Јуче и данас

Министар за културу Небојша Брадић и чланови Одбора за обележавање јубилеја Паје Јовановића (1859-1957) у четвртак су промовисали календар акција којима се обележава 150 година од рођења и данас на иностраним аукцијама најскупљег српског сликара.
На дан Јовановићевог рођења, 16. јуна, у Вршцу, његовом родном граду, отвара се изложба „Слике Балкана“, а припремили су је Народни музеј из Београда и вршачки Градски музеј. Тај циклус се уклапа у опште популарну тему европског сликарства 19. века. А, код Паје Јовановића ова тема има двојаки значај - као општа тенденција у уметности и као веза са постојбином.
Ипак, велика и монументална изложба, чији аутори су Никола Кусовац и Петар Петровић, отвара се тек у децембру у Галерији САНУ. Тако се (некад) најмлађи академик враћа кући, како је констатовао академик Динко Давидов и истакао да ће то бити прилика да се добро упозна дело Паје Јовановића.

КУМАНОВО, 9. ЈУН 1999.
Члан 1.
Опште обавезе
1. Стране Споразума потврђују документ, који је председник Финске Марти Ахтисари представио председнику Југославије Слободану Милошевићу и који су 3. јуна одобрили српски парламент и савезна влада (СРЈ), укључујући размештај међународног цивилног и војног присуства на Косово под надзором УН. Стране даље примећују да је Савет безбедности УН спреман да усвоји резолуцију, која је представљена, о том присуству.
2. Државне власти СРЈ и Републике Србије схватају и слажу се да ће међународне снаге за безбедност (КФОР) бити размештене после усвајања резолуције Савета безбедности УН, поменутој у параграфу 1, и да ће на Косову да оперишу без ометања и са овлашћењем да предузму све нужне активности за остваривање и одржавање безбедног окружења за све грађане Косова и да своју мисију обављају на друге наћине. Даље прихватају да испуне све обавезе из Споразума и да олакшају размештање и операције тих снага.
3. У Споразуму, следећи изрази значиће оно што описују испод: а. "Стране" су потписници Споразума.

Српска православна црква у Дубровнику, посвећена Св. Благовештењу, недавно је обновљена – од фасаде, преко нових витража на прозорима до офарбане ограде – али посла, наравно, има још. Предстоји, пре свега, сређивање вредних икона.
У Саборном храму иконостас је урађен у дуборезу и украшен богатом орнаментиком. Иконе су сликане на платну и дело су грчког сликара Николе Аспиотија са Крфа. На олтару и ван њега налази се још 14 икона од којих су неке велике уметничке вредности. На јужној страни, на зиду, смештена је икона „Богородица са Исусом”, рађена на дрвету почетком XV века. Десно од ове иконе је „Богородица са Исусом” из XVI века. Аутор „Тајне вечере”, велике иконе (10,3 са 5,2 метра), која се налази изнад олтарске апсиде, јесте академски сликар Атанасије Поповић. Слика, тешка више од пет стотина килограма, постављена је 1929. године. Исти сликар је насликао и иконе „Благовести” и „Крштење Христово”.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије благословио је у недељу почетак обнове Саборне цркве Свете тројице у Мостару, седамнаест година пошто је сравњена са земљом. Обнова храма требало би да почне ускоро иако се у радове улази са великом неизвесношћу. Међутим, иако за обнову цркве није прикупљено довољно средстава, владика Григорије изразио је наду да ће црква бити брзо саграђена, као и све остало што је започето у епархији захумско-херцеговачкој. За комплетну обнову потребно је готово 20 милиона конвертибилних марака. На донаторској конференцији која је одржана прошле године у манастиру Житомислић обећана је помоћ од око пет милиона, а до сада је уплаћено свега око 1,5 милион марка.
У недељу је Саборна црква прославила и своју крсну славу где се на рушевинама окупило више стотина верника из Мостара, али и других херцеговачких општина. Претходне вечери пројекат обнове цркве представљен је званичницима власти са свих нивоа у Босни и Херцеговини, представницима дипломатског кора, а присутна је била и парламентарна делегација Србије.

Прошло је десет десет година откако је, 9. јуна 1999, потписан Кумановски споразум, да би сутрадан, 10. јуна, после 79 дана, на терену коначно била заустављена агресија НАТО на СР Југославију.
После великих материјалних разарања и људских страдања, чинило се да су ратне секире закопане, а да су уместо њих начела међународног права, дипломатије и политике однела превагу и отворила пут за мирно решење кризе око Косова и Метохије.
За преговарачким столом у Куманову, лицем у лице, нашли су се представници зараћених страна. У име међународних снага безбедности, што ће рећи НАТО и Кфора, на Војно-технички споразум (ВТС), којим су завршена непријатељства, потпис је ставио британски генерал-потпуковник Мајк Џексон, командант Кфора. У име СР Југославије и Републике Србије то су учинили генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, испред Генералштаба ВЈ, и генерал-потпуковник полиције Обрад Стевановић, испред Министарства унутрашњих послова Републике Србије.
Потписан је међународни уговор обавезујући за обе стране, чије су битне одредбе уграђене у већ сутрадан (10. јун 1999) изгласану Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која до данас остаје неотклоњиви међународноправни оквир за решавање питања Косова и Метохије.

