Распоређени снајперисти, прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.
Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима.
Масакр војника у Тузли преносила је директно локална телевизија ФС-3, а снимци на којима се види њихово страдање, емитовани су у више наврата у Републици Српској (РС) и Србији.
Главни кривци за масакр у Тузли 18 година измичу правди
За напад на "тузланску колону" на 12 година затвора у Београду је
осуђен тада високи старешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба
Јавне безбедности Тузла Илија Јуришић.
Оптужница га терети да је после наредбе за напад, коју је добио од претпостављеног, издао наредбу свим муслиманско-хрватским јединицама за напад на колону ЈНА, која се мирно повлачила из Тузле, а пред Апелационим већем у Београду у току је жалбени поступак.
Јуришић је једини у командном ланцу муслиманско-хрватских снага који је засад процесуиран за овај ратни злочин.
Тужилаштво БиХ обуставило је истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића, команданта штаба ТО Енвера Делибеговића и пензионисаног полицајца Будимира Николића.
Шеф Посебног оделења Тужилаштва БиХ за ратне злочине Дејвид Швендиман се, непосредно пред истек мандата, сагласио "да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против ових осумњичених."
Пред Судом БиХ води се само поступак против Изета Смајића за покушај убиства рањеног заробљеника Радована Крстића коме је ставио пиштољ у уста и пуцао, али је овај успео да преживи.
Хашки истражитељи, који су 2003. године предмет "Тузланска колона" уступили суду БиХ, закључили су управо супротно - да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа.
Међу њима су на првом месту тадашњи команданта локалне ТО Енвер Делибеговић, бивши начелник станице јавне безбедности Мехмед Бајрић и његов заменик Мухамед Бркић, као и командант инжињерско -диверзантске јединице ТО Фарук Прцић.
У тиму МУП-а РС за истраживање ратних злочина уверени су да на основу више од 2.000 страница сакупљених докумената, видео и аудио записа и изјава преживелих и очевидаца има довољно доказа за процесуирање свих одговорних за масакр припадника ЈНА у Тузли.
Центар јавне безбедности Бијељина је поднео надлежном тужилаштву извештај за допуну кривичног предмета "Тузланска колона" и кривичне пријаве против 27 особа.
Суд БиХ не показује за сада намеру да кључне кривце изведе пред лице правде, а добар део осумњичених је и данас на врло високим функцијама у граду и државним органима.
Танјуг, Бета