Подизањем хрватске заставе и читањем имена погинулих у акцији Олуји на книнској тврђави у присуству државног врха почело је данас преподне обележавање "Дана побједе и домовинске захвалности" и 19 године од акције "Олуја".
Међу присутним су председник Хрватске Иво Јосиповић, председник Сабора Јосип Леко, председник Владе Зоран Милановић, начелник Главног штаба ОС генерал Драго Ловрић, прва потпредседница Владе Весна Пусић и други чланови Владе и друге званице.
Колинда Грабар Китаровић дочекана је аплаузом на Тргу Анте Старчевића, а на помен премијера Зорана Милановића чули су се звиждуци.
Книнска црквена звона огласила су се у 9 сати и 43 минуте, означивши тачно време када су на данашњи дан пре 19 година хрватске снаге ушле у Книн. После подизања заставе на тврђави, Книн је прелетело пет МИГ-ова, од којих су четири недавно били на ремонту у Украјини.
Уследило је полагање венаца и паљење свећа испред споменика на Тргу Анте Старчевића, где ће бити одржана и централна прослава на којој се очекују говори Иве Јосиповића, Јосипа Леке и Зорана Милановића, као и председника шибенско книнске жупанијске Хвидре Ивана Вукића.
Коалиција удружења избеглих Срба тражи да се Олуја не прославља
У току јучерашњег дана Коалиција удружења избеглица упутила је захтев међународној заједници да Република Хрватска операцију "Олуја" не слави.
"Наша Коалиција удружења избеглица је апеловала на међународну заједницу - посебно на ЕУ, ОЕБС, Савет Европе - да затраже од Хрватске да не слави операцију Олуја јер се њоме, по нашем мишљењу, слави прогон Срба“, рекао је Лента. Он је нагласио да су "тражили да међународна заједница затражи да се коначно процесуирају сви одговорни за злочине против Срба, да се реше питања несталих лица, врате имовина и стечена права и да се осигурају услови за одржив повратак протераних Срба својим кућама.“
Лента је подсетио да је са подручја Републике Хрватске за време рата протерано око пола милиона Срба, да тренутно више од 300 хиљада живи у Србији, више десетина хиљада широм света, а свега око 50 хиљада се вратило у Хрватску.
"Протерани Срби, али и Срби повратници, суочавају се са великим бројем проблема. На првом месту јесте цивилизацијско-хумано питање, питање несталих лица. У Хрватској нема довољно политичке воље да се ексхумирају посмртни остаци Срба који се налазе на познатим гробним местима“, истакао је Лента.
РТРС
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026