Домаћинство

Предавало се од петог до седмог разреда основне школе, а оспособљавало је ученике за широк спектар врлина - од управљања шиваћом машином, уређења куће, крпљења, па до темељних кулинарских умећа као што је припремање јаја на око.

Етнологија

Иако намењен упознавању различитих култура и народа, некад је овај предмет био и извор невероватних стереотипа па се тако у обавезном уџбенику могла да пронађе реченица: "Телесном лепотом највише се одликују Срби и Хрвати у Далмацији, затим у Славонији; на треће место долазе Херцеговци, затим Шумадинци и хрватски Загорци."

Сељачка привреда 

Овај необичан предмет у школе је уведен 1929. године, а оне који нису "ишли у занат" подучавао је слању новца и пакета поштом, телефонирању и састављању телеграма.

Ручни рад 

Предмет који је засигурно потврђивао тезу да "свака школа мора да буде приљубљена народном животу своје околине". То се постизало "применом народних мотива" што је додатак називу предмета у трећем и четвртом разреду основне школе.

Устав ФНРЈ 

Овај инстант предмет у школе је уведен непосредно после завршетка Другог светског рата. Њиме се на сјајан начин демонстрира како идеолошки оптерећена управа покушава злоупотребом образовног система да пружи додатну подршку власти.

Руски језик

Шездесетих и седамдесетих година протеклог века овај је предмет био обавезан у школама као и данас енглески. На брзину преведени уџбеници из СССР-а донели су помало бизарне приче као оне о малом дечаку који је саможртвовањем довео до уништења целе чете нацистичких војника. Данас деца у основним школама енглески језик добијају већ у првом разреду, а у петом или шестом почињу да уче и други страни језик.

Општенародна обрана и друштвена самозаштита

Под геслом "непријатељ никад не спава", овај је предмет подучавао ученике многим битним стварима - стављању гас маске на лице, третману рањеника, припреми експлозива, бацању бомби, животу ЈНА војника, а на крају и пуцању из праве пушке у стрељани.

Теорија и пракса самоуправног социјализма

Осим правоваљаног баратања пушком, ученици су свакако морали да познају основе марксистичког погледа на природу и друштво. У основама наставног плана и програма 1974. године, стоји још и: "Сви средњошколци треба да се суоче са марксистичким формулираним и извођеним спознајама о основним егзистенцијалним и хуманистичким проблемима наше епохе и савремености".

Индеx.хр