Јуче и данас

Традиционална културна манифестација, 15. "Синђелићеви дани 2010", посвећени легендарном ресавском војводи и једном од највећих јунака српске историје Стевану Синђелићу и ресавским јунацима изгинулим у борби против Турака на Чегру код Ниша, почиње сутра и трајаће до 31. маја.
Манифестација почиње поменом Стевану Синђелићу и ресавским јунацима у цркви "Свети Никола" у Свилајнцу, а завршава књижевним сусретом, 31. маја са Миланом Јовановићем и књижевним критичарем Јованом Зивлаком, изјавила је данас Тањугу организатор програма Мирјана Симић.
Манифестацију ће свечано, у порти цркве "Свети Никола", сутра у 20 сати отворити глумац Небојша Глоговац и Хор "Свети кнез Лазар" из цркве Лазарице, а сат касније, у Центру за културу, биће отворена изложба копија фресака "Средњовековне фреске из Ресаве". Аутор изложбе је кустос Завичајног музеја у Јагодини др Бранислав Цветковић, напоменула је Симићева.
Народно позориште из Београда, у среду увече, извешће представу Милоша Николића "Ковачи" у режији Стефана Саблића, а у четвртак у селу Грабовцу, у Спомен кући Синђелића, имаће концерт фрулаш Бора Дугић и насамбл "Смиље".

У суботу, 22. маја верници Српске православне цркве обележавају задушнице. На свакој Светој Литургији православни се присећају и моле за покојнике. Црква је установила посебне дане у години посвећене умрлима које је народ  назвао сликовито за-душнице, јер се живи моле за покој (смирење) душа својих умрлих.
Четири пута годишње одржавају се посебне молитве за умрле и оне увек падају уочи великих празника. Тако су ове мајске задушнице прозване духовске, јер су уочи великог празника Духова, односно Силаска Светог Духа на Апостоле. Верни ће у суботу изјутра отићи у цркву где ће написати имена својих покојника која ће се затим помињати на Светој Литургији, централном догађају у животу свкаог хришћанина. У цркву ће донети кувано жито - симбол смртног тела и бесмртне душе. Ту је и црно вино, којим свештеник прелива жито, вино симболизује Божје милосрђе према човеку. У иконографији задушног дана свећа је такође врло битна, она симболизује да је Христос светлост на овом свету која хришћанима обасјава живот и показује пут.
На задушнице људи одлазе на гробља где се одржавају и појединачни парастори и читају молитве за преминуле. Народни обичаји у многим местима су задржани па верници и данас носе разноврсну храну на гробове покојника. Црква то не забрањује а свештеници објашњавају да овакви пагански обичаји немају смисла, да су молитве на Светој Литургији, помен да се живи сете својих покојних.

Пре четири године, грађани Црне Горе одлучили су да земља изађе из државне заједнице са Србијом и прогласи самосталност. Скупштина Црне Горе усвојила је Закон о државним празницима којима је 21. мај проглашен Даном независности.
За независну Црну Гору на референдуму гласало је 55,5 одсто гласача, док је останак у заједничкој држави са Србијом подржало 44,5 одсто од укупно 86,5 грађана са правом изјашњавања.
Референдуму су претходили преговори у којима је посредовала Европска унија преко словачког дипломате Мирослава Лајчака, а највише спорења је било око већине која је потребна да би референдум успео.
Референдум је надгледало више од 3,4 хиљаде посматрача, од којих 2,27 хиљада домаћих и око 630 страних, а само изјашњавање грађана је пратило више од 630 домаћих и новинара из региона.
Поводом годишњице независности црногорски премијер Мило Ђукановић оценио је да је Црна Гора "делима потврдила да идеја независности није била циљ сам за себе нити покушај превредновања историје него легитимно демократско право на избор властите будућности".

Бањалучки Клинички центар и Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила обележавају у Бањалуци 22. мај - Дан страдања дванаест беба услед недостатка кисеоника ратне 1992. године.
Обиљежавање под називом "Да се никад не заборави, због недостатка кисеоника умрло 12 беба" почело је парастосом и полагањем венаца на споменику 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци. У 12.00 часова положено је цвеће на спомен-обележју за 12 беба које се налази у центру града.
Ратне 1992. године у Одељењу за интензивну негу бањалучког породилишта, због недостатка кисеоника потребног за адекватан третман, од 22. маја до 19. јуна умрло је 12 беба. А после 13 година од тешке болести умрла је и Слађана Кобас.
Потребан кисеоник било је немогуће доставити копненим путем до Бањалуке због блокаде праваца према Србији, па је једина алтернатива била ваздушни пут.
Међутим, Савет безбједности УН забранио је летове над територијом БиХ, па је тако онемогућено летење авиону који је требало да из Београда достави кисеоник Бањалуци.