После изјаве председника Србије, Бориса Тадића, на самиту у Црној Гори, који је организован у сарадњи са Унеском и Саветом Европе, да је недопустива злоупотреба српских верских објеката на Косову, поново је актуелизован проблем својатања културног наслеђа на Космету. Тадић је изјавио и да се изнова појављују публикације, у којима се износе нечувене тврдње да је српско православно наслеђе из средњег века заправо албанско наслеђе, те да према том проблему ни представници земаља из региона, а ни Унеско, ни Савет Европе, не смеју да буду пасивни. 
Према речима Зорице Томић, председнице Комисије за сарадњу са Унеском, албанско прекрајање српске историје и културне традиције је веома опасна и далекосежна акција, која представља стратегију својеврсног културцида.
– На сајту независне државе Косово, visitkosova.org, представљено је илирско-византијско наслеђе, уместо српког културног наслеђа, које је уједно и европско. Осим тога, прошле године на сајму туризма у Охриду дељене су брошуре са истом тематиком и стално се појављују нове претње – каже Зорица Томић.

Прва београдска гимназија обележила је 170 година постојања свечаношћу у Народном позоришту у Београду.
Директор гимназије Александар Андрејић рекао је на свечаности да је од времена краља Петра Првог Карађорђевића та школа дала 92 академика, више председника Српске академије наука и уметности и 60 министара.
Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је да је интелектуални потенцијал Прве београдске гимназије деценијама био раван потенцијалу Универзитета у Београду и подсетио да су многи ученици те школе досегли врхове науке, културе, уметности, просвете и политике.
Ученици и наставници Прве беогаградске гимназије били су и Љубомир Ненадовић, Радоје Домановић, Стојан Новаковић, Јован Скерлић, Живојин Мишић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Стеван Мокрањац, Моша Пијаде...
Психологију је у тој школи предавао садашњи председник Србије Борис Тадић, а његови ученици, између осталих, били су Вук Јеремић и Тијана Анђелић, садашњи министар спољних послова и директорка Државне лутрије Србије.

Данас се навршава пуни век како је Лаза Костић написао своју славну „позницу” „Santa Maria della Salute”, по многима најузвишенију и најлепшу песму српске љубавне лирике. Мада скоро непримећена у време свог настанка и објављивања, последња Костићева песма једна је од оних о којој је највише писано и која је највише изучавана у нашој књижевности. Многи угледни књижевници, књижевни критичари, историчари књижевности, психоаналитичари, естетичари и филозофи нису одолели изазову ове песме и искушењу да своју спознају, тумачење и доживљај те узбуђујуће и мистичне химне умрлој драгој и неумрлој љубави запишу и објаве.
Песма која је у наслову и рефрену понела назив најлепше венецијанске барокне цркве Госпе од Спаса објављена је у збирци Костићеве поезије коју је Матица српска објавила половином јула 1909. године, поводом педесетогодишњице његовог књижевног рада.

Навршило се 40 година откако је европска кошарка остала без једног од најбољих играча свих времена – Радивоја Кораћа Жућка – који је био међу најбољима и као личност: тих, а велик, скроман, а вођа. Дивили су му се сви, па и Американци који нису имали често прилику да га виде, али остаће за сва времена упамћена изјава иконе америчке кошарке Џерија Веста (његова силуета је заштитни знак НБА лиге) који је после најтежег пораза у историји наше репрезентације (104:42), на њеним првим Олимпијским играма 1960. године у Риму, рекао: „Од југословенских играча у селекцији САД би могао да игра само број пет”! „Број пет” је у том сусрету био најефикаснији заједно са славним америчким асом Оскаром Робертсоном (по 16 поена).
Четрдесета годишњица трагичне смрти нашег прослављеног кошаркаша Радивоја Кораћа биће обележена низом манифестација 1. и 2. јуна, у Београду.
Кошаркашки савез Србије, Кошаркашки савез Београда, Олимпијски комитет Србије и екипа филма "Жућко - скица за портрет Радивоја Кораћа" на тај начин желе да пошаљу поруку да величине као што је Кораћ не смеју да буду заборављене, али и да је време да се вратимо неговању истинских вредности, поштовању традиције и успеха претходних генерација.
Радивој Кораћ, један од најбољих југословенских кошаркаша свих времена, рођен је у Сомбору 5. новембра 1938. године. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година на позицији крилног центра, а тренер му је био Борислав Станковић.

Док је мит жив, живи и народ који га негује, препричава га долазећим генерацијама, допуњује и претвара у легенду, чува га од заборава и опасности да нестане. Више пута последњих месеци ово се могло чути у Нишу и Србији током припрема за данашње велико обележавање 200. годишњице Битке на Чегру, која се карактерише као пресудну за даљи ток Првог српског устанка. Устанак, подигнут 1804. године за ослобођење Србије од вишевековног ропства под Турцима, претворио се на брду изнад Ниша последњег дана маја 1809. у велику трагедију, која је стигла, тврде многи историчари, као резултат изненадне и несхватљиве неслоге међу српским војводама.
Зато су догађаји пре и током боја на нишком Чегру огромна опомена, а околности пораза велика поука и за данас и сва будућа времена. Данас ће на брду изнад Ниша највише државно руководство и више стотина званица из земље и света, али очекују се и десетине хиљада грађана овог краја Србије, обележити два века херојске погибије ресавског војводе Стевана Синђелића и његових устаника. Истовремено, биће у прилици да чују шта је све довело до трагедије и пропасти Првог српског устанка.