Дешавања

Градимир Јовановић, председник ПУПС-а у Врању и одборник у локалној Скупштини, предложио је да град Суду за људска права у Стразбуру тужи НАТО због бомбардовања осиромашеним уранијумом што за последицу има повећан број оболелих од рака.

- Ја сам то предложио на последњој седници Скупштине. Формираћемо и удружење породица које су изгубиле неког свог, а да је оболео од рака као последице осиромашеног уранијума - изјавио је Јовановић.

На питање како ће пред судом доказати да је повећан број малигнитета последица бомбардовања, Јовановић је уверен да докази постоје у Заводу за јавно здравље, али и да доказивање неће баш ићи лако.

- Зато су ту адвокати. Коришћење нуклеарног оружја је забрањено свим конвенцијама и ратним правилима. То не треба ни доказивати, једино треба доказати последице, а чак су и оне врло јасне свима - навео је Јовановић.

На данашњи дан, пре 15 година у селу Старо Грацко надомак Липљана догодио се један од најмонструознијих злочина почињених над Србима од доласка мировних снага на Косово и Метохију. До дана данашњег нико није одговарао за злочин.

Само неколико сати пре истека рока од додатних 48 сати за предају оружја албанске паравојне формације ОВК, 23. јула, 1999. год. спасавајући презрео род од невремена, 14 жетеоца се по други пут у касне поподневне сате вратило у поље. У страху од напада албанских екстремиста тражили су пратњу Кфора, коју нису добили. 

Како се нису враћали, забринуте породице су тражиле помоћ од припадника Кфора, који су у 21.30х у пољу поред комбајна пронашли 13 беживотних тела и једно масакрирано тело 150 метара даље. 

Почели су судски поступци по 21 тужби против Републике Хрватске

Хрватска влада је 10. јула донела одлуку о оснивању Међуресорне радне групе за подршку Канцеларији заступника Хрватске пред Европским судом за људска права, у припреми предмета који се односе на истраге ратних злочина почињених за време или непосредно после акције „Олуја” 1995. године. Из изјаве потпредседника владе Ранка Остојића сазнајемо да су пред судом у Стразбуру почели судски поступци по 21 тужби против РХ, чији подносиоци сматрају да државна тела нису спровела ефикасну истрагу смрти њихових рођака, цивила погинулих за време или непосредно после „Олује”.У сваком предмету држава треба да достави прво изјашњавање том суду најкасније до 15. септембра. У радну групу одређени су искусни представници надлежних тела укључених у истраге ратних злочина за време и непосредно након „Олује”. У саопштењу са седнице владе не наводе се имена жртава.

Јово Репац (49), инвалид, за време „Олује” није хтео заједно с осталим члановима породице да напусти своју кућу у Србу. Његови посмртни остаци пронађени су 11. августа 1995. у асанацији терена и покопани су на гробљу у Грачацу с посмртним остацима још 153 српске жртве из акције „Олуја”. 

Српских производа на полицама хрватских супермаркета још увек је изузетно мало, а ретко која трговачка марка ужива популарност код хрватских купаца.

За разлику од хрватских производа у Србији, који су тамо годинама и многи их прихватају као "домаће“, већина хрватских купаца и не зна који су производи из Србије, па чак и када се навикну на њих, пишу Новости.

Није за утеху, али српски производи на рафовима хрватских самоуслуга не уживају ни већу ни мању пажњу него конкуренција из региона. Међутим, довољно је прошетати великим трговачким ланцима, од хрватског "Конзума“ до ланаца које су отворили Аустријанци и Италијани, да се види како су у првом плану пре свега производи из Хрватске и Европе. Из региона, пре свега из Србије, нема превише производа. 

Да би видели како ствари стоје са српским производима, обишли смо два велика "Супер Конзума“ у Загребу, продавнице које нуде бројне производе, не само прехрамбене, већ и све што је потребно за кућу. Све најважније и оно што се највише купује хрватског је порекла, а превладавају производи из "К плус“ линије домаћина, "Агрокора“. 

Наши посланици у парламенту у Приштини данас преузимају мандате и ступају на дужност. У изјави се помиње Република Косово и заштита територијалне целовитости

Српски посланички десетерац данас ће у парламенту у Приштини озваничити своје мандате, а процедура налаже да положе заклетву у којој се помињу „посланици Скупштине Републике Косова“ и „заштита територијалне целовитости Косова“.

Иако је готово извесно да представници српске заједнице неће моћи да избегну стављање потписа испод оваквог текста, од њих смо јуче чули да ће се о овом питању још једном консултовати пред саму седницу.

Према скупштинском пословнику, текст изјаве чита председавајући седнице, а посланици на крају треба да кажу: „Заклињем се!“ и сваки од њих потписује заклетву.

Јасмина Живковић из Штрпца, која је у претходном сазиву била посланик и која и данас седа у скупштинску клупу, каже нам да при полагању заклетве прошлог пута већина трибуна није ништа рекла, да се на то није обраћала посебна пажња, али да је текст морао да се потпише. 

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Србији објавила је четврти конкурс „Упознај државу Србију“ којим позива студенте из дијаспоре и Републике Српске да се пријаве за летњу праксу. Праксу ће студенти обавити у локалним самоуправама и компанијама у Србији од 17. августа до 5. септембра ове године.

