Дешавања

Редовну наставу српског језика у Македонији похађа свега 190 ђака у три основне школе, тако да се српски језик полако гаси, каже у разговору за наш радио Милутин Станчић, председник Културно – информативног центра Срба у Македонији „Спона“. „Спона“ је ове године организовала факултативну наставу српског језика за 42 ученика у селу Речици код Куманова и за десет ученика у Скопљу, која се приводи крају, каже наш саговорник.
Према попису становништва спроведеном 2002. године у Македонији је евидентирано 36 хиљада Срба. Попис 2011. године није успео, тако да се као званични подаци узимају они из претходног, али те податке велики број Срба оспорава, каже Милутин Станчић.
„Једно је сигурно, у току је асимилација Срба у Македонији. Можемо говорити о гашењу српског језика и нестајању Срба са подручја Македоније. Повремени покушаји Културног центра „Спона“ да кроз факултативну наставу одржи употребу српског језика неко време су давали резултате. Од 2010. до 2013. таква настава се спроводила у Кучевишту, Скопској Црној Гори и селу Речица поред Куманова“ – наводи Станчић и додаје да, када је, уместо Министарства, успостављена Канцеларија за дијаспору, подршка том програму је изостала.

Према подацима Министарства спољних послова Србије до сада је, преко наших дипломатско конзуларних представништава, из дијаспоре прикупљено 824 хиљаде евра новчане помоћи и још око 20 милиона евра остале помоћи у разној роби за поплављена подручја. Ове податке је члановима Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије саопштио генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић, напоменувши да је укупна помоћ дијаспоре сигурно и већа, јер су се многа удружења и појединци у расејању и сами организовали у акцији солидарности. Прикупљање помоћи не јењава, истакао је Одаловић.
При Министарству спољних послова од почетка елементарне непогоде формиран је кризни штаб, при дипломатско конзуларним представништвима отворени су наменски рачуни за новчане уплате намењене угроженима, уведена су и дежурства, а у циљу што ефикаснијег прикупљања помоћи успостављена је сарадња са представницима дијаспоре и Српске православне цркве, рекао је Одаловић, подсетивши да је у Бриселу отворен и посебан рачун који омогућава уплате путем Пејпала из 193 земље.

Генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић изјавио је да се ускоро очекује формирање Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Управа ће бити формирана, како је најавио, чим буде донета одлука о изменама Правилника о систематизацији. Одаловић је на скупштинском Одбору за дијаспору и Србе у региону рекао да има обећање да ће током ове седмице та одлука бити донета, што ће створити услове да да се заврши административни посао и формира управа, а чланови одбора истакли да је неопходно да се то учини што пре с обзиром на ситуацију која је настала после поплава у Србији.
Зато је апеловано на Министарство спољних послова и владу да се што пре, у складу са Законом о министарствима, формира та управа и обезбеди пун правни оквир за сарадњу са Србима у дијаспори и региону.
Председник Одбора Јанко Веселиновић указао је да се одуговлачењем са формирањем управе шаље лоша порука дијаспори, јер сада не постоји ниједно државно тело које се бави њима. Одбор је донео закључак и да је неопходно отворити конзулате у земљама бивше Југославије, о чему ће се расправљати на првој наредној седници, и апеловао на Министарство и Владу Србије да се формира Канцеларија за сарадњу са дијаспором у Дрвару.

Четнички добровољачки одреди били су под командом Врховног штаба српске војске. Биле су то специјалне јединице које су изводиле високоризичне акције. После битке на Кајмакчалану четнички одреди престају да постоје и на позорницу ступа Југословенски доборвољачки одред. Многи сматрају да су четници жртвовани у сукобу Црнорукаца и престолоанследника Александра.
Jезгро четничких одреда на почетку рата чинили су искусни четници из Балканских ратова и из четовања на просторима Македоније. У четничке одреде пријављују се и сви они који нису обухваћени мобилизацијом (млађи од 20 година, страни држављани...).
Четничке јединице у великом броју чине Срби са подручја Аустроугарске а долазе и Срби печалбари из Америке. У каснијим годинама четнички добровољачки одреди ће се све више попуњавати из редова аустроугарских ратних заробљеника, Срба пречана који су најпре били мобилисани од стране Монархије а потом у борбама заробљени у Русији.

Србија и Република Српска (РС) заједно ће, 28. јуна, обележити Видовдан, велики српски празник, најавили су премијер Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик. Тог дана Србија и РС ће обележити и отварање Андрићграда у Вишеграду, а РС ће уједно обележити и стогодишњицу Сарајевског атентата и почетак Првог светског рата.
Први човек српске Владе рекао је да неће да присуствује обележавању Сарајевског атентата, на церемонији коју организују власти у том граду, јер је предвиђено да стоји поред плоче на којој пише "српски фашистички окупатор".
- Размишљао сам да, сем у Београду и Вишеграду, тог 28. јуна, будем и у Сарајеву, али два су разлога због којих нећу моћи. Један је што је, према сценарију, требало да стојим поред табле на којој се говори о српском фашистичком окупатору. То не могу и не желим - рекао је Вучић, додајући да постоје и други разлози за изостанак, а тичу се "осталих ситница у сценарију".

