Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Један од најзначајнијих писаца српског реализма, творац српске психолошке приповетке, лекар и оснивач прве психијатријске клинике на Балкану, и човек чије име често спомињемо, али у потпуно другачијем контексту, Лаза К. Лазаревић преминуо је на данашњи дан пре 128 година.

Лазаревић је рођен у Шапцу 1. маја 1851. године. Отац Кузман, шабачки трговац, умро је када је Лази било само девет година, па је мајка Јелка била принуђена да сама, у тешким условима, подиже сина и његове три сестре. Како је његов покојни отац био пренумерант бројних издања књига које су излазиле у то доба, мали Лаза је у детињству имао прилику да упозна и заволи књижевност. 

По завршетку основне школе и четири разреда Шабачке гимназије, са само 16 година уписао је Правни факултет у Београду. По завршетку студија постаје практикант у Министарству просвете, али му 1872. године бива потврђена, претходне године додељена стипендија за студије медицине, због чега Лаза одлази у Берлин. 

Студије, које је био принуђен да прекине током Српско-турског рата, од 1876. до 1877. године, завршио је 1879. Иначе, за ревносну службу у рату, у коме је обављао дужност лекарског помоћника, био је одликован сребрном медаљом. 

По повратку у Београд, у 28. години живота, Лазаравић је постављен је за лекара београдског округа, да би 1881. године постао први лекар Опште државне болнице у Београду. 

Током наредне деценије, све до преране смрти 10. јануара 1891. године, Лаза Лазаревић се, упоредо са лекарском праксом, бавио књижевношћу, створивши неке од најзначајнијих приповедака у историји српске прозе: "Први пут с оцем на јутрење" и "Све ће то народ позлатити". 

Као врсни стручњак свога доба, Лазаревић је писао и обљављивао научне радове из више области медицине: офталмологије, хирургије, гинекологије, инфектологије и бактериологије. Ипак, као најзначнији Лазаревићеви стручни радови издвајају се они из области неурологије.

Указом Михаила Обреновића, Србија је 1861. године добила своју прву психијатријску болницу - "Дом за с ума сишавше", отворену у Докторовој кули, приватној кући у београдској Бирчаниновој улици. Двадесет година после књажевог указа, у истом здању почела је са радом "Болница за душевне болести", претеча данашње Клинике за психијатријске болести "Доктор Лаза Лазаревић". 

Иако је радио у време када је психијатрија у целом свету била у својим зачецима, Лазаревић је своје пацијенте лечио по европским стандардима тога доба, још тада се залажући за одвајање неурологије од психијатрије. 

Архивска документација болнице "Лаза Лазаревић" открива да је у периоду од 1880. до 1887. године, Лазаревић лечио 156 пацијената из целе Србије. Међу њиховим историјама болести, сачуваним у архиву, налазе се и "лекарске сведоџбе" од којих је 50 својом руком писао и потписао доктор Лаза К. Лазаревић. 

За тих 10 година лекарске праксе, Лазаревић је, својим радом, оставио неизбрисив траг у историји српске психијатрије и медицине уопште, као и још осам започетих приповедака које никада није завршио. 

У фебруару 1889. године, Лазаревић је постао лични лекар краља Милана, који му је тада доделио војни чин санитетског потпуковника. За последњу приповетку коју је написао, под насловом "Он зна све", 8. јула 1890. добио је награду Српске академије наука. 

Лаза К. Лазаревић је преминуо 10. јануара 1891. године. 

Великог писца и данас веома често помињемо, иако можда баш и није похвално што, када то чинимо, немамо баш на уму макар нешто од онога што је велики писац и медицинар оставио иза себе...

Б92