Јуче и данас

Око 200 свештеника Српске православне цркве и неколико хиљада Краљевчана, били су данас у поворци којом су мошти првог српсог краља Стефана Првовенчаног, пренете из градске Цркве свете тројице у Храм спаљивања моштију светог Саве.

Овај догађај саставни је део свечаности којим Краљево, 7. октобра, на дан када Српска православна црква слави светог Симеона монаха, обележава свој имендан.

Град на Ибру Краљевдан обележава у знак сећања на средњовековног српског владара, који је од тадашње српске државе Рашке направио краљевину.

Мошти првог српског краља Стефана Првовенчаног већ скоро читав век нису изнете из манастира Студеница, из којег се износе само у изузетним приликама.

Пре пет дана, по благослову епископа жичког Јустина, дочек моштију овог средњовековног српског владара био је уприличен у манастиру Жича.

Дан касније мошти Стефана Првонечаног пренете су у градски Храм Свете Тројице у Краљеву, од данас ће верници моћи да их походе у Храму спаљивања моштију светог Саве, а после Краљевдана, мошти овог свеца биће враћене у манастир Студеница.

У Козарској Дубици ће полагањем венаца и паљењем свећа на месном гробљу у Комленцу бити обележен Дан сећања на народног хероја Милана Тепића.

Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, пошто је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике.

За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом народног хероја.

Њему у част, Република Српска је установила орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сећања на народног хероја Милана Тепића.

Једна улица у Козарској Дубици носи име Милана Тепића, а у парку Народних хероја подигнута је биста са његовим ликом.

Његово име носи и улица у Београду /општина Савски венац/, Бањалуци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду /три улице/, Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Градишци и у више других српских градова.

Мајор Тепић остаће упамћен по речима: "Једанпут људи дају реч, она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко".

Најпознатији интернет претраживач данас прославља 17. годишњицу почетка потраге за жељеним странама.

Током година, рођендан Гугла се мењао. Тренутно се слави 27. септембар, а тачна година „рођења“ овог претраживача зависи од тога како посматрамо ствари...

Када је „Гуглу“ рођендан?

У лето 1995. године, оснивачи „Гугла“, Лери Пејџ и Сергеј Брин упознали су се на „Станфорду“.

Већ у јануару следеће године, почели су да раде на новом претраживачу под називом BackRub, који је користио иновативни приступ при проналажењу страница - у фокусу је била важност тражених страница.

Претраживач је убрзо преименован у Гугл (Google), док је алгоритам који је користио назван PageRank.

Веб домен www.google.com регистрован је 1997. године, али је Гугл почео да ради тек у септембру 1998. године. Иако је 7. септембар дан када је Гугл почео да претражује, 27. септембар је узет за рођендан.
РТС

Погледајте ВИДЕО  

Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице или Рождество Пресвете Богородице) је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије.

Овај празник спада у ред највећих Црквених празника. Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Овај дан се празнује као Мала Госпојина или Мала Богородица.

Обележава се 21. септембра сваке године.

Иконографија

На икони се догађај рођења Свете Дјеве Марије представља тако да мајка Ана лежи на постељи, новорођена Марија у колевци, а окружени су многим сродницима. 

Сцена Рождества Богородице са светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци, обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фреско записа.

Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина (1282-1321) сa краја 14. века.

Политика је дебело умешала прсте у деловање врха СПЦ, а Сабор прихвата одлуке наметнуте пристисцима са стране преко државних власти у Београду, сматра владика у егзилу Артемије.

У првој катакомби на северноамеричком континенту, коју је основао епископ рашко- призренски и косовско метохијски у егзилу владика Артемије, протекле недеље служена је прва литургија, уз присуство око 150 верника из САД и Канаде. Дан раније, у суботу у вечерњим сатима, владика Артемије на светој архијерејској литургији освештао је ову катакомбу у манастиру Сабора српских светитеља у месту Колумбус, смештеном северно од Детроита у америчкој савезној држави Мичиген. На овим литургијама владици Артемију саслуживали су протосинђел Варсануфије, игуман манастира Свети Јован Крститељ у Љуљацима, протосинђел Дамјан, игуман манастира Сабора српских светитеља у Колумбусу и протођакон Стефан Икономовски, досадашњи протођакон Епархије канадске, кога је на недељној литургији владика Артемије рукоположио у свештенички чин. На суботњој служби владика Артемије замонашио је оца Андреја, који ће своју мисију да обавља у овој богомољи и да помаже протосинђелу Дамјану, игуману манастира.

Онда смо почели разговор, због кога смо и дошли у Колумбус код Детроита.

У Српској књижевној задрузи обележена је стогодишњица од смрти Стојанa Новаковићa (Шабац, 1942 – Ниш, 1915), државника, дипломате, књижевника, научника, оснивача и првог председника Српске књижевне задруге. О његовом животу и делу беседили су академик Милован Данојлић, др Сузана Рајић и др Рајна Драгићевић, а одломке из дела казивао је Срба Милин. Пре подсећања на личност Стојана Новаковића, минутом ћутања одата је пошта Мирославу Јосићу Вишњићу, дугогодишњем лектору Српске књижевне задруге.

Стојан Новаковић био је управник Народне библиотеке и професор Велике школе, председник Српске краљевске академије и први председник Српске књижевне задруге. У три мандата био је министар просвете, у конзервативним и напредњачким владама. Двапут је био председник владе. Представљао је Србију као посланик у Цариграду, Паризу и Петрограду. Објавио је више од 400 научних радова.

