Јуче и данас

Данас се обележава 17 година од злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву. У нападу на колону ЈНА убијена су 42 војника, 70 рањено, а заробљено 200 припадника бивше ЈНА. Случај је пред Тужилаштвом БиХ, али оптужнице још нису подигнуте. Тужилаштво Србије расписало је потерницу за 19 особа из БиХ, осумњичених да су починили ратне злочине над припадницма ЈНА у Добровољачкој улици.
Конвој са војницима бивше ЈНА требало је да се мирно повуче из Сарајева у Лукавицу. Гаранције да војска неће бити нападнута генералу Милутину Кукањцу дао је Алија Изетбеговић. Додатна гаранција било је и његово пребацивање са сарајеског аеродрома у Лукавицу. Изетбеговић је пуштен а колона у Добровољачкој улици нападнута.
У Тужилаштву БиХ и 17 година после Добровољачке кажу да је истрага у току. За власти РС незадовољне радом правосудних институција БиХ и ово је аргумент да се преиспита њихов рад.
"То нису аргументи за Тужилаштво, за Тужилаштво је само аргумент да ли је неко Србин па да га процесуира. То је апсолутно неприхватљиво, такве институције не требају БиХ", рекао је председник Владе РС Милорад Додик.

На Светски дан слободе медија, 3. маја пре десет година, НАТО је бомбардовао и практично уништио зграду РТС-Телевизије Нови Сад, садашњег дела медијског Јавног сервиса Војводине, који је и даље у подстанарским просторијама.
Западна војна алијанса је, у току 78 дана ваздушне кампање на СР Југославију, још четири пута својим пројектилима гађала и потпуно уништила нову и стару зграду, и део опреме новосадске телевизије, на брду Мишелуку уз десну обалу Дунава.
У тим нападима, на срећу, није било настрадалих али је причињена огромна материјална штета коју ће се, према многим оценама, веома тешко надокнадити.
Претходна власт Новог Сада и руководство Радио-Телевизије Војводине договорили су се да плац на Мишелуку буде уступљен граду, а заузврат би била обезбеђена одговарајућа локација за изградњу нове телевизијске зграде.

Парастосом погинулим и несталим, који је служен у цркви Светог Марка у Београду,  обележена је 14. годишњица страдања српског народа у западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак". Премијер Републике Српске Милорад Додик сматра да је најтужније то што нема правде за починиоце злочина над цивилним жртвама, и да је "фрустрирајуће спровођење селективне правде хрватских власти".
Парастоси су служени и у храму Пресвете Богородице у Градишки и другим црквама у Републици Српској, где у избеглиштву живи највећи број Срба протераних 1995. године из западне Славоније.  У Градишки, са моста спаса, спуштени су венци у реку Саву.
Парастосу и одавању поште страдалим Србима у Градишици присуствовао је и премијер РС Милорад Додик је рекао да Хрватска у највећем степену и данас скрива ратне злочине почињене на њеној територији и да опструише повратак Срба и њихове имовине, чиме и даље подстиче већ почињено етничко чишћење.
Додик је казао да је Хрватска акцију "Бљесак" извела с намером да истера Србе и етнички очсти ту државу од српског становништва.

Тог 29. априла 1999.године са неколико пројектила испаљених из авиона НАТО, срушен је телекомуникациони торањ на Авали. Тај објекат, виши од 200 метара, изграђен 1965, био је један од најпрепознатљивијих симбола Београда.
Радио-телевизија Србије обележила је десетогодишњицу рушења Авалског торња у НАТО бомбардовању СФР Југославије, као и скорашњи завршетак бетонских радова на обнови торња.
Авалу су посетили министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, министар културе Небојша Брадић и Александар Тијанић, генерални директор Радио-телевизије Србије.
"Успели смо да испунимо задатак. После десет година, добили смо нови торањ, симбол пркоса онога што је срушено, са једним новим, функционалним карактером за све грађане. Нови торањ је основа дигиталног сигнала и квалитетнијег програма", рекао је министар просторног планирања Оливер Дулић, обраћајући се присутнима на Авали. Дулић је рекао да, због временских неприлика, радови до данас нису завршени и за 29. август најавио отварање новог торња.

Уз помоћ војног ваздухопловног аташеа амбасаде САД у Србији Џона Капела и „Политике”, Београђанину Војиславу Живковићу најзад ће се испунити вишедеценијска жеља. Потпуковник Капело ће, наиме, током свог пута у САД следеће недеље, вратити дипломски пилотски прстен наследницима Џорџа Т. Фергуса, чија се судбина крајем Другог светског рата укрстила са судбином Мирка Михаиловића, иначе деде Војислава Живковића.
Тим поводом, Живковић је јуче у редакцији „Политике” званично предао прстен америчком аташеу. Он ће га у Вашингтону свечано уручити Џорџу Трећем и Браунингу Фергусу, синовима Џорџа Т. Фергуса, капетана америчког бомбардера који је 29. маја 1944. изнад Бачког Новог Места постао мета немачких авиона. Посаду америчког „либератора” Б-24 на челу са Фергусом, која је успела да искочи падобранима, заробили су Немци. Ваздухопловци су месецима пребацивани по логорима да би се након дугог марша, на који су их натерали Немци како их не би ослободили савезници, почетком априла 1945. нашли у заробљеничком логору код Мозбурга. Ту је био заточен и Мирко Михаиловић, који се са Фергусом спријатељио за свега неколико дана. Лакше рањен и изнемогао, пилот му је у знак велике захвалности због пружене прве медицинске помоћи поклонио свој дипломски пилотски прстен.

