Породице са млађом децом требало би да упуте потомство зашто су ови дани прилика да се науче неке елементарне ствари, макар као део наше опште религијске културе. За почетак требало би да им објасне да се недеља пред Васкрс зове Страсна недеља. Зашто?

Најпре, Страсна недеља не значи никакву страст, никако у оном смислу како је данашњи речник користи. У питању је страдање, страшни догађаји, патње Исусове те последње недеље његовог живота на земљи. Због тога је многи зову и Страшна или Страдална недеља. У цркви и народу усталило се Страсна, као израз свесног Исусовог жртвовања за добробит других. Исус је знао да ће умрети због својих речи и дела. За почетак, знати последице онога што говоримо и радимо велики је наук.

Сваки дан у Страсној недељи, какав год да је тренд у правопису, требало би да се пише великим словом, од Великог понедељка до Велике суботе. У том малом временском простору догодиле су се најважније премисе хришћанске вере. Божји син посвађао се са фарисејима који су га оптужили да је лажни пророк. На Маслиновој гори говорио је који ће бити знаци његовог другог доласка. Појео је своју последњу вечеру са својим ученицима, што ће остати познато као Тајна вечера. Следбеник Јуда га је издао за 30 сребрњака.

У Гетсеманском врту Исус се молио чекајући да по њега дођу римски војници. На лажном суђењу пред римским префектом Понцијем Пилатом и вазалским краљем Херодом осуђен је на смрт распећем. Крст на коме ће бити разапет носио је на леђима улицама Јерусалима. Распеће се догодило на брду Голгота, а око главе Исусу је стављен венац од трња. Пошто је у петак издахнуо, сахрањен је у суботу у пећини коју су затворили стеном, прекривен белим покровом. У недељу је Исус устао из мртвих.

Све оно чиме описујемо нечије, па и сопствено страдање, налази се управо у овој последњој недељи Исусовог живота. Када кажемо "муке Исусове", као свакодневну узречицу, без обзира шта нам се догодило, у нашој колективној свести остао је запис човека ексерима прикованог за крст. Свако носи свој крст, венац од трња на глави, генерације вековима имају своју голготу, за шаку дуката издају се и пријатељи и отаџбине, име Јуда је део и културе и поп-културе, а свеукупно страдање Исусово непресушна тема колико вере толико и уметности.

Не постоји породица која не користи ове термине из Страсне недеље, готово свакодневно. Да деца не би махинално усвајала библијски речник, нека барем знају шта ови појмови значе. Прича о Исусовим мукама није само религија, већ прича над причама, наратив који је неопходан да се препознају добре и лоше особине света који нас окружује.

Када децу учимо да разликују лоше и добре људе, посебно им скренимо пажњу на оне који носе маску доброте, а у суштини им је важан само новац, сопствена добит и уништење оних који могу да их разобличе. Управо су то Исусови фарисеји, који су његови главни тужиоци и убице, док су Римљани само извршиоци. Деца треба да схвате како су улизице најгори слој друштва, људи жељни славе по сваку цену, они којима ништа није свето. За сваки чин милосрђа траже сведоке, како би лажну доброту наплатили. Због тога су тиха дела оно што би требало да се вреднује код свакога од нас.

Сваки део Србије има своје обичаје у Страсној недељи, а свима су им заједнички пост, молитва, заобилажење свих прослава и весеља, великих радова и редовни одлазак у цркву на слушање јеванђеља. Наравно, овакав морални код важи за део народа који је верујући и литургијски. Тиме показују да је страдање и трпљење Исусово њима и значајно и блиско.

Није неопходно бити верник да бисмо и себе и нашу децу подучили макар незнатној врсти одрицања коју носи последња недеља пред Ускрс. На њима је колико ће то прихватити. Посна исхрана је добра и за тело и за душу, а остала уздржавања нека свако примени на свој начин, ако жели и осећа. Нико не може никога да натера на размишљања која се тичу догађаја из најдаље прошлости. Нико никога не треба да тера ни на шта, али је неродитељски да ваше дете једном каже да је доживело голготу, а да при том појма нема шта голгота значи, осим нешто страшно. То се зове васпитање.

Директно.рс, Still