Православни верници данас обележавају сећање на пренос моштију Светитеља Саве, првог српског архиепископа који се 1236. године упокојио у у средњовековниом храму 40 Великомученика у Великом Трнову, тадашњој царској престоници Бугарске.
Старешина храма светог Саве на Врачару протојереј ставрофор Радивој Панић, истиче значај овог догађаја за све.
"Успомена на пренос моштију светог Саве има дубоку смисао и подсећа на значај шта је свети Сава учинио за нас и наш народ", рекао је проторејер ставрофор Панић.
Познато је, да је Свети Сава више пута путовао у Палестину. На повратку са једног ходочашћа из Свете земље, преминуо је у тадашњој царској бугарској престоници.
Искрено је ожаљен од поштовалаца, цара Јована Асена, патријарха Јоакима, властеле, свештенства и народа.
Његове мошти у манастир Милешево, пренео је његов братанац, српски краљ Владислав.
Савин култ био је и јесте постојан. Његово уважавање и величање светкују, не само Срби, већ и Бугари, Руси, Грци и други.

Српска православна црква купила је презбитеријанску цркву у Окланду на Новом Зеланду и то ће бити нови српски храм посвећен Краљу Милутину, објављено је данас на интернет сајту spc.rs. Црква је изграђена почетком прошлог века и налази се у централном делу Окланда, а надлежни парох Сава Антић служио је у недељу, 16. маја, прву литургију у новом храму.
"Ово ће остати забележено као једно од најбројнијих окупљања Срба на Новом Зеланду. Свечаности су присуствовали свештеник Руске заграничне цркве отац Владимир и представници презбитеријанске цркве", објављено је на сајту СПЦ. Том приликом уручене су захвалнице руској, презбитеријанској и баптистичкој цркви на њиховом доприносу СПЦ.
"Колико је ово велики подухват садашње генерације Срба који живе на Новом Зеланду и њихове Црквене општине, говори чињеница да је после 15 година постојања ове парохије купљена црква која ће трајно бити власништво Српске православне цркве", наводи се у саопштењу. То је друга српска црква на Новом Зеланду.
Бета

Приликом боравка у Француској од 5. до 27. априла 1910. године Александар Карађорђевић, тада принц и престолонаследник Србије, а касније краљ Југославије, летео је у авиону "флајер бр. 1" чију је лиценцу за производњу француска влада откупила од браће Рајт. Принц Александар је, истовремено, и то је сада коначно потврђено, био први Србин који је летео авионом.
Текст: Чедомир Јанић
У дугој историји ваздухопловства у Србији, која ове године обележава сто година од првих летова авионом на територији данашње државе, дуго се нагађало ко је био први Србин који је летео авионом. Претпостављало се да је то био неко од официра или других званичника који су током децембра 1910. године на Бањичком пољу код Београда летели са младим руским пилотом Маслениковом. Тек пре неколико месеци коначно је потврђено да се први Србин винуо у ваздух, у авиону, нешто раније те године, а да је то био нико други до српски принц и престолонаследник Александар Карађорђевић, будући краљ Југославије. Било је то пре тачно сто година, средином априла 1910. године.

Најлон чарапе, симбол женске сензуалности, али и њене еманципације, прославиле су 70 година постојања. Прве "најлонке" пуштене су у продају у Сједињеним Америчким Државама 15. маја 1940. 
Само у првој години, продато је 64 милиона пари, по цени од 1,35 долара, што би данас износило око 21 долар.
До тада су жене биле принуђене да носе вунене чарапе, које су биле тешке, или свилене које су се, пак, лако цепале. Најлон чарапе су настале у лабораторијама америчке компаније "Дипон" (Dupont), када је синтетизован полимер који је омогућио производњу влакна "танког као паучина, а јаког као челик". Прототип најлон чарапа приказан је на Светској изложби 1939, заједно са још неким "револуционарним" производима као што су фотографија у боји, телевизор и клима уређај.
"Био је то тренутни успех, јер су најлонке могле дуго да трају", казала је за телевизију АБЦ 95-годишња Меј Ливи, једна од првих жена која је купила најлонке.

Програм "Сећање на Мирослава Чангаловића" одржан је данас на Великој сцени Народног позоришта поводом десет година од смрти оперског првака који је својим раскошним басом обележио златни период београдске Опере (1954-1969), певао широм света, у 123 града у Србији и 38 у родној Босни.
У име Народног позоришта једном од најзначајнијих вокалних уметника у историји српске музике Чангаловићу (1921-1999) који је за три деценије певачке каријере створио импозантну галерију ликова, поклонио се управник Божидар Ђуровић који је истакао да је Чангаловић остао у трајном сећању публике и колега, да је његово дело уграђено у најбоље године Опере Народног позоришта.
Програму су се придружили министар културе Небојша Брадић и министар просвете и културе Републике Српске Антон Касиповић који су данас у Београду потписали Меморандум о сарадњи два министарства за период до 2012. године.
"Имам привилегију да данас будем овде у име Владе РС, озбиљно се устручавам да говорим о великом човеку и ономе што је створио. Живот и пут ме често водио кроз Гламочко поље о коме је Чангаловић говорио као свом првом звучном памћењу, о усамљеној касаби опкољеној високим планинама, препуној завијања, о Гламочу у коме је родјен", казао је Касиповић.

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције уз помоћ паравојне формације "Зелене беретке".
Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15.00 часова, али су локалне власти инсценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.
Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе.
После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19.00 часова. У тренутку када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска Малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, "зољама" и другим запаљивим средствима.
У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.