Током тронедељне праксе студенти из дијаспоре и Републике Српске имаће прилике да се упознају са организацијом и начином рада локалних самоуправа и компанија широм Србије, са привредним, туристичким и културним потенцијалима земље и да кроз размену знања и искуства дају свој допринос локалном економском развоју, регионалној сарадњи двеју република и јачању веза са дијаспором.

Основни услови које кандидати треба да испуњавају су да говоре, пишу и читају на српском језику, да се тренутно налазе на основним, постдипломским студијама или на специјализацији, у иностранству и да су у току претходних студија показали запажене резултате. НАЛЕД ће у сарадњи са партнерима на пројекту и локалним самоуправама обезбедити обуку, материјал, исхрану, смештај и џепарац од 10.000 динара за сваког студента из дијаспоре.  

Некадашњи телевизијски продуцент и сарадник у норвешкој амбасади у Београду, Небојша Цвејанов, данас је монах у манастиру Дечани, где је добио име Нифонт.
Норвешка амбасада у Београду посветила је посебну пажњу свом бившем сараднику у дужем тексту којег објављује о њему.
"Неки мисле да су они који су одлучили да се окрену монашком животу разочарани животом или да покушавају да побегну од стварности. Истина је, међутим да сам одговоре на сва питања која се тичу смисла наше егзистенције нашао управо у манастиру", каже Нифонт који се са бившим колегама из норвешке амбасаде нашао на једном београдском сплаву.
Монах Нифонт данас води потпуно другачији живот него пре 2007. године, када се замонашио, али је и даље готово свакодневно у контакту са норвешком амбасадом која подржава низ пројеката на Косову, заједно са Српском православном црквом.
"У Дечане сам први пут дошао на Божић 2005. године и то сам доживео као повратак кући. После тога сам још две године радио у амбасади, али сам мислима био стално у Дечанима", објашјава Нифонт. Једна од његових главних дужности у манастиру не разликује се много од оних које је имао у норвешкој амбасади, док је као координатор сарађивао у пројеткима за подршку повратка Срба на Косово.

Сутра се обележавају 22 године од страдања Срба на подручју Сребренице и Братунца.
На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, као и братуначким селима Биљача и Загони страдало је 69 српских цивила и војника.
За ове злочине, које су, према сведочењу очевидаца, починили припадници тзв. Армије РБиХ, још нико није одговарао.
"Петровдански дани" се организују у знак захвалности и сећања на страдање 69 српских цивила и бораца, а тог трагичног Петровдана су нестала још 22 Србина, од којих је седам заробљено живих и до данас се о њиховој судбини ништа не зна.
Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су после више од године идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, седам на Војничком гробљу у Братунцу, један мушкарац је по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазју где је пре 22 година пао у заробљеништво бранећи своје село и породицу, а двоје идентификованих превезени су у Србију и сахрањени у местима где им живе породице.

Директна штета настала услед катастрофалних поплава које су недавно задесиле Србији износи 810,1 милиона евра, док губици износе 661,9 милиона евра.
То је показао званични извештај о процени штете од поплава који је усвојила Влада Србије, а који ће бити представљен на донаторској конференцији у Бриселу 16. јула
Извештај, у који је Танјуг имао увид, показао је да укупна штета и губици због ове природне катастрофе износе 1,53 милијарде евра. Две трећине тог износа одлази само на производне секторе, где су процењени штета и губици на 1,07 милијарди евра.
Према извештају, само штета на производном сектору процењена је на пола милијарде, а губици на 569,4 милиона. Од тога, највећи штета и губици процењени су у пољопривреди – 107,9 милиона, односно 120,1 милион евра. Следи трговина, где је процена штете 169,6 милиона, а губитака 55,2 милиона евра.
Процењена штета и губици у социјалним секторима, који обухватају становање, здравство, образовање и културу је 34,6 милиона евра, односно 7,1 милион евра.

Према истраживању које је спровела Матица црногорска на тему идентитетских ставова грађана Црне Горе уочљиво је да је њихов идентитет подељен и подвојен.
Наиме, црногорским језиком говори 41,1 одсто грађана Црне Горе, а српским 39,1 одсто. 11,5 одсто испитаника одговорило је да су све то исти језици и свеједно је како се зову.
Истраживање је показало да 29,5 одсто грађана сматра да треба да постоји само Српска православна црква, 7,1 проценат да треба да постоји само Црногорска православна црква, њих 30,6 одсто сматра да треба обезбедити равноправност СПЦ и ЦПЦ, док 32,8 нема став о овом питању.
На питање која је највећа препрека развитку црногорске државе, 51,3 одсто грађана сматра да су то лоши политичари и у власти и у опозицији заједно, кривце у лошој опозицији види 48,8 одсто становништва, проценат од 52,3 мисли да је у проблем у лошој власти, 81,9 одсто види проблем у сиромаштву, 77,7 у слабој економији, 75 одсто у корупцији и криминалу, док 60 процената сматра да се не примењују закони државе.
На питање колико су поносни што су црногорски државаљанин, 32,5 одсто испитаника је одговорило да су веома поносни, углавном је поносно 44,6, није баш поносно 15,5 одсто, док 7,4 процента није уопште поносно, преноси портал ЦДМ.