Објављена је репрезентативна двојезична српско-енглеска научна студија наше истакнуте историчарке уметности Јелене Ердељан, редовне професорке Филозофског факултета Универзитета у Београду, под насловом „Слике монахиње Марије: Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења”, саопштили су из Музеја жртава геноцида. Рецензенти ове научне студије су историчарка уметности Сара Офенберг са Универзитета Бен-Гурион у Негеву, у Израелу, историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида Драган Цветковић, као и графичар и кустос у Музеју жртава геноцида Никола Радосављевић.
Објављивање ове публикације омогућили су Министарство културе, „Телеком Србија” и Фондација Музеја жртава геноцида, наведено је у саопштењу.
Монографска публикација, као прва која садржи и интегрално сведочанство монахиње Марије (Антић), припаднице монашке обитељи српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу (Епархија пакрачко-славонска), тиме је, како наводе из музеја, обогаћена непосредним искуством молитве, постојања и стваралаштва на најстрадалнијем месту за српски народ у целокупној његовој историји.
„Публикација је инспирисана снагом и лепотом радова монахиње Марије, у којима се мешају иконописачке традиције са наивом и елементима стрипа и графике Далеког истока те срастају трагедија свих јасеновачких жртава и обновљени живот данашњег манастира бришући границу између Неба и Земље. Инспирисани стварним и трагичним догађајима који су се одиграли у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, радови монахиње Марије јесу иконичне представе и савремени сведок времена и подручја које је и даље место бола, страдања, патње и сећања. Небеска димензија радова, цитати из Старог и Новог завета, молитве из службе јасеновачким новомученицима, који су део публикације, најпотресније су сведочанство о Јасеновцу као највећем губилишту српског народа са најмање 115 великих масовних гробница и незнаним мноштвом расутих мањих гробница”, саопштено је из музеја.
Како су нагласили, радове је извела ауторка која је монахиња, а не школовани ликовни уметник.
„Зато је у овом случају уметност искоришћена као појам и својеврсни канал за спровођење духовне и универзалне, скоро па божанске мисли како би се она отелотворила у радовима монахиње Марије”, указују из овог музеја.
Политика, Д. С. В.
Ауторска права Радио Оаза 2026