Већина нас жели да оде из своје домовине како би спознала какав је живот изван њених граница, јер “свугде је боље него у Србији”. Али многи тек када оду схвате колико је Србија у ствари савршена земља.
Један Србин је решио да оде у Канаду и после неког времена поставио себи питање “Како то да се сви покају одмах по доласку, а готово нико се не врати?”, а за то има и одговор.

“Прво важније искуство које се догодило сваком имигранту са којим сам дошао у контакт је да су се после неколико месеци проведених у новој земљи покајали што су отишли из Србије, Босне, Хрватске или одакле су већ отишли. То кајање је, сада знам, последица наглог губитка друштвених веза које су постојале у старој домовини. Запањујуће је колико аспеката властитог живота узимамо здраво за готово. Друштвене везе и осећај припадања су често нешто што узимамо здраво за готово, а неопходни су за нормално функционисање сваког човека.

Него, ја сам сад овде започео мистерију, а нисам је разрешио. Како то да се сви покају одмах по доласку, а готово нико се не враћа?