Судећи по коментарима већине београдских медија посета премијера Вучића Немачкој је историјска и представља прекретницу у односима Србије и најмоћније државе Европске уније. Уредник портала Нова српска политичка мисао Ђорђе Вукадиновић је међу малобројним аналитичарима који сумњичаво гледају на оцене да са овом посетом Вучића Берлину немачко-српски односи улазе у период "меденог месеца".
- Не знам да ли улазимо у период "меденог месеца", али мислим да улазимо у период потпуне немачке доминације на Балкану и над политичком сценом у Србији. Наравно да се политичка и економска снага Немачке мора уважавати, али оволике снисходљивости, понизности и слуганског одушевљења каква је демонстрирана, не само у изјавама српских државних челника већ и у медијима који су пратили посету Берлину, су без преседана и остављају горак укус у устима - коментарише за "Вести" Вукадиновић.
Бишви амбасадор Србије у Украјини Душан Лазић каже да он не употребљава изразе као што је "историјска посета", али је сагласан са тим да се ради о веома значајном искораку на спољнополитичком плану Србије.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да се у БиХ и даље задржава стање у ком су институције БиХ неефикасне у решавању многих питања и нагласио да је БиХ неодржива уколико се не врати изворном Дејтону.
Председник РС Милорад Додик разговарао је са премијером Србије Александром Вучићем о јачању економских веза Српске и Србије, односима у региону и положају РС унутар Босне и Херцеговине. Важно је да се после неколико година "препознаје улога Србије" која је потписник Дејтонског споразума, а која је годинама била искључена из оног што је било важно за цели регион, рекао је председник Српске.
Важна тема састанка биле су и поплаве, тачније санирање последица поплава које су задесиле и Српску и Србију.
Председник Додик обавестио је премијера Србије о тежини ситуације после поплава и затражио помоћ за РС и то уз пуно разумевање за позицију Србије која је, такође, тешко погођена поплавама. Али, Србија хоће и може да учини више за Српску.
Председник РС замолио је Вучића да Влада Србије помогне Републици Српској у санирању штете, јер Српска не може на међународном плану да оствари помоћ која јој је потребна, а БиХ је инертна кад је реч о томе.

Ето шта је министру донела та модернизација: у својој тези он скоро на свакој другој-трећој страни хвали информатичко друштво, електронску управу, модернизацију, а баш му се она осветила
Толико је уверљиво деловао текст на „Пешчанику” „Како до доктората? Лако! Случај министра Стефановића”, да реших сама да утврдим је ли стварно у питању плагијат, како тврде аутори текста (а реч је о три наша научника са универзитета у Великој Британији) – или је у праву Мића Јовановић, ректор Мегатренда, који је одмах одбацио све што тамо пише. Тврдећи да је рад „стопостотно аутентичан” (може ли више од тога, упитах се, али да не скрећем са теме), ректор Мегатренда нас је обавестио да је ствар у томе што тврђењење о плагијату долазе од људи који су „или били инструирани, или једноставно немају друга посла, па се баве стварима којима не би требало да се баве“.
Тешке речи са обе стране, а једино решење – да се докторат прочита. Дакле, прочитах, па ево, извештавам.
Сва тврђења о плагијату су тачна. Окрените страну 14 у докторату (од јуче га можете наћи и на интернету), препознаћете лако текст са стране 94 приручника „Децентрализација као полазиште даљег развоја Србије“, из 2006. године.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије оценила је као срамну ослобађајућу пресуду хрватског правосуђа у случају двојице хрватских специјалаца, оптужених за ратни злочин над српским цивилима у месту Грубор.
Хрватска не може да сакрије злочине који су почињени над Србима у прошлом рату, али проналази до сада невиђено решење у историји процесуирања окривљених за те злочине - утврђује да су злочини почињени, а да нико није крив, наводе из ове координације. У саопштењу се истиче да злочин нема оправдања, а да злочинци, без обзира на националност и "патриотски занос" у којем су починили злочин, не могу да буду хероји.
Координација позива институције власти у Србији и Хрватској да питања процесуирања починилаца ратних злочина, проналаска несталих лица, суочења са прошлошћу и сатисфакција свим жртвама буду питања која хитно морају да се ставе на дневни ред и решавају.

Крајем 19. и почетком 20. века Србија је, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Били смо уређена земља у којој је човек могао да живи од свог рада и да успе. Врхунац прилива имиграната у периоду 1903-1914. године
Пре 100 година целе породице Сондермајер, Краков, Рош, Дероко стале су у одбрану Србије. Раме уз раме са Штурмовима и Кирхнерима... У униформи војника или медицинара било је и мушко и женско, од најстаријег до најмлађег. Тек пунолетни дечаци из ових породица су 1914. године били искусни ратници и подофицири, пошто су од 1912. ратовали као добровољци српске војске у балканским ратовима.
- Данас, када се многи Срби одричу сопственог идентитета, тешко је замислити да је неко желео добровољно да буде Србин - каже историчар др Мирослав Свирчевић. - Међутим, то је била честа појава у другој половини 19. и првој половини 20. века кад је, статистички, Србија, после САД, имала највећи проценат усељавања у свету. Као што су у Америци сви имигранти желели да буду Американци, тако су људи досељени у Србију желели да постану Срби. Он истиче да је, за разлику од Србије у коју се масовно усељавало, Аустроугарска била земља из које се исељавало.