У Сремским Карловцима, једној од три катедре патријараха српских, данас и сутра биће обележена стогодишњица успостављања Српске патријаршије и одржана прва свечана седница редовног заседања Светог архијерејског Сабора.
Заседање Сабора Српске православне цркве (СПЦ), њене „скупштине“, почеће свечаностима у Сремским Карловцима, док би, у наставку, радни део Сабора требало да се одржи у Београду.
Поглавар СПЦ патријарх Порфитије служиће данас и у недељу литургију, са владикама, у сремскокарловачком Саборном храму Светог оца Николаја, а нешто касније биће обележавање стогодишњице обнове Српске патријаршије. После вечерњег богослужења, патријарх ће у сремскокарловачком Патријарашком двору отворити мултимедијалну изложбу под називом "Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920-2020".
Очекује се да Сабор саопшти докле се стигло у разговору са Македонском православном црквом (МПЦ), која се пре пола века издвојила из СПЦ, желећи да тадашњи аутономни статус унапредни у аутокефални.
Овдашња јавност упознала се, почетком ове седмице, из македонских медија о том тајном разговору али и да је васељенски патријарх Вартоломеј баш тих дана признао МПЦ као канонску, под именом Охридска архиепископија. Њен коначни статус, како се може разумети, тек треба да се утврди. Разговор на црквеној релацији Београд - Скопље се наставља.
Реакција Српске патријаршије на поступак патријарха Вартоломеја, за сад, је изостала. У Северној Македонији функционише и Православна охридска архиепископија као аутономна у оквиру СПЦ. Информација да се води разговор дошла је, неки дан пре македонских медија, и из СПЦ, али у беседи једног од владика у Босни и Херцеговини па је остала овде непримећена.
Како је рекао епископ зворничко-тузлански Фотије, са МПЦ је у Нишкој епархији вођен „дијалог љубави, вере и наде“, као и да су „на прагу да се исцели раскол, на добро два братска народа, српског и македонског“.
Патријарх Вартоломеј је својом одлуком наступио као „први по власти“ који решава неспоразуме медју црквама.
Московска патријаршија оптужила га је, пре пар година, да је у Украјини „упао у њено канонско подручје и расколницима дао аутокефалност“ мимо правила, иако тамо већ постоји Украјинска православна црква која је аутономна у оквиру Руске православне цркве.
Овај спор довео је до подељених позиција у православном црквеном свету. СПЦ је стала на становиште да је васељенски патијарх само „први по части“, страхујући очито и да би без консултација са њом могао нешто да уради на подручју Севере Македоније и Црне Горе.
По неким тумачењима, патријарх Ватоломеј жели и да кроз признање МПЦ као канонске, преузме у своју надлежност њене епархије у иностранству.
У данима пред Сабор СПЦ, патријарх Порфирије боравио је на Косову и Метохији и у епархијама које су делом или сасвим на подручју Црне Горе.
Редовно, годишње заседња Сабора СПЦ се оџава у мају. Окупља владике из земље и иностранства, одлучује се већином гласова, глас патријарха је пресудан само кад је тај однос изједначен, али тежину добија и његовим личним ауторитетом.
По завршетку заседања, Сабор издаје саопштење, нису искључена и ранија саопштења, појединачна, о посебно важним питањима.
Бета
Прочитајте: Стогодишњица васпостављања Српске Патријаршије
Ауторска права Радио Оаза 2026