Стублинчевић је казао да је оптужени пре маја долазио у команду штаба корпуса, да је присуствовао састанцима, што је Јуришић негирао наводећи да је тек у мају мобилисан за резервни састав.
Сведок је у судници рекао да не познаје оптуженог.
Сведочио је и Срећко Митровић, који је као припадник Службе јавне безбедности Тузле, у којој је био и оптужени Јуришић, обезбеђивао војну колону која се повлачила из тог града.
Он је рекао да је био на челу колоне и да је са њим у возилу био поручник Ђоко Тешић који је раније сведочећи у овом поступку рекао да је преко радио-везе чуо наредбу да се не отвара ватра на првих 50 возила.
Сведок је то негирао наводећи да у колима није било радио-везе.
Он је рекао да је колона нападнута када су они напустили Тузлу и да се у град вратио сутрадан ујутро.
У команди МУП Тузле сведок је казао да је видео Јуришића како прича љутито о свом претпостављеном Мехи Бајрићу што га је, како је посведочио Митровић, „оставио самог да руководи”.
Јуришић се терети да је као припадник резервног састава МУП-а БиХ и високи старешина у оперативном штабу Службе јавне безбедности Тузле издао налог за отварање ватре на колону ЈНА.
Том приликом су, како се наводи у оптужници, погинула најмање 92 војника, рањена најмање 33, а уништен је већи број војних и санитетских возила.
На почетку суђења, 22. фебруара прошле године, оптужени Јуришић је одбацио наводе оптужнице тврдећи да није био високи старешина и да је само пренео наредбу свог претпостављеног Мехе Бајрића која је гласила: „На ватру одговори ватром”.
Бета