Готово четвртину становништва у САД чине нерелигиозни, а у последњих десетак година, њихов број је премашио број католика, верника већих протестантских цркава и свих осталих нехришћанских религија, наводи се у тексту „Националне географије“. Већ дуго се предвиђа да ће улога религије избледети са модернизацијом света, али последња истраживања указују на то да се овај тренд шири запрепашћујуће брзо.
Француска ће ускоро постаити већински секуларно друштво, као и Холандија и Нови Зеланд, Уједињено Краљевство и Аустралија такође. Религија убрзано постаје све мање важна, чак и у државама у којима утиче и на изборе лидера и архитектуру.
Нерелигиозни, међутим, још нису завладали светом.
У многим деловима света, посебно у Подсахарској Африци, религија се шири, па ће удео нерелигиозних у светској популацији у наредних 25 година у ствари да опадне. Стручњаци процењују да ће због тога постојати секуларни Запад и остатак света. Друго изразито секуларно подручје је Кина, у којој су комунистичке власти деценијама сузбијале религију. Са друге стране, у многим бившим комунистичким државама, религија је у експанзији.
Чак се и у секуларним западним демократијама осећа да вером прожете културе не показују знаке узмицања. Међу нерелигиознима, подела је и даље дубока - поједини су гласни атеисти, други су агностици, а многи немају потребу да се изјасне о свом уверењу.
Окупљени око скептицизма према организованим религијама и уједињени заједничким уверењем да не верују, нерелигиозни представљају компликован скуп, баш као и многе религије. У тексту Националне географије наводи се да би баш те унутрашње контрадикције могле да одбију нове „следбнике“, баш као и када су религије у питању.
Ако се свет налази пред пропашћу религије, онда се према томе крећемо већ деценијама. У Европи и Северној Америци нерелигиозна популација просечно је неколико година млађа од општег становништва.
Око 11 одсто Американаца рођених после 1970. године одрасло је у секуларним домовима. Научна достигнућа не само да су подстакла људе да сумњају у Бога, него су ујединила и оне који постављају питања.
Магазин „Тајм“ поставио је питање „Да ли је Бог мртав“ 8. априла 1966. године
Пре пола века, амерички магазин Тајм запитао се да ли је Бог мртав.
Тиме је постављено питање да ли ће религија бити релевантна за модеран живот у постатомском добу у ком се ширио комунизам, а наука је одговарала на више питања него икада раније.
Исто питање важи и дан данас, али одговор није ограничен на просто „Да“ или „Не“. Део популације рођен после објаве наслова у Тајму можда би провокативно одговорио питањем: „Шта је то Бог?“.
Танјуг
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026