Дешавања

Српски "Божић Бата" из Канаде, Миломир Главчић, годинама помаже родни крај за божићне и новогодишње празнике и то великим донацијама, до сада сигурно преко 10.000.000 канадских долара. Овај пут, за свој 99. рођендан решио је да поклони и милион долара за изградњу болнице у Нијагара Фолсу.

Миломиру који је јуче напунио 99. година, у Канади, односно, у округу у којем живи одата је посебна почаст, па је датум његовог рођења 6. децембар проглашен за "Дан Мајка Главчића". Та одлука је саопштена на седници градског већа, а вест о томе је на друштвеним мрежама поделио Џим Диодати, градоначелник Нијагара Фолса.

"Срећан 99-ти рођендан поштованом филантропу и бизнисмен који живи са нама у Нијагариним водопадима, Мајк Главчић. Миломир је рођен у Србији и остао сироче са 6 година, имао је тежак живот у родној земљи. Почетком 1950-их, Мајк се преселио у Канаду и настанио се у Нијагари, обећавши да ће направити нешто од себе и да ће се једног дана вратити у родни град.

Постао је успешан бизнисмен током година, купио је и саградио многе некретнине (Country Hotel/The Tropicana Hotel, Arkona Hotel, The Americana Hotel, Pyramid Place).

Као што је даро свом родном Краљеву у Србији, господин Главчић је био активан и великодушан члан "St. George Serbian Orthodox Church" у Ниагари. Његова великодушност проширила се широм региона Нијагаре кроз многе великодушне донације локалним добротворним организацијама у протеклих више од 60 година. Миломир је веома скроман, тражи мало признања и често даје анонимне донације. Захвални смо за његову најновију донацију од једног милион долара за "Niagara Health Foundation" за изградњу наше нове болнице Јужна Нијагара.

Градско веће Нијагариних водопада је са поносом прогласило данас, среду, 6. децембар 2023, као "Дан Мајка Главчића", а вечерас ће водопади бити осветљени плаво и црвени.

Хвала господину Главчићу на многобројним великодушним доприносом нашој заједници!", написао је он.

Ево да ли би и остатак света требало да се забрине

Цене некретнина у САД-у су високе, тако да је приуштивост стамбеног простора за просечног грађанина јако ниска. Али чини се да је још горе у Канади, коју тресе стамбена криза врло слична оној у Немачкој. Вредност кућа се од 2011. удвостручила, а земља клизи према рецесији, за што је, тврде економисти, делимично криво тржиште некретнина.

Што је узрок кризе? 

Поражавајућа истина коју је овај поштар изнео на састанку је да поштари раде за "сићу" и да једва покривају основне животне трошкове. Поштар Митровић рекао је министру да он и његове колеге не желе да се задовољавају „сићом“, као досад, не зато што су бесни, него зато што су у горој ситуацији него раније. Митровић каже, иако на састанку представљају колеге, уједно представљају и своје породице.

„Ја нисам могао овде да доведем жену и троје деце, жену која ради на минималцу или сина од шест недеља, али они зависе од моје плате. А ово није плата. Ово није ни џепарац“, рекао је Митровић. (Погледајте ВИДЕО) 

Са Србијом у Великом рату

Може ли ико да замисли да српски амбасадор у Француској, мимо знања и дозволе тамошњих надлежних институција и родбине упокојених, бане на француско гробље и оскрнави успомену на њихове погинуле војнике? 

Француски „амбасадор“ у Приштини Оливије Геро је, игноришући челног пастира Епархије рашко-призренске који је, кад год је народ остајао без потпоре сопствене државе, још од времена патријарха Макарија, хтео не хтео, преузимао улогу етнарха, па игноришући месног пароха и осећања српског народа, баш то урадио. У договору са приштинским властима Геро је дао себи за право да преуреди парцелу на страдалном српском гробљу, за које Албанце не везује ништа до дводеценијски вандалски насртаји на хумке упокојених Срба. Овим несхватљивим поступком француски дипломата је засвагда успоменичио властито безумље. Претходно изместивши споменик српским јунацима палим за Отаџбину у Великом рату, по налогу поменутог, постављене су црне мермерне плоче са порукама захвалности тзв. Косова француским жртвама, свакако и на албанском језику. Пре три дана, на Дан победе у Првом светском рату (који су европски манипуланти преименовали у Дан примирја, а многи Срби, као и штошта друго што оданде дојаве, олако прихватили), француски „амбасадор“ је у друштву немачког колеге и уз присуство тзв. косовских гардиста, положио венац на сасвим измењеној спомен-парцели која својом декорацијом, политичком поруком и насилништвом представља само још један вијак у француско-немачком плану за решавање косовскометохијског проблема. Безочно скрнавећи почивалиште српских ратника и одајући почаст француско-немачком савезништву на српском православном гробљу (параду су могли уприличити и другде, али би била без ефекта), Француз нам је још једном поручио да се његова земља, ако не декларативно, оно низом поступака, одриче савезништва са Србијом у Великом рату. Ако ли је реч о самовољи „његове екселенције“ (у шта је тешко поверовати), најмање што се очекује од наших власти јесте да макар упознају француског председника (озбиљне државе би упутиле ноту) о поступку његовог намештеника у назови држави који се придружио гроболомницима у затирању српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији.

