Дешавања

Отва­ра­њем ли­ков­не ко­ло­ни­је у пор­ти Цр­кве Све­тог Ваз­не­се­ња Го­спод­њег у ма­чван­ском се­лу Ду­бљу, у уто­рак уве­че по­че­ла је ви­ше­днев­на све­ча­ност обе­ле­жа­ва­ња 209. го­ди­шњи­це чу­ве­ног Бо­ја на Ду­бљу, у ко­јем су уста­ни­ци Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа до но­гу по­ту­кли тур­ску бо­сан­ску вој­ску на че­лу са Ибра­хим Мар­јаш-па­шом Ник­шић­ким. Овом по­бе­дом, ко­ја је из­во­је­ва­на 26. ју­ла 1815. го­ди­не за­вр­шен је ору­жа­ни део Дру­гог срп­ског устан­ка.

Технички проблем који је настао у једној компанији за сајбер безбедност погодио је компаније, банке, медије, авио-превознике и аеродроме широм света. После неколико сати обуставе рада многих компанија и отказивања хиљаде летова, проблем је решен. Међутим, овај случај је показао да погрешан потез једне компаније може да доведе до глобалног ИТ колапса.

Одговорност за колапс је преузела компанија "Краудстрајк", са седиштем у Остину (Тексас), из које су саопштили да је проблем настао после ажурирања безбедносног софтвера "Фалкон" који користе велике компаније, што је довело до масовног и глобалног прекида рада система Windows због чега се погођеним корисницима на компјутеру појавио "плави екран смрти" (Blue Screen of Death error). У питању је приказ на екрану који се појављује после фаталне системске грешке на рачунарским системима Мајкрософта.

Животна средина и није баш толико битна

Влада Србије разматра доношење закона према којем би се животна средина и природа прогласиле и не баш толико битним стварима у животу.

Иницијативу за доношење овог закона покренуло је неколико министара који су закључили да су природа и животна средина помало прецењени у нашем друштву.

- Лако грађани не воде претерано рачуна о природи, откад је актуелна тема ископавања литијума свест о овим питањима је мало порасла и то сада иде дотле да смо већ почели мало и да претерујемо. Зато смо дошли да предлога који би требало да мало релаксира атмосферу у друштву и да објасни људима да не треба баш толико да драме око природе - навео је извор 'Њуза' из Владе Србије.

Бесплатни, бежични и мултимедијални

Када се претражује интернет на тему ко је први замислио интернет осим бројних упућених и добронамерних стручњака широм света који кажу да је то био Никола Тесла, појављују се и егзотичне а нетачне тврдње о неким другим људима.

Да одмах на почетку разјаснимо битне чињенице: Тесла јесте отац бежичног преноса, али није отац интернета. Као очеви интернета воде се Винтон Серф и Роберт Кан, јер су у мају 1974. године написали скуп комуникационих протокола за повезивање мрежних уређаја на интернет, чије се новије верзије и данас користе.

Он је на најлепши могући начин представио нашу државу, Србија је поносна на младе таленте, казала је јуче Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација која је примила јуче ученика Математичке гимназије Андреја Дробњаковића. Дробњаковић је на Међународној олимпијади „Стемко” у Сингапуру освојио пет златних медаља. Честитајући Андреју, министарка је исказала огромно задовољство што је са, како је рекла, једним нашим правим шампионом, који је кренуо да своју шампионску каријеру гради још од другог или трећег разреда основне школе.

„И ево ове године је на такмичењу у Сингапуру једини представник Србије, с друге стране конкуренција од 15.000 најбољих средњошколаца из преко 40 земаља и Андреј је петоструки шампион. Понео је злато и за математику, биологију, физику, хемију и инжењерство”, рекла је Беговићева.

Према њеним речима, ово су наше нове генерације за које треба да градимо инфраструктуру, као и да им омогућимо да се школују у Србији.

„Треба да им омогућимо и да могу, уколико оду, овде и да се врате и заједно са нама граде бољу будућност, суочавају са изазовима, јер њихова памет, вредност и храброст биће од пресудног значаја за опстанак читавог човечанства, али и за бољи живот Србије”, истакла је Беговићева. Она му је захвалила на упорности, храбрости, као и на свим освојеним резултатима које је постигао досад.