Пензионисани официр Југословенске народне армије (ЈНА) Милан Стублинчевић је изјавио на суђењу за напад на колону ЈНА у Тузли 1992. да за тај напад одговорност сносе Врховна команда председништва бивше Југославије, тадашњи челници Тузле али и међународна заједница.
Стублинчевић је на суђењу Илији Јуришићу рекао да је маја 1992. био командант оперативне групе Добој и да није знао како је до напада дошло, нити по чијем је наређењу људство у касарни „толико” задржано.
Колона ЈНА нападнута је 15. маја 1992, а како је навео Стублинчевић постојала је одлука Врховне команде председништва СФРЈ да ЈНА напусти територијиу Босне и Херцеговине, да се људство исели, а техника измести до 19. маја.
Стублинчевић, који је до краја марта 1992. био заменик команданта тузланског корпуса, казао је да нема оправдања за злочиначки напад и да треба поћи од Врховне команде како би се утврдило шта је урађено да се војска безбедно измести.
„Ко је наредио задржавање војске, да ли командант (Ратко) Младић, (Радован) Караџић, Врховна команда треба на то да одговори, али и командант корпуса Недељковић и (оптужени) Јуришић”, рекао је сведок.

Уторак, 27. април 1999. године записан је у историји Сурдулице. Тада је, у једном од најјачих НАТО напада погинуло 20 цивила, међу којима и 12 деце. Повређено је више од 100 грађана, а срушено или оштећено преко 500 кућа. 27. април 1999. записан је у историји Сурдулице, варошице на југу Србије, са око 13.000 становника, у коме живе Срби, Бугари и Роми.
Око поднева, тог уторка је погођен густо насељени део Сурдулице.
Делови намештаја и аутомобила, поломљене цигле и стакло, разрована улица, кратер од неколико метара призор је који су страни и домаћи новинари могли видети дан после бомбардовања у Змај Јовиној улици.
У Сурдулици је у подне НАТО авијација испалила више од десет пројектила. На раскрсници, односно проширењу разроване Змај Јовине улице, петнаестак кућа је тешко оштећено, а неколико до темеља порушено. Највећа разарања су била у комплексу породичних зграда у тој улици.
НАТО авијација, која је од 6. априла до 27. априла на Сурдулицу испалила 175 пројектила, гађала је и куће у Београдској улици у новом насељу Пискавица, где је причињена велика материјална штета.

Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем служио је литургију за упокојене невине жртве јасеновачког логора Доња Градина у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици код на највећег гробног поља "Храстови".
Молитву за жртве фашистичког терора "Кадиш" служио је рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас, док је молитву за страдале Роме упутио представник Ромске заједнице и потпредседник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић из Београда.
Парастосу је претходило полагање цвећа и венаца на спомен плочу крај Вечне ватре на гробном пољу "Топола", где су паљене свеће за невине жртве јасеновачког логора.
Венце су положили прежели јасеновачки логораши, председник Републике Српске Рајко Кузмановић, председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, делегација Владе Српске на челу са премијером Милорадом Додиком као и делегација Србије коју је предводио премијер Мирко Цветковић.
Премијер Србије је поручио да је Доња Градина један од националних симбола страдања, опомиње нас да не смеју нестати из сећања сви они који су изгубили животе само зато што су били друге нације и друге вере.

На данашњи дан, 26. априла 1910. године, рођен је Мехмед-Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли.
Овако је Меша Селимовић писао о Босни:
"Можда због неравног хода кроз историју, због сталних несрећа, због историјске коби. Никад Босна није имала срећу да је моћни сусједи оставе на миру. Од далеких богумила, које престављају право, неортодоксно лице Босне, ове људе су проклињали, палили, уништавали папе, цареви, краљеви, а преживјели су се увијек враћали своме пркосу. Турска окупација је једним одузела вјеру, а свима слободу. Али и они који су прешли у туђу вјеру, остали су Босанци, чудан сој људи, који се није мјешао са окупатором, али није више био што су његова друга браћа, мада су им исти обичаји, начин живота, језик, љубав према завичају. Тако остају сами. Мислим да никад ни једна група људи у историји није остала усамљенија него што су босански Муслимани. Није много помагало ни то што је Босна до осамнаестог вијека била релативно развијена, практички без неписмених, са мноштвом школа, с уређеним урбаним животом, са доста вјерске толеранције, неприродност њиховог положаја била је очита.

На данашњи дан 1999. авијација НАТО срушила је друмско-железнички "Жежељев мост", који је био већ знатно оштећен током напада претходних дана.
Тиме је Нови Сад остао и без последњег од три моста на Дунаву, а уништењем тог монументалног прекинута је и последња железничка веза централне Европе са Блиским истоком.
Мост је изграђен 1961. године.
Био је то један од првих мостова направљених од преднапрегнутог бетона (први у Европи, други у свету).
Мост је био дугачак 466 метара, широк 19 метара, са два бетонска лука великих распона.
Овај мост, који је носио име свог конструктора Бранка Жежеља, 38 година је представљао кључно упориште друмског и нарочито железничког саобраћаја међународног коридора 10.
Масивна конструкција моста дуго је одолевала пројектилима НАТО авијације.