Дешавања

Сутра се обележавају 22 године од страдања Срба на подручју Сребренице и Братунца.
На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, као и братуначким селима Биљача и Загони страдало је 69 српских цивила и војника.
За ове злочине, које су, према сведочењу очевидаца, починили припадници тзв. Армије РБиХ, још нико није одговарао.
"Петровдански дани" се организују у знак захвалности и сећања на страдање 69 српских цивила и бораца, а тог трагичног Петровдана су нестала још 22 Србина, од којих је седам заробљено живих и до данас се о њиховој судбини ништа не зна.
Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су после више од године идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, седам на Војничком гробљу у Братунцу, један мушкарац је по жељи породице сахрањен у породичном гробљу на Залазју где је пре 22 година пао у заробљеништво бранећи своје село и породицу, а двоје идентификованих превезени су у Србију и сахрањени у местима где им живе породице.

Директна штета настала услед катастрофалних поплава које су недавно задесиле Србији износи 810,1 милиона евра, док губици износе 661,9 милиона евра.
То је показао званични извештај о процени штете од поплава који је усвојила Влада Србије, а који ће бити представљен на донаторској конференцији у Бриселу 16. јула
Извештај, у који је Танјуг имао увид, показао је да укупна штета и губици због ове природне катастрофе износе 1,53 милијарде евра. Две трећине тог износа одлази само на производне секторе, где су процењени штета и губици на 1,07 милијарди евра.
Према извештају, само штета на производном сектору процењена је на пола милијарде, а губици на 569,4 милиона. Од тога, највећи штета и губици процењени су у пољопривреди – 107,9 милиона, односно 120,1 милион евра. Следи трговина, где је процена штете 169,6 милиона, а губитака 55,2 милиона евра.
Процењена штета и губици у социјалним секторима, који обухватају становање, здравство, образовање и културу је 34,6 милиона евра, односно 7,1 милион евра.

Према истраживању које је спровела Матица црногорска на тему идентитетских ставова грађана Црне Горе уочљиво је да је њихов идентитет подељен и подвојен.
Наиме, црногорским језиком говори 41,1 одсто грађана Црне Горе, а српским 39,1 одсто. 11,5 одсто испитаника одговорило је да су све то исти језици и свеједно је како се зову.
Истраживање је показало да 29,5 одсто грађана сматра да треба да постоји само Српска православна црква, 7,1 проценат да треба да постоји само Црногорска православна црква, њих 30,6 одсто сматра да треба обезбедити равноправност СПЦ и ЦПЦ, док 32,8 нема став о овом питању.
На питање која је највећа препрека развитку црногорске државе, 51,3 одсто грађана сматра да су то лоши политичари и у власти и у опозицији заједно, кривце у лошој опозицији види 48,8 одсто становништва, проценат од 52,3 мисли да је у проблем у лошој власти, 81,9 одсто види проблем у сиромаштву, 77,7 у слабој економији, 75 одсто у корупцији и криминалу, док 60 процената сматра да се не примењују закони државе.
На питање колико су поносни што су црногорски државаљанин, 32,5 одсто испитаника је одговорило да су веома поносни, углавном је поносно 44,6, није баш поносно 15,5 одсто, док 7,4 процента није уопште поносно, преноси портал ЦДМ.

Станиша Јевтић, пореклом из околине Јагодине, више од четири деценије живи у Индијани у САД и за то време успео је да направи своје пословно царство. У његовој компанији ради 120 запослених и никада није дуговао или каснио са плаћањем било коме. Када је стигао у Америку, није има ни долара у џепу. У живописној исповести о путу ка успеху, коју је имао на јавном наступу у Америчком кутку у Крагујевцу, испричао је како се постаје и опстаје бизнисмен, зашто не запошљава наше људе у својој фирми и које су разлике у схватању пословања и успеха у Србији и САД.
- Моја фирма се бави кречењем, фарбањем и постављањем тапета у великим институцијама, болницама, зградама... У Америку сам отишао само са завршеном основном школом да посетим рођаке. Нисам пошао за бољим животом. Ипак, почео сам да радим у једној фирми за молерај. Више од десет година крао сам знање и вештине. Не само за кречење, већ и како се послује. Мој савет је да будете најбољи у ономе што радите и да радите оно што најбоље знате. Своју прву канцеларију сам имао код куће. Касније сам закупио мали простор и ширио свој бизнис - каже 63-годишњи Станиша, који је после толико деценија у Америци добио име Стан, како се и сада зове његова фирма.

У Косовској Митровици вечерас се одржава осма "Бајк рок мисија", а овогодишњи догађај почео је у сенци саобраћајне несреће у којој је данас погинуо један од учесника бајкерске колоне.
Бајкери су у оквиру "Бајк рок мисије 2014" стигли у Косовску Митровицу око 17 часова. Како је најављено, на вечерашњем концерту наступиће Бора Ђорђевић, Октобар 1864, група Алиса.
Председник мото клуба "Харли Дејвидсон" Србија Милић Радевић рекао је да су сви погођени погибијом мотоциклисте, због чега ове године нису правили јачи дефиле по улицама Косовске Митровице, а због тога ће и музички програм вечерас почети мало касније.
"Ово је први пут за ових осам година колико долазимо у Косовску Митровицу да се десило да је погинуо неко из колоне. Било је падова, било је разних несрећа, али нису се завршавале овако трагично", казао је Радевић.

