Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије. Био је најбољи стрелац првенства седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Био је најбољи стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), а играјући за Петрарку из Падове, био је најефикаснији играч првенства Италије, пошто је постигао 592 поена на 22 утакмице. За југословенски национални тим је дебитовао 1958. године. Играо је на четири Европска првенства, а на три је био најбољи стрелац.
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. године. Играо је на четири Европска првенства, а на три је био најбољи стрелац. Освојио је две сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965. године, две на Светским првенствима 1963. и 1967. године и Олимпијским играма 1968. године, као и бронзану медању на Европском првенству 1963. године. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, уз за тадашње прилике висок просек од 20,8 поена по утакмици.
Ван кошаркашког терена, Кораћ је уживао у позоришту, музици и читању књига. Био је старији недипломац Електротехничког факултета Универзитета у Београду.
Једном је одбио понуду Црвене звезде, иако му је Александар Гец, тадашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил "фијат 1300".
У тридесетој години живота, 2.јуна 1969. године, Кораћ је погинуо у саобраћајној несрећи код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице коју су играле репрезентација Југославије и селекција Босне и Херцеговине.
Програм манифестација
Обележавање четрдесет година од Кораћеве смрти почеће 1. јуна у 18:30 часова у Кнез Михаиловој улици, у којој ће се први пут после више деценија окупити легенде југословенске и светске кошарке.
На месту преко пута кафане "Руски цар", званом "Жућков ћошак", некада су се због Кораћа окупљали најзначајнији људи из света спорта и уметности. На њему ће ускоро бити постављено спомен обележје које ће пролазнике подсећати на место где су се, некада, окупљале легенде наше кошарке, на челу са Кораћем.
У понедељак у 20 часова, председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац организоваће коктел у просторијама националног комитата.
Следећег дана у Кошаркашком савезу Србије, у 10 часова биће организован "Дан сећања на Кораћа", а у 11:30 часова биће положени венци на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу. Пријем у трофејној сали Кошаркашког клуба Партизан биће организован у 15 часова, а сат касније пријем ће бити организован и на теренима Црвене звезде на Малом Калемегдану.
У уторак од 19:30 сати, на теренима Партизана на малом Калемегдану, биће одиграна утакмица између ОКК Београда и екипе Радивоје Кораћ. У паузи утакмице биће приказан филм о Кораћевој генерацији и уручени поклони и признања гостима и великанима наше кошарке.
Обележавању четрдесете годишњице Кораћеве смрти присустоваће многи играчи из шездесетих и седамдесетих година. Из Словеније ће доћи Иво Данеу и Борис Кристанчић, из Хрватске Петар Сканси, Дамир Шолман, Јосип Ђерђа, Никола Плећаш, Винко Јеловац и Рато Тврдић, а из Босне и Херцеговине Вјечеслав Тољ, Хидо Башић и Муриз Алић.
Поред бивших репрезентативаца Југославије, у Београд ће допутовати и Кораћеви саиграчи из италијанске Петрарке, последњег клуба за који је играо, Франческо Верото и Фабио Фабионо. Биће ту и Кораћеви саиграчи из Србије Слободан Гордић, Милорад Еркић, Немања Ђурић, Драгослав Ражњатовић, Драган Капичић, Владимир Цветковић, Зоран Мароевић, Момчило Пазмањ, Бата Радовић, Блаж Котарац, Небојша Вучинић и Бата Ђорђевић.
Велики "Жућко"
ФИБА је 1971. године, на предлог генералног секретара Вилијама Џонса, у Кораћеву част установила Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије.
Ово масовно европско такмичење је угашено 2002. године, а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа.
Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана, а једна београдска улица добила је име по њему. У просторијама ОКК Београда стоје његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. Међу личностима које су задужиле кошаркашки спорт је и Радивој Кораћ.
Кораћ је три пута проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма, Кораћ је постигао 99 поена и био надомак обарања рекорда Вилта Чемберлена (утакмица се завршила резултатом 155:57).
Бацања "100 од 100"
Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
Због своје изузетне популарности у Белгији, био је гост у врло гледаном телевизијском шоу програму.
На питање водитељке колико слободних бацања може да погоди из 100 покушаја, Кораћ је скромно одговорио: "70 до 80".
У том тренутку се померила завеса у студију, иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања.
РТС-Политика