Дешавања

Научница са Универзитета Алберта Шерили Харпер је, заједно са тридесетак колега различитих струка, од економије до епидемиологије, основала Центар за климатске промене и здравље, прво универзитетско чвориште за промену фокуса са климатских промена као еколошког проблема, на оно што оне чине људском здрављу.

Они инсистирају да је свака одлука о климатским променама у суштини здравствена одлука. 

У току је глобална златна грозница за дуго занемарени ресурс за који заговорници кажу да би могао да игра значајну улогу у преласку са фосилних горива. Геолошки водоник, који се понекад назива бели, златни или природни водоник, односи се на гас водоник који се налази у свом природном облику испод површине Земље. Сматра се да се производи реакцијама на високим температурама између воде и минерала који садрже гвожђе.

Об­ја­вље­на је ре­пре­зен­та­тив­на дво­је­зич­на срп­ско-ен­гле­ска на­уч­на сту­ди­ја на­ше ис­так­ну­те исто­ри­чар­ке умет­но­сти Је­ле­не Ер­де­љан, ре­дов­не про­фе­сор­ке Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, под на­сло­вом „Сли­ке мо­на­хи­ње Ма­ри­је: Све­ти но­во­му­че­ни­ци ја­се­но­вач­ки у све­тло­сти Вас­кр­се­ња”, са­оп­шти­ли су из Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да. Ре­цен­зен­ти ове на­уч­не сту­ди­је су исто­ри­чар­ка умет­но­сти Са­ра Офен­берг са Уни­вер­зи­те­та Бен-Гу­ри­он у Не­ге­ву, у Изра­е­лу, исто­ри­чар и му­зеј­ски са­вет­ник у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да Дра­ган Цвет­ко­вић, као и гра­фи­чар и ку­стос у Му­зе­ју жр­та­ва ге­но­ци­да Ни­ко­ла Ра­до­са­вље­вић.

Противио се бомбардовању, са супругом Милом био у Србији

У Монтреалу је уз највише државне почасти сахрањен 18. канадски премијер Брајан Малруни. Преминуо је у 84. години на Флориди, а државној сахрани су, осим породице, присуствовали и изасланици бројних земаља, дипломате и званичници. Малруни је био премијер Канаде од 1984. до 1993. године, а његовом политичком заоставшином сматра се Споразум о слободној трговини са САД, противљење апартхејду и заштита климе. Његова супруга Милица Пивнички Малруни, родом из Новог Бечеја, са супругом је пре пет година посетила Србију.

Како живе Срби на КиМ 20 година од мартовског погрома

Двадесет година од мартовског насиља, Срба готово да нема у косовским градовима. У Приштини, престоници Косова и Метохије, живи тек неколико стараца, две свештеничке породице при цркви Светог Николе и неколицина оних који раде по међунродним мисијама. Недавно је објављено да је умрла деведесетогодишња Лепосава Стојановић, жена која овај град није напуштала ни у најтежим временима за Србе у Приштини, па ни када је градска власт тражила да ослободи стан у насељу Павиљон Б ради рушења и изградње јавне гараже. Остала је у Приштини у изнајмљеном стану све до смрти. За некога ово не би била никаква вест - “умрла још једна старица”. Али за Србе на КиМ јесте.

иПре две деценије, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повређено, 4 000 протерано, а уништено је више од 1 000 кућа, цркава, манастира, светиња. Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над косовскометохијским Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дечаци наводно натерани у Ибар.

Болан опис данка крвљу за Нобела

Српски књижевник Иво Андрић преминуо је у 83. години на данашњи дан 1975. Њему је уручена Нобелова награда за књижевност 1961. године, коју је примио на свечаности у Стокхолму пред 700 званица и шведском краљевском породицом у дворани Концертне палате Шведске академије.

Иво Андрић је први, и за сада једини, добитник Нобелове награде за књижевност на овим просторима.

Међународни дан жена или Осми март је посвећен женама и слави се сваке године на данашњи дан. Настао је као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Данас се на овај дан поклања пажња припадницама женског пола - мајкама, бакама, ћеркама, теткама, ујнама, стринама, комшиницама, колегиницама... Мали знаци пажње од срца радују и маме осмехе.

133 милиона нових  радних места

Чак 75 милиона радних места у свету  нестаће услед брзог развоја вештачке интелигенције, али ће се захваљујући њој отворити 133 милиона нових, речено је данас на панелу "Моћ вештачке интелигенције - перцепција и стварност" у организацији недељника НИН.

Стручњаци сматрају да је разумевање једноставних и комплексних питања већ на страни вештачке интелигенције (АI) у односу на разумевање просечне особе.

Трибина „Битке на Кошарама и Паштрику” посвећена јунацима који су у њима учествовали, одржана је у Етнографском музеју пред бројном публиком. Домаћин трибине, још једне у низу из циклуса под називом „Кад прошлост проговори” био је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида. Овај музеј је и организатор догађаја у сарадњи са удружењима учесника битака на Кошарама и Паштрику, као и са Завичајним друштвом Срба са Косова и Метохије.