је и до туче код Аутокоманде, а сада су, дан после свих тих дешавања, свој став изрекли и навијачи Црвене звезде. Наиме, они су на мечу црвено-белих против Напретка (1:0), скандирали "Ј.... те Вучић, Брнаба", што се брзо проширило друштвеним мрежама. Поред тога, на северној трибини стадиона "Рајко Митић" освануо је и транспарент, на ком је писало "Немоћ државе".

Директно.рс 

Прави разлог за ову појаву стручњаци још нису утврдили, али је чињеница да су топлотни таласи све јачи и чешћи

Топлотни таласи постају све интензивнији, чешћи и трају дуже због климатских промена, посебно у Европи, упозорили су научници, који напомињу да се Стари континент загрева три до четири пута брже од осталог копна у истом климатском појасу. Високе температуре пробиле су рекорде у на континенту овог лета, биле су око или изнад 40 степени Целзијуса у великом делу западне Европе.

Један од највећих спортских великана у историји наше земље, први који је постао синоним за кошарку у Србији и Југославији - Радивој Кораћ (1938-1969), постхумно је примљен у Нејсмитову кућу славних на свечаности у Спрингфилду (Масачусетс, САД). Неприкосновени вођа прве трофејне генерације наше репрезентације, који је настрадао у саобраћајној несрећи код Сарајева 2. јуна 1969, пети је Србин коме је припало ово признање. Пре њега добили су га двојица његових тренера - Борислав Станковић (изабран 1991, на стоти рођендан кошарке, као први странац) и Александар Николић (1998), затим Дражен Далипагић (2004) и Владе Дивац (2019).

На свечаности у Спрингфилду, Кораћа је најавио амерички кошаркаш Спенсер Хејвуд, шампион НБА са Лејкерсима 1980, са којим је био ривал у финалу Олимпијских игара у Мексико Ситију 1968 (САД победиле Југославију). Видео поруком се обратио Кораћев брат Ђорђе који је захвалио његовим тренерима Драгану Глишићу, Бори Станковићу и Александру Николићу, али и свим саиграчима и осталима који су били део његове каријере.

Кораћ је био непоновљива личност не само у нашем спорту, необичан спој харизме и скромности. На терену је рушио рекорде, а у слободно време одлазио у позориште, читао књиге и окупљао спортску и културну елиту на Жућковом ћошету (надимак Жућко) у Кнез Михаиловој. Први је донео у Београд рок плоче крајем педесетих година прошлог века, а шездесетих и прве плоче „Битлса”.

Лесковац, среда, 6. септембар 1944. година. Сунчани дан. Са оближњег брда бригадир Меклејн, шеф савезничке мисије при Врховном штабу, који је са својим сарадницима и Кочом Поповићем, командантом Главног штаба Србије разрађивао планове заједничке савезничко-партизанаске операције „Ретвик”, посматра беле куће Лесковца на јесењем сунцу… 

Руски Гаспром је саопштио данас да ниједна турбина која се користи на гасоводу Северни ток 1 није на одржавању у Канади, дан пошто је из Канаде најављено да ће бити враћено пет турбина које се тамо налазе.

Канадска министарка спољних послова Мелани Џоли, коју је цитирала телевизија ЦБЦ Њуз, изјавила да Канада планира да врати у Немачку пет турбина за Северни ток 1, преноси Ројтерс.

Климатске промене све више угрожавају глечере. Нови подаци из Швајцарске су забрињавајући. И италијански глациолози покушавају да алармирају јавност. Швајцарски глечери су у периоду између 1931. и 2016. изгубили око 50 одсто своје величине. То се може прочитати у једној новој студији научника са циришког универзитета ETH и Швајцарске државне истраживачке установе за шуме, снег и пределе.

Студија је објављена у стручном магазину „Криосфера”.