Земље у последњих 125.000 година

Последњих 12 месеци било је најтоплији период у свету од како се мери температура, што су научници упоредили са ''филмовима апокалипсе'', односно са високим температурама, жестоким шумским пожарима, снажним олујама и разорним поплавама, док нови подаци откривају колико је оваква ситуација неуобичајена и ''ванредна''.

Тиха, облачна недеља, а ја се сетих неких давних недеља које су почињале мирисом кифли и колача. Недеља у којим се често чуло:
Немојте да поједете све колаче, нека има ако неко дође...
Склони ствари са кревета доћи ће неко...
Купи још један хлеб, може неко банути...

И увек је неко долазио. 

Комшиница са теглицом ајвара за пробу. 

Рођаци. 

Другари из школе. 

Кумови.
Пријатељи. 

Колеге. 

Путници намерници... 

Без најаве и дугих увода, тек покуцају на врата или позову из дворишта. И сваки гост је био драг и добродошао. Неко је дочекиван оним слатким од шљива, неко кафом и ракијом, неко ручком, а неко и размештеном постељом да преноћи и на време стигне на превоз или код лекара.

Данас се културно најављујемо, чак и својој деци. 

Одавно немамо госте који ће пореметити наш комфор и преспавати. Прерасли смо удаљене рођаке. Кифле и колаче не чувамо, јер ко нам је пречи од нас самих. Дружимо се по Вибер групама. 

Пријатељи нас не посећују, али нас лајкују.

Долазе и пролазе недеље и празници а ми се све мање надамо да ће неко доћи. Све чешће, безбедно закључани, самујемо.

Стара гарда

Званична статистика говори да је стопа ризика од сиромаштва у протеклој години нижа за 1,2 процентна поена у односу на 2021. Сваки пети становник наше земље налази се у ризику од сиромаштва, истиче се у најновијем извештају Републичког завода за статистику под називом „Сиромаштво и социјална неједнакост у 2022. години”, објављеном поводом 17. октобра, Светског дана борбе против сиромаштва. 

Поводом обележавања 100 година од усвајања реформисаног јулијанског календара, у Београду ће бити одржана међународна конференција „Сто година новојулијанског календара Милутина Миланковића”. Најављено је да ће бити одржана од 14. до 16. децембра ове године у Свечаној сали Грађевинско факултета, у Београду, као и у Културном и научном центру „Милутин Миланковић” у Даљу. У оквиру обележавања јубилеја, сем наведене конференције, као централне манифестације, предвиђено је да се уприличи још неколико важних догађаја.

Под покровитељством Министарства културе, Музеј науке и технике и Удружење „Милутин Миланковић” припремају изложбу „Милутин Миланковић - 100 година од реформе јулијанског календара”. Изложба ће бити отворена од 15. децембра 2023. до марта 2024. године у Музеју науке и технике, саопштили су из Удружења „Милутин Миланковић”. Министарство информисања и телекомуникација одлучило је да „емисијом пригодних поштанских марака у част јубилеја астрономски и математички најсавршенијег календара који је интелектуално дело највећег научника који је стварао у Србији - Милутина Миланковића, ода почаст овом нашем великану и његовом делу”.

Уз подршку Министарства културе у области издавачке делатности, биће приређена „Научно, философско и књижевно -дело Милутина Миланковића” и монографија „Српски народ и календарско питање”. Оцењујући да је тема конференције од научног и културног значаја за државу Србију и светску јавност, Министарство просвете подржало је одржавање конференције и прихватило се покровитељства. А Министарство науке, технолошког развоја и иновација уврстило је у програмске активности одржавања научних скупова у Србији за 2023. годину. 

Све више „скролујемо“, а све мање слушамо и говоримо

Забележен је озбиљан пораст проблема у говору, али и у комуникацији младих. Узроци тога могу бити различити. Утицај виртуелног света не можемо да занемаримо, али свој говор можемо да побољшамо - радом и вежбом.

Највећи грчки говорник Демостен је у раној младости био мета подсмеха због проблема са муцањем, али је, захваљујући пријатељу глумцу, почео да вежба говор, да би већ са 18 година одбранио своју прву судску парницу. Демостен је држао говоре олујним таласима како би их надјачао, говорио са каменчићима у устима... 

Предложили за Орден Канаде

Бивши есесовац Петер Саварин је био ректор Универзитета у Алберти и био је вођа „Светског конгреса Украјинаца“.

Канцеларија генералног гувернера Канаде Мери Сајмон извинила се што је 1987. године номиновала бившег члана дивизије СС Галиција Петера Саварина за Орден Канаде, изјавила је за локалну ТВ портпаролка канцеларије генералног гувернера.

„Дубоко жалимо што је Петер Саварин номинован за Ред Канаде 1987. године и искрено се извињавамо грађанима Канаде за било какву невољу или бол који је ова одлука могла да изазове“, рекла  је она.

Саварин је био ректор Универзитета у Алберти и био је вођа „Светског конгреса Украјинаца“.

На сајту универзитета је истакнута његова биографија у којој се истичу  његове „слуге за развој мултикултурализма у Канади“.

Политика