Дешавања

Пре равно 45 година, уз слоган „Водимо љубав, не рат“, почео је легендарни „Вудсток“, фестивал над фестивалима, претеча свих данашњих великих музичких манифестација.

Тог 15. августа 1969. године, сви су били присутни на брду у држави Њујорк. Џими Хендрикс, Џо Кокер, Џенис Џоплин, Рави Шанкар, Џоан Баез, Сантана, групе „Грејтфул дед“, "Ten Years After", "Creedence Clearwater Revival", "The Who", "Jefferson Airplane"... Укупно 32 извођача.

Планирано је да фестивал, чији је слоган био „Водимо љубав, не рат“, траје три дана као вид протеста због рата у Вијетнаму. Организатори су очекивали 50.000 људи, а дошло их је 500.000.

Страни медији, међу којима и Хафингтон пост, Си-Би-Ес и Ју-Ес-Еј тудеј, објавили су фотографију мурала преминулог глумца Робина Вилијамса, који је освануо у Београду.

"Најновији додатак растућој колекцији цртежа у част Робина Вилијамса појавио се у среду у Србији. Непознати улични уметник преко ноћи је нацртао графит Вилијамсовог лица на зиду испод Бранковог моста у Београду", написао је "Хафингтон пост".

Са друге стране света, у Калифорнији, Робинова пријатељица горила Коко изузетно је тешко поднела вест да је један од њених омиљених гостију преминуо. 
Познати глумац је неколико пута посећивао истраживачки центар у Северној Калифорнији, а 2001. године се упознао са Коко. Њих двоје су се врло брзо спријатељили и успео је да је наведе да се први пут насмеје после смрти њеног пријатеља гориле Мајкла.

„Печатња је слободна, само се списатељи ’апсе”, парадокс је типичан за историју афоризма и карикатуре у Србији, неизбежно повезаних с цензуром и гашењем листова који су их објављивали. Ове, као и многе друге занимљиве појединости, могу се наћи у студији Жарка Рошуља „Час описа часописа VI” (Матица српска и Институт за књижевност и уметност), која детаљно анализира омиљене жанрове српске периодике од 1830. до 1918. године – афоризам и карикатуру. Симболично, као у причањима неке Шехерезаде сатиричарке, ово издање садржи укупно 1.001 афоризам, из пера Стерије, Љубе Ненадовића, Змаја, Милована Глишића, Милорада Митровића, Алексе Шантића, Бранислава Нушића, Бране Цветковића, Јована Скерлића и других. Иначе, Змај је сарађујући у сатиричној штампи користио чак 500 различитих псеудонима, док Радоје Домановић, који је уређивао сатирични лист „Страдија”, уопште није писао афоризме.

Занимљиво је да је, ако изузмемо „Мали буквар за велику децу” Михаила Максимовића (1792), прву књигу афоризама објавила 1897. краљица Наталија Обреновић.

Тешки метали, нанети муљем и водом из оштећеног јаловишта некадашњег рудника "Столице" у Костајнику код Крупња, стигли су до реке Јадар на лозничком подручју, а стручњаци упозоравају да постоји могућност изливања опасних материја у Дрину и Саву.

Резултати анализе Агенције за заштиту животне средине, објављени на сајту Агенције, показују високе концетрације гвожђа, мангана, арсена и кадмијума а постоји могућност да се опасне материје ускоро нађу у Дрини у коју се улива Јадар, а онда и у Сави, што би представљало велику еколошку опасност за Београд, али и целу Србију. Анализа узорака воде узетих 17. јула, пет километара испод ушћа реке Корените у Јадар, утврдила је да вредност раствореног кадмијума одговара трећој и четвртој класи квалитета вода, вредност мангана и арсена четвртој а вредност гвожђа одговара петој класи квалитета вода, што представља максимално загађење. Из Градске управе Лозница упозорили су на озбиљност проблема и позвали суседне општине Богатић и Шабац, али пре свега државу да реагују.  

Срби у Албанији не могу да имају српско име и презиме. Добили право да врате раније насилно промењено или додељено име или презиме. То морају да плате 1.000 €

На овај проблем као на једно од најдрастичнијих кршења људских права у Европи указује Напредни клуб, у свом Годишњем извештају о политичким правима српског народа у региону. Кажу, таква дискриминација се ретко среће.

"У Албанији су Срби папиролошки Албанци. Не могу да упишу српску националност у матичне књиге", наведено је у овом извештају. "Права српске заједнице у Албанији и даље спадају међу најслабије остварена политичка права једног народа у Европи". 

Наши сународници у Албанији углавном су насељени у селима Ретли Боушу и Хамир, а има их и у граду Фијеру. Срби су у овој земљи православци, муслимани и католици. Они наводе пример муслиманске породице Дуљевић, која је одана српској химни и застави. 

"Албанија је под утицајем ЕУ, у јануару 2014. отворила школу са наставом на српском језику", наведено је у извештају. "Основана је у селу Хамил и похађа је 60 српских ђака. Ово је први значајнији корак власти према Србима."  

