Ко је био Краљевић Марко, реч струке
“Краљевић Марко – човек који је постао легенда”, назив је прве научне студије о српском јунаку, из пера Марка Алексића, магистра археологије. Књига је управо изашла из штампе и представљена у књижари “Делфи” Студентског културног центра у Београду.
– Реч је првој научној студији о највећем српском народном јунаку, о коме се на целом Балкану, и не само међу јужним Словенима, певало још од времена цара Душана, када је овај епски херој живео, па све до хајдучког доба. Иако је још Вук Стефановић Караџић говорио да “никакога Србина нема који не зна за име Марка Краљевића”, 150 година стара идеја о расветљавању његове историјске личности остварена је тек сада са Алексићевом књигом у издању Лагуне.
То је један од разлога што рецезент књиге, историчар Марко Узелац, каже да је “највећи успех појављивање ове студије која, живописно и сликовито приказујући време у коме је Краљевић Марко живео, доноси нове и мало познате чињенице о њему”. Алексић, по образовању археолог, ког је овај епски јунак навео да “искорачи у сродну историју”, утврдио да је Краљевић Марко није од почетка био турски вазал, како се до сада веровало, него је међу последњим српским великашима тек 1385, кад није имао куд, прихватио вазалски однос. Узелац указује и да је “веома важно што је расветљена улога краља Марка после битке на Марици 1371″, у којој су погинули Марков отац и стриц – браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић.
Краљевић Марко – угледан и популаран
Према речима аутора, ово је књига о витештву и ратницима, која разбија стереотипе о мрачном средњем веку и у преплитању епике и историје покушава да утврди где почиње легенда. Алексић и Узелац слажу се да је легенда о Краљевићу Марку створена још за његова живота – “имао је углед у очима савременика, његова популарност почива на витештву заснованом на моралним принципима хришћанства, што је кодекс који се препознаје и у нашој етици и народној традицији”.
Из ове, може се рећи, биографије, која обједињује сва досадашња научна знања о Марку Краљевићу, може се сазнати мноштво детаља о животу српских владара и ратника у 14. веку – биткама, посебно детаљно о средњовековном оружју, путовањима, слободном времену које су проводили у лову, читању, слављима, као и њиховом личном животу.
Краљевић Марко, који је дуго био у сенци оца краља Вукашина и који је после Маричке битке постао владар и глава породице Мрњавчевић, женио се, како се верује, најмање три пута, прича о његовом потомству је контроверзна, а ни до данас није откривено место на ком почива. Погинуо је у битки на Ровинама 1395, а народна епска поезија тврди да “биљега му никакве не врже, да се Марку за гроб не знаде, да се њему душмани не свете”.
У Алексићевој књизи наводи се да су до данас сачувана укупно три портрета Марка Краљевића, сва три настала по његовој наруџбини – у Марковом манастиру, скопској цркви светог Димитрија и цркви Светих апостола у Прилепу.
О аутору
Марко Алексић (1970) рођен је у Београду, где је дипломирао и магистрирао средњовековну археологију. Учествовао је у археолошким истраживањима у Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској, Немачкој и другим европским земљама. Последњих година је предавач у Истраживачкој станици Петница. Аутор је стручне књиге “Средњовековни мачеви у Југоисточној Европи”, бројних научних радова, има звање музејског кустоса, као стручни консултант и предавач сарађује са музејима, факултетима, војним, безбедносним и културним организацијама, витешким удружењима и медијима.
Извор: Данас
Катарина Видаковић, Вести
На слици - Краљевић Марко, портрет из Марковог манастира
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026