Јуче и данас

Навршава се 11 година од престанка НАТО бомбардовања СР Југославије, којем је претходило доношење Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.
Истога дана, стални савет НАТО-а на седници у Бриселу одобрио је споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске и међународних снага безбедности.
Савет је од команданта НАТО снага за Европу Веслија Кларка затражио да "верификује почетак повлачења југословенских снага са Космета", што је убрзо и учињено, а затим је у Савету безбедности УН донета Резолуција 1244.
До прекида ваздушне интервенције дошло је после успешно окончане дипломатске мисије председника Финске Мартија Ахтисарија и бившег премијера Русије Виктора Черномирдина.
Тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна прихватио је њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом су тај договор прихватили посланици Скупштине Србије.

На војном аеродрому у близини Куманова, пре тачно 11 година, потписан је Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и КФОР-а, после чега је обустављено НАТО бомбардовање СР Југославије.
Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
Џексон је, после потписивања, рекао да се споразумом стварају услови за прекид бомбардовања, распоређивање међународних мировних снага на Косову и поступно повлачење југословенске војске из покрајине.
Истог дана, Савет НАТО-а је, на седници у Бриселу, одобрио споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске, полиције и међународних снага. Савет је од команданта НАТО-а за Европу Веслија Кларка затражио да "верификује почетак повлачења југословенских снага са Косова", што је убрзо и учињено.
На Косово и Метохију први је стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, а затим је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому "Слатина".

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа Канадског г. Георгија, и у организацији Епархије Канадске и омладинског светосавског удружења „Косовски Завет”, у суботу, 29. маја 2010. године у српском православном манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону одржан је Други Сабор српске омладине у Канади.
У раду Сабора учешће је узело преко 80 представника српске омладине из више од 15 црквено-школских општина у Канади (Торонто, Мисисага, Кичинер, Ватерло, Отава, Монтреал, Хамилтон, Оквил, Виндзор, Ошава-Видби, Нијагара Фолс, Лондон, Милтон, Бурлингтон, Бери…).
Централна тема Сабора била је: „Српска породица у Канади – обнова вере и живота”, а посебно су размотрени пројекти Светосавске школе, Покрета за живот, као и две године рада и организовања српске омладине у Канади кроз Косовски Завет.
После благослова и поздравне беседе Његовог Преосвештенства Епископа Канадског г. Георгија одржан је осми час Светосавске школе, а као главни гост-предавач наступио је др Небојша Радић, са Универзитета у Кембриџу у Енглеској, који је имао презентацију на тему „Идентитет српски – 21. век и дијаспора”. Уследила су обраћања Владана Глишића и Бошка Обрадовића, представника Српског сабора Двери, који су говорили на главну тему Сабора.

Повлачење снага Кфора из манастира Гориоч код Истока и Будисавце код Клине угрозиће безбедност и утицати на превентивно затварање тих манастира, рекао епископ Теодосије апелујући на међународне представнике у покрајини и Владу Србије да обезбеде заштиту српских светиња.
Епархија Рашко-призренска примила је претходних дана из више извора најаву Кфора да ће повући снаге које обезбеђују два манастира СПЦ, пише у саопштењу те епархије.
Владика Теодосије је упозорио да би реализација такве одлуке угрозила безбедност манастира Гориоч и Будисавци, можда утицала и на њихово превентивно затварање, али утицала и на односе СПЦ и КФОР-а, који су у великој мери санирани након марта 2004. године.
"Најодговорније апелујемо на међународне представнике у региону, Мисије УН и ЕУ, Унеско, као и на Владу Србије да предузму све што је у њиховој моћи да се спречи спровођење ове намере или да се, ако то већ није могуће, нађе хитно алтернативно решење по коме би најважније светиње Српске православне цркве биле стављене под неки други вид међународне оружане заштите", истакао је владика Теодосије.

Дан Југословенске кинотеке, 6. јун, обележен отварањем 12. Фестивала нитратног филма у Музеју кинотеке. За 61. рођендан, Кинотека је добила девет реконструисаних депоа у Кошутњаку, где се налазе најстарији нитратни филмови снимљени између 1895. и 1952. године на такозваној самозапаљивој траци.
"У запаљивом ритму", слоган је под којим се одржава 12. Фестивал нитратног филма, чијим отварањем је обележен 6. јун, Дан Југословенске кинотеке. У наредних шест дана, премијерно ће бити приказана 33 стара филма из 18 светских архива.
Међу њима је и непроцењиво благо снимљено на нитратној траци које се чува у реконструисаним депоима нашег архива.
За 61. рођендан, Југословенска кинотека добила је девет комплетно реконструисаних депоа у Кошутњаку, где се налази вредно наслеђе - најстарији нитратрни филмови снимљени између 1895. и 1952. године, на такозваној самозапаљивој траци.
Филм није само историјски документ, већ и добар део историје која није ишчезла и којој не треба чудотворац да би оживела, како је давно рекао пољски сниматељ Болеслав Матушевски, али јој треба добар чувар.

