У суботу, 22. маја верници Српске православне цркве обележавају задушнице. На свакој Светој Литургији православни се присећају и моле за покојнике. Црква је установила посебне дане у години посвећене умрлима које је народ  назвао сликовито за-душнице, јер се живи моле за покој (смирење) душа својих умрлих.
Четири пута годишње одржавају се посебне молитве за умрле и оне увек падају уочи великих празника. Тако су ове мајске задушнице прозване духовске, јер су уочи великог празника Духова, односно Силаска Светог Духа на Апостоле. Верни ће у суботу изјутра отићи у цркву где ће написати имена својих покојника која ће се затим помињати на Светој Литургији, централном догађају у животу свкаог хришћанина. У цркву ће донети кувано жито - симбол смртног тела и бесмртне душе. Ту је и црно вино, којим свештеник прелива жито, вино симболизује Божје милосрђе према човеку. У иконографији задушног дана свећа је такође врло битна, она симболизује да је Христос светлост на овом свету која хришћанима обасјава живот и показује пут.
На задушнице људи одлазе на гробља где се одржавају и појединачни парастори и читају молитве за преминуле. Народни обичаји у многим местима су задржани па верници и данас носе разноврсну храну на гробове покојника. Црква то не забрањује а свештеници објашњавају да овакви пагански обичаји немају смисла, да су молитве на Светој Литургији, помен да се живи сете својих покојних.