Пресецањем црвене траке премијер Србије Александар Вучић, председник РС Милорад Додик и редитељ Емир Кустурица, свечано су отворили Андрићград.
Додик: Наставак борбе за аутономију
Отварајући културно-историјски центар Андрићград, Милорад Додик је поручио да ће српски народ у БиХ наставити да се бори за аутономију, са жељом да кроз политички процес у будућности дође и до самосталности.
"Треба нам мир и ми га желимо, желимо да будемо део цивилизоване Европе, али не желимо да нам Европа намеће босанску државу и језик. БиХ је показала све осим тога да је способна да преживи, али о томе ћемо говорити у неко друго време", рекао је Додик на свечаности којом РС обележава и стогодишњицу Сарајевског атентата.
Срби, како је истакао, неће дозволити никоме да оскрнави њихову историју и слободу, јер пуцањ Гаврила Принципа у аустроугарског престолонаследника није био пуцањ у Европу, већ пуцањ за слободу, почетак еманципације и коначно ослобађање од окупатора.

Када је на суђењу у јесен 1914. године упитан зашто је убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип је одговорио: "Народ трпи што је потпуно осиротио, што га сматрају стоком... Ја сам сеоски син, знам како је на селу и зато сам хтео да се осветим и није ми жао."
Принципов близак пријатељ Боривоје Јевтић поручио је будућим историчарима да "кад се буде преметало и истраживало оно што је у нама", морају се разумети економске и политичке прилике у Босни и Херцеговини. На само неколико стотина километара од Беча, где цвета модерна европска култура, где стварају Густав Климт и Сигмунд Фројд, аустроугарска политичка елита у Босни и Херцеговини одржава феудални кметски систем. Босански кмет, попут оца Гаврила Принципа, плаћао је порез цару, порез спахији и био приморан да плаћа издржавање аустроугарске администрације. Иако је тај период европске историје познат као Belle Epoque (лепа епоха), он за многе није био такав.
Без обзира на то што Босна и Херцеговина у којој одраста Гаврило Принцип има десет пута више жандармеријских станица него школа, Аустроугарска је своју власт и управу у Босни и Херцеговини представљала као "цивилизаторску мисију". Бечки високи чиновници истицали су да доносе "европску културу" и "европске вредности" на просторе до тада одсечене од цивилизације и културе.

Фондација "Новак Ђоковић" уручила је данас Канцеларији УНИЦЕФ-а у Србији донацију од 110.000 евра за помоћ поплављеним подручјима у БиХ и Хрватској.
Та Фондација раније је скупила 1,5 милиона долара за обнову објеката уништених у Србији.
УНИЦЕФ у БиХ ће донацију од 100.000 евра искористити за реконструкцију два вртића у Санском Мосту и Шамцу, док ће 10.000 евра УНИЦЕФ у Хрватској уложити у набавку дезинфекционих средстава за заштиту од зараза и комараца, који на поплављеном подручју угрожавају здравље деце.
"С обзиром на то да немамо канцеларије у Босни и Херцеговини и Хрватској, одлучили смо да 110.000 евра намењених обнови вртића и набавци ургентних пакета помоћи донирамо локалним канцеларијама нашег дугогодишњег партнера, УНИЦЕФ-у, чији је Новак амбасадор. Поплаве су ујединиле цео регион и врло је важно да и сада, када је на реду обнова, останемо тако уједињени и помажемо једни другима како би фаза опоравка била што краћа", истакла је Јелена Ристић, директорка Новак Ђоковић Фондације.

Директор Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен Ло захвалио је Фондацији на великодушној донацији.

Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата додатно је потврдило националне поделе у БиХ и посведочило да три овдашња народа и њихове политичке елите различито виде овај, али и друге историјске догађаје из ближе и даље прошлости на овим просторима.
Два ентитета у БиХ, Република Српска и Федерација БиХ, одвојено ће да обележе годишњицу почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата.
Централна церемонија обележавања овог догађаја у Републици Српској биће на Видовдан, 28. јуна, у Андрићграду, у Вишеграду.
Како је најављено, тој свечаности ће присуствовати и највиши званичници Србије, који су такође одустали од раније намере да присуствују обележавању овог јубилеја у Сарајеву због, како је објашњено, политичке, антисрпске ноте, која је дата том догађају.
Образлажући то што неће ићи у Сарајево, председник Србије Томислав Николић је рекао да "не може да иде тамо где ће неко да оптужи његов народ". Он је појаснио да градска управа Сарајева жели свечаност да одржи у згради на којој пише "да су на том месту српски злочинци убијали", поручивши и да "тако не можемо да се миримо".

Издање садржи ликовна дела настала у ратном вихору укомпонована са предметима који симболизују учешће и тријумф Србије: ордењем, пуковским заставама, сабљама и деловима униформи
Главно овогодишње издање у програму пригодних марака ЈП „Пошта Србије” – издање посвећено стогодишњици Првог светског рата, пуштено је данас у оптицај. Век од избијања Великог рата обележавају све европске земље учеснице овог, до избијања Другог светског рата највећег ратног сукоба у историји човечанства.
Издање је графички обрадила мр Марина Калезић, академски сликар, која је ликовна дела настала у ратном вихору укомпоновала са историјским предметима који симболизују учешће и тријумф Србије у овом глобалном ратном сукобу – ордењем, пуковским заставама, сабљама и деловима униформи.