Потражња је далеко већа од понуде јер Канада једноставно не гради довољно станова. Mosche Lander, економиста са Универзитета Конкордиа, устврдио је да су градске власти, које увелике контролишу стамбену политику, биле 'пристране према власницима кућа, а не према изнајмљивачима', подупирући политике које ограничавају градњу кућа и држе цене високима. Инвеститори који улажу новац у шпекулације некретнинама то су само зачинили. А рекордан раст становништва узрокован имиграцијом повећао је потражњу, пише Business Insider.

Комбинација недостатка стамбеног простора, растућих каматних стопа и шпекулација инвеститора, такође је допринела озбиљној кризи приуштивости стамбеног простора у САД-у. 'Слично је, али још горе' у Канади, рекао је Mike Moffatt, виши директор Института Smart Prosperity na Univerzitetu Otava.

После више од 20 година ниских каматних стопа, које су погурале цене некретнина, канадска централна банка у борби са инфлацијом недавно је подигла референтну каматну стопу на пет одсто, што је највиши ниво у задње 22 године.

Растуће стопе хипотека посебно су болне у Канади јер се стандардна хипотека на кућу мора рефинанцирати после пет година и у потпуности вратити након 25 година. Ово је кључна разлика између америчког и канадског тржишта некретнина јер стандардни власник куће у САД-у добива 30-годишњу хипотеку са фиксном каматном стопом, чиме се десетљећима штити од повећања камата.

Делом због тога Канађани су у великим дуговима. Земља има највећи дуг домаћинстава као удео у бруто домаћем производу међу земљама Г7, а 75 одсто тога потиче од хипотека.

'Имамо неравнотежу - имамо разме задужености домаћинстава и прихода који су изнад онога што је било у САД-у пре глобалне финансијске кризе', рекао је Tony Stillo, директор за канадску економију у Oxford Economics-у, додајући да је резултат 'невиђена неприуштивост'.

Moffatt је забринут да ће Канађани за високе цене некретнина окривити усељенике и ограничити миграцију. Недавне анкете баш то и показују, што угрожава владин либерални став о усељеничкој политици. Али усељавање је само један од многих фактора - стамбена криза у Канади кренула је пре пораста усељавања.

Економисти ипак не предвиђају понављање колапса америчког тржишта некретнина из 2008. у Канади јер је канадски банкарски сектор строже регулиран од америчког. Mosche Lander, економиста са Универзитета Конкордиа, указује на то да неколико великих банака доминира стамбеним хипотекама, а што је мања конкуренција, мање је ризичног понашања, уобичајеног у почетним фазама некретнинског мехура у САД-у.

Уз тако високе стопе хипотекарних кредита, продаја кућа недавно је опала па је у октобру забележен минус од 5,6 одсто. Као резултат тога, и цене кућа донекле су пале. Стилло верује да се канадски некретнински балон полако 'издувао' у последњих 18 месеци упркос порасту цена почетком ове године.

Али не постоји консензус о томе хоће ли и када ће балон пући - па чак ни о томе постоји ли он уопште. Ландер сматра да му се још не назире крај. Иако су цене некретнина у последње време пале, како потражња омекшава, он каже да се још не виде најаве значајног спуштања цена.

'Чак и ако цене некретнина падну, то неће ићи према нечему што одражава тржишну вриједност - тај балон ће и даље бити ту', рекао је Ландер. 'Ако тржиште није експлодирало сада, када су каматне стопе на 25-годишњем врху, чим те стопе почну падати, тржиште ће поновно полетети.'

Moffatt са друге стране мисли да Канада нема стамбени балон-предвиђа раст цена, али због тога што земља једноставно нема довољно стамбених некретнина.

Канадска савезна влада покушала је смањити потражњу и подстакне изградњу кућа. Раније ове године донесено је неколико нових закона, укључујући забрану већини странаца да купују куће на две године, опорезивање инвеститора који купују и брзо продају куће ради зараде или шпекулације, као и опорезивање празних кућа. Иако су мјере успориле потражњу, нису срезале цене.

Блиц, Нада Матић