Најтрагичнији тренутак у историји Смедерева догодио се у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године.
Био је четвртак, пијачан дан, град пун сељака који су се враћали са пијаце, ђака који су тога дана подизали сведочанства, у Смедереву је гостовало Новосадско Позориште, у посети граду је био син јединац тадашњег председника српске Владе Милана Недића са трудном супругом, воз је из непознатих разлога каснио 2 минута...
Српска Хирошима
Најтеже разарање тврђави је нането за време Другог светског рата.
Само два месеца после бомбардовања 6. априла 1941. године, град је доживео највећу катастрофу у својој дугој и страдалној историји.
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврдава је одредена за ропотарницу остатака војне силе Краљевине Југославије. Дунавом, са истока и запада, возовима од Скопља, Ниша и Крагујевца, старим Цариградским друмом, запрегама и камионима, довозено је на тоне одбацених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте... Неко је касније прорачунао да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи.

Владика горњокарловачки Герасим поручио је да је дошло време да се српски народ достојно одужи жртвама усташког комплекса логора Јадовно које су својом крвљу посведочиле своју веру у Васкрслог Христа.
"Дошло је време да се жртвама које овде пострадаше и њиховим породицама достојно одужимо тако што ћемо показати да нисмо заборавили и да никада нећемо заборавити страшну цену коју су својим животима платили", рекао је владика Герасим.
Логор Јадовно је једно од првих стратишта српског народа где је мученичку смрт нашло око 40 000 људи који су убијени на најмонструозније начине.
"Као што су вековима на местима где пострадаше мученици за веру Христову настајала места на којима се име Господње прослављало јер васксрсења нема без смрти, нека би и ово стратиште најгласније сведочило о томе да смо и данас Христови и духовна чада Светог Саве Српског. Покажимо да нисмо заборавили јер смо то дужни жртвама и њиховим потомцима и што је најважније само на тај начин ћемо спречити да се икада више понови", нагласио је владика Герасим у писму Удружењу потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941.
Епископ горњокарловачки, дајући благослов за рад овог удружења, истакао је да се моли да истина о Јадовну постане позната широкој јавности.

На данашњи дан, пре 11 година, авиони НАТО-а, са четири пројектила срушили су мост преко Велике Мораве у Варварину, том приликом убијено је 10 особа, а теже рањено више десетина.
Венце на споменик жртвама положили су чланови породице, пријатељи и родбина настрадалих, као и министар одбране Драган Шутановац и припадници Војске Србије.
После одавања почасти погинулима, Шутановац је изјавио новинарима да је варварински мост сведочанство једног од најтужнијих тренутака у српској историји и свакако најтужнији тренутак у историји Варварина.
Министар је рекао да оно што се овде догодило нема никакво образложење и да је тешко схватити да мост у Варварину може да буде легитиман циљ било које авијације, истакавши да је битно рећи да тадашње жртве не смеју бити заборављене.
"Са друге стране, морамо бити свесни да и деца која су данас дошла овде морају имати будућност, само ако наставимо с интеграцијама и ако нас наша прошлост опомене на који начин то треба да радимо", рекао је министар одбране.
Саучешће породицама свих страдалих у НАТО агресији
Шутановац је изразио најдубље саучешће свим породицама погинулих у Варварину, као и у Грделичкој клисури, згради РТС-а у Београду и свим породицама погинулих војника, цивила и полицајаца.

Фудбалски клуб Црвена звезда прогласио је екипу која је освојила европски Куп шампиона 1991. године за шесту Звездину звезду. Манифестацији под називом "Звездине стазе" у Беоекспо центру у Новом Београду присуствовало је око 700 гостију, међу којима и већи део играча шампионске генерације.
Од играча који су са Црвеном звездом у Барију после пенала победили Олимпик из Марсеја нису били присутни Стеван Стојановић, Дарко Панчев, Илија Најдоски, Синиша Михајловић и Рефик Шабанаџовић.
"Увек сам хтео да се звездашка јавност одужи овој генерацији и то сам на крају остварио. Није био план да правим личну промоцију. Жао ми је што нису сви били ту, али све смо их позвали", рекао је председник Црвене звезде Владан Лукић.
Београдски клуб до сада је имао пет Звездиних звезда: Рајка Митића, Драгослава Шекуларца, Драгана Џајића, Владимира Петровића Пижона и Драгана Стојковића Пиксија.
Манифестацији присуствовали су Џајић и Шекуларац.

Више од хиљаду присталица Јосипа Броза Тита, у својеврсном ходочашћу обишли су јуче у Београду његов гроб и Музеј „25. мај”, обележавајући тако 118. рођендан јединог председника друге Југославије. Углавном времешнији посетиоци из свих крајева бивше домовине, у колонама су ћутке одавали пошту маршалу, носећи штафете, венце, цвеће, заставе и његове портрете. И на штакама, и са штаповима у рукама, некадашњи омладинци доказивали су да и даље одолевају времену и да у њима још тиња револуционарни жар.
Светозар Маркановић (80), доскорашњи је председник Комуниста Србије, а сада Удружења комуниста Републике Србије, пошто је његова партија престала да постоји ступањем на снагу новог закона. У организацији Комуниста Србије уприличено је ове године ношење штафете младости.
– Сада су нам потребни млађи људи. И прави комунисти. Да ми њима предамо штафету како ваља. Нажалост, ниједна комунистичка партија у Србији, а било нас је осам, није успела да се пререгиструје. Ми не дижемо бели барјак, ускоро ћемо поново бити партија. Права комунистичка, на марксистичко-лењинистичким позицијама, чврсте југословенске оријентације. Искрено говорећи, на нашем списку има само две и по хиљаде чланова.