Аутор је „Историје српске књижевности” (1867. и 1871) и „Српске библиографије” (1869). У „Библиографији” је пописао све српске књиге објављене од 1741. до 1867. године да би, и по објављивању књиге, наставио да ради на овом подухвату, годину по годину, од 1868. до 1876. Објавио је велики број расправа, чланака и засебних дела најразличитије врсте, посвећених историји српске књижевности, науци о језику, животу наших светаца и мученика, словенској митологији, етнографији и археологији и општекултурним питањима. Објављивао је и народне умотворине (песме, приче и загонетке).

Канадски официр Џон Расел, који је током конфликта у Босни био у саставу Унпрофора, изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је његов утисак да је граната која је 4. фебруара 1994. на пијаци Маркале у Сарајеву однела 66 живота, а 140 људи ранила, испаљена са положаја Армије БиХ, чиме је још једном доведена у сумњу теза да је за овај злочин одговорна Војска РС. Расел је објаснио да је пројектил имао изузетно стрму путању, а да су резултати истраге показали да су “гранату могле да испале обе зараћене стране”.

– И ВРС и Армија БиХ су имале положаје у домету и правцу из којег је граната долетела. То је утврђено истрагом УН – рекао је Расел.

У личном дневнику из тог времена који је приказан у судници, Расел је записао “да је његово лично уверење да су муслиманске снаге гађале саме себе”, што тада многи у Сарајеву нису желели ни да помисле јер је било много жртава”.

Докази никог не занимају

Генерал Радован Радиновић, вештак одбране Радована Караџића који је сачинио посебан експертски извештај за све догађаје у Сарајеву, истиче за “Вести” да велики број сведока говори да је злочин на Маркалама био режиран, али да је питање колико Хашки трибунал и светску јавност то занима.

Плоча са називом улице Моме Капора свечано је откривена у оквиру манифестације „Момин круг". Идеја ове манифестације, симболичног назива „Глуварење са Капором" јесте да се укаже на жиле куцавице Београда, онако како их се Капор сећао и како их је описао у својим делима.

Градски менаџер Горан Весић је рекао да на овакав начин Београд каже хвала Моми Капору.

- Не постоји боље место и бољи део града у коме Момо Капор треба да има своје обележје и по коме и будуће генерације треба да га се сећају. Момо је био део живота свих нас, директно или индиректно, сви смо одрастали уз његове књиге, учили, мењали се. Као што је он мењао нас и наше друштво тако ће, од како је посхумно добио назив улице, мењати и овај крај. До средине новембра ћемо склонити бензинску пумпу у овој улици и то ће бити зелена површина, после тога ће се проширити и Улица Боре Станковића, бараке ће бити уколњене и то ће бити сквер, обележје Моми Капору. То ће бити место за одржавање песничких вечери, културних манифестација. То је прави начин како Момо Капор може и после свог живота да мења овај град и да га заједно са нама чини бољим - истако је Весић.

Он је навео да Београд дугује захвалност Зуку Џумхуру, као и Бекиму Фехмију, али и многим другим људима који су овај град мењали.

Од румунске принцезе до омиљене владарке. Помагала је сиромашнима, оснивала болнице, школе и домове за децу, збрињавала самохране мајке и девојке са села

Када је са балкона Старог двора, 8. јуна 1922, на чистом српском језику изговорила: "Ја вам од срца благодарим", бесповратно је задобила љубав народа. Румунска принцеза Марија тог дана је постала краљица Срба, Хрвата и Словенаца. Имала је 22 године када је са краљем Александром Карађорђевићем стала пред олтар Саборне цркве Светог Архангела Михаила у Београду, не слутећи да ће да "израсте" у нашу најомиљенију владарку, "велику мајку" и "краљицу сунца". 

Рођена је 9. јануара 1900. године у саксонском граду Готе, као ћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије, унука кнегиње Марије, сестре руског цара Александра и праунука енглеске краљице Викторије. Звали су је Мињон, по опери коју је њена мајка гледала док ју је носила у стомаку. Плава крв јој је омогућила најбоље дворско образовање, а потом школовање у енглеској Хилфилд школи, којој су приступ имали само потомци енглеске краљевске круне. Енглески, немачки и француски језик је говорила као матерњи, волела је да чита и истражује, пленила лепотом и тврдила да се никада неће удати. Међутим, месец дана пошто је у краљевском замку на Карпатима упознала Александра Карађорђевића, постала је његова вереница, а ускоро и супруга. Народ ју је дочекао широм раширених руку, а она му то до краја живота није заборавила.

Страница за аукцијску купопродају E-bay, која је била прекретница у интернет трговини слави двадесет година постојања.

Све је почело неисправном ласерском играчком. То је био предмет који је стављен на продају 3. септембра 1995. на страници AuctionWe, који је основао тада 28-годишњи Pierre Omiyadar. Дан касније Omiyadarр-у, младом француском предузетнику иранских корена, који се као дечак са породицом преселио у Америку, стигла је прва понуда. Потенцијални купац нудио је 14 долара.

Omiyadar га је поштено назвао како би му објаснио да је ласер неисправан. Да, купац је то схватио, али му није било важно. Био је колекционар.

Почеци су били скромни, али је посао добијао на замаху како су се компјутери ширили светом. Годину касније, Omiyadar је схватио да му треба помоћ и запослио је првог радника. И променио назив странице у E-bay.

Већ тада је број купопродаја износио 200 хиљада месечно. Није прошло много и Omiyadar је извршио своју милиониту трансакцију. E-bay је растао паралелно са ширењем интернета и данас у сваком тренутку на страници има око 800 милиона понуда.

Међу бизарним и упечатљивим трансакцијама истичу се сендвич са топљеним сиром, који је наводно имао обрис Девице Марије, пар левис фармерки из 1880. године, редак стрип о Супермену и папин аутомобил.