Поред медаља и пехара које је Дробњаковић освојио у Сингапуру, Беговићева је Андреју уручила лични поклон - таблет са пратећом опремом.

Косовско-метохијско питање је јерусалимско питање Европе. Јерусалимско питање није могуће решити већ макар две хиљаде година, па и више. Нигде друго у Европи осим у јужној српској покрајини не постоји тако свето место због којег се ломе копља три цивилизације. Разрешавање косовско-метохијског питања може трајати веома дуго, зато што је сувише свето. Окружују га видљиви и невидљиви интереси, схватљиви и несхватљиви, небески и поднебески.

Који још увек збуњују археологе

Археолози често своја открића описују као „запањујућа“ или „збуњујућа“. Али стручњаци у суштини врло добро разумеју намену већине историјских артефаката. Међутим, постоји неколико изузетака од овог правила.

Професор Наташа Харлоу са Универзитета у Нотингему направила је листу од пет интригантних и мистериозних предмета за које археолози нису до краја успели да докуче чему су служили. Ови предмети су уједно и одличан пример зашто истраживање археолога и даље фасцинира како професионалце, тако и обичне људе.

Ко може да укроти вештачку интелигенцију

Потпредседница САД Камала Харис и Ник Клег, председник компаније Мета за глобалне послове, били су међу учесницима састанка глобалних лидера, научника и руководилаца технолошких компанија о вештачкој интелигенцији, одржаном у Блечли парку у Енглеској, познатом по томе што је у Другом светском рату био седиште групе научника који су се бавили дешифровањем, а "разбили" су и чувену нацистичку "Енигму".

Обично су буџети без великих изненђења, поготово када је мањинска влада или смо близу избора. Ове године то није био случај. Влада је предложила промене у таксној стратегији које могу да имају огромне последице на економију и на све нас који плаћамо таксе. По предлогу Владе они желе да повећају проценат таксе који се плаћа на пораст или “capital gain” Од јуна 2024 године. Пре него што уђемо у детаље само да објасним како таксе на пораст раде.

Окру­гли сто по­све­ћен ста­ту­су ћи­ри­ли­це у из­да­ва­штву, дру­га струч­на рас­пра­ва ко­ју је упри­ли­чио Са­вет за срп­ски је­зик, оку­пи­ла је ју­че у На­род­ној би­бли­о­те­ци Ср­би­је пред­став­ни­ке ака­дем­ског ми­љеа, ме­ди­ја, не­ких ути­цај­них ку­ћа из­да­вач­ке де­лат­но­сти с на­ме­ром да се у кон­струк­тив­ној ди­ску­си­ји су­ми­ра­ју раз­ло­зи до­ми­нант­не упо­тре­бе ла­ти­нич­ког пи­сма у из­да­ва­штву, али и шта тре­ба учи­ни­ти да се осет­но по­ве­ћа број ћи­ри­лич­них из­да­ња и ко­ри­шће­ње ћи­ри­ли­це уоп­ште. Као по­да­так са Сај­ма књи­га ис­так­ну­то је да је ви­ше од 80 од­сто из­да­ња на овој ме­ђу­на­род­ној смо­три у Бе­о­гра­ду би­ло на ла­ти­ни­ци. На­гла­ше­но је и да се ге­не­рал­но ћи­ри­ли­ца у Ср­би­ји да­нас ипак ви­ше ко­ри­сти не­го пре две де­це­ни­је. Све вре­ме је про­ве­ја­ва­ло и из­но­ва се на­ме­та­ло пи­та­ње због че­га се из­да­ва­чи углав­ном опре­де­љу­ју за ла­ти­нич­но пи­смо, а из­бе­га­ва­ју ћи­ри­лич­но. Та је не­до­у­ми­ца оста­ла без кон­ци­зног од­го­во­ра, а ме­ђу мо­гу­ћим раз­ло­зи­ма уче­сни­ци ску­па на­во­ди­ли су ла­ти­нич­ну ин­фор­ма­ти­за­ци­ју дру­штва, али и то што се ра­чу­на да упо­тре­ба ла­ти­ни­це оси­гу­ра­ва ве­ћи про­фит срп­ским из­да­ва­чи­ма на ре­ги­о­нал­ном тр­жи­шту.