Мање од три недеље пошто је председник Србије Томислав Николић најавио подизање споменика донаторима са бриселске конференције, испоставило се да ће за обнову поплављених подручје бити потребно много више новца од оног који је тамо прикупљен. Од 995 милиона евра са којима смо се, према речима наших званичника, вратили из Брисела, Србија ће за санацију штете имати свега 106 милиона евра бесповратне помоћи.

Од 889 милиона евра помоћи које су нам дате у облику кредита Србија намерава да у најскоријем периоду искористи само два кредита у укупном износу од тек 267 милиона евра, речено је 'Данасу' у Канцеларији за обнову поплављених подручја. На тај начин ће чак 622 милиона евра помоћи која је прикупљена на донаторској конференцији, барем у почетку, остати на рачунима Европске комисије.

Како наводе у Канцеларији за обнову поплављених подручја, за сада се ради на припреми апликације за конкурисање за изузетно повољан јапански кредит и Ургентни кредит за санацију од Светске банке. Јапански кредит износи 40 милиона евра, са роком отплате 40 година и грејс периодом од 10 година, са симболичном каматном стопом од 0,01 одсто. Кредит Светске банке за санацију последица поплава износи 227 милиона евра, под за сада непознатим условима. 

Служењем парастоса за око 2.000 погинулих и убијених бораца и цивила и полагањем венаца на гробљу Свети Пантелија, данас је у бањалучком храму Христа Спаситеља настављено обележавање 19 година од прогона Срба из Републике Српске Крајине.

Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да Међународни суд правде прихвати да су Хрвати над Србима 1995. године починили геноцид у војно-полицијској акцији "Олуја".

"Ове године имамо суђење пред Међународним судом правде у међусобним тужбама Србије и Хрватске ко је над ким починио геноцид. Очекујемо пресуду до краја ове или у првој половини наредне године и о том питању смо умерени оптимисти", рекао је Штрбац, после полагања венаца на бањалучком гробљу "Свети Пантелија". Он је истакао да су Хрвати погрешно и намерно протумачили, после другостепене пресуде Хашког трибунала хрватским генералима, да злочина над Србима у последњем рату није ни било.

"Пред Европским судом за људска права пре месец дана породице погинулих цивила тужиле су Хрватску за накнаду штете. Суд је у 21 случају затражио од Владе Хрватске да им одговори какве су све мере предузели на откривању правих убица", додао је Штрбац. Он је нагласио да Хрвати сутра славе двоструки празник у вези са "Олујом" и да је "Веритас" затражио од Међународног суда правде да им буде наређено да избаце из свог закона ове празнике. 

Стогодишњицу од почетка Првог светског рата и дан када је аустроугарска артиљерија почела гранатирање Београда, канадски Срби обележили су пригодним комеморативним скупом у Српском центру у Отави, првом у историји престонице Канаде.

Уз присуство исељеника који живе у Отави, али и других Канађана, на скупу су говорили амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу и последњи амбасадор Канаде у бившој Југославији Џемс Бисет (James Bissett).

У програму је видео линком активно учествовао и историчар, уредник и професор Срђа Трифковић, који дуго живи и ради у САД.

Амбасадор Папазоглу изнео је, између осталог, примере српско-канадских веза у Првом светском рату у коме су две земље биле на "истој страни историје, на правој страни".

Он је подсетио да је млади Србин-добровољац (Душан Ђоновић) био прва жртва у Првом светском рату 1914, а да је један Канађанин, Џорџ Прајс (George Price), страдао само два минута пре примирја којим је рат завршен 1918. године. 

У прилогу се налазе чланци и коментари на текст објављени у канадским медијима, чији је аутор Михаило Папазоглу, амбасадор Републике Србије у Канади, на тему обележавања стогодишњице Првог светског рата.

Gavrilo Princip, who triggered a war, was also a Serbian hero 

Sarajevo, Bosnia, 28 June 1914: After some 400 years under Turkish Ottoman and almost 40 under Austro-Hungarian occupation, people of some dozen nationalities shared the same dream of freedom. Gavrilo Princip was among them when he fired two shots at Austria-Hungary’s Crown Prince. For many of his countrymen he is a freedom fighter.

Belgrade, Serbia, 28 July 1914: Just one month later, the first artillery shells in First World War began to fall on the city’s Danube and Sava river banks and neighbourhoods under the hot, burning summer sun. For Serbia this is the end of a month-long diplomatic prelude that started with Mr. Princip’s shots, followed by a written 48-hour ultimatum delivered to Serbia, a nation of 5 million, by Austro-Hungary, an empire of 52 million. There was nowhere to hide. The declaration of war was sent by a telegraph message. The term “blitzkrieg” had not yet been coined, but a punitive military campaign in the Balkans was imminent.

Да ли сте знали да су се, поред америчке, изнад Беле куће вијорије заставе само још две нације? Једна од њих је и застава Србије која је 1918. године подигнута изнад Беле куће као и у свим зградама и јавним институцијама у главом граду САД, подсећа Амбасада САД на свом Фјесбук профилу.

Наиме, 28. јула 1918. председник Вудро Вилсон издао је следеће саопштење америчком народу. Прочитано је у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле куће као и у свим зградама јавних институција у главном граду САД. Порука је гласила:

Народу Сједињених Држава:

У недељу 28. јула навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата Аустроугарске био позван да брани своју земљу и своја огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио.