Јуче и данас

Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије оценио је да је то што је Црна Гора признала независност Косова највећа и страшна издаја Црне Горе.

Током служења молебана на Српску нову годину у храму Христовог васкрсења у Подгорици, Амфилохије је казао и да Црну Гору држи „шачица кулака који су је опљачкали и обогатили се преко ноћи”.

„Данас у Црној Гори имамо шачицу кулака, богаташа који су је опљачкали и обогатили се преко ноћи опљачкавши и отевши оно што није њихово. Њихови оци су убијали буржоазију, а они су сада нова буржоазија. Граде нову будућност на отимању, братоубиству”, рекао је Амфилохије. Он је упоредио нови светски поредак са крсташким ратовима, инквизицијом, Наполеоном, фашизмом, нацизмом, комунизмом. „Оно што су радили крсташки ратови, инквизиција, Наполеон, фашизам, нацизам и комунизам, то је оно што сада овај нови глобални поредак ради. Истим путевима, истим методама, новим правилима, бомбардовањима Србије и Црне Горе, отимањем Косова и Метохије”, навео је Амфилохије.bОн је оценио и да јужнословенски комунизам, као једна велика идеја, није успео јер се темељио на убиству Бога у људима.

„Зато је све што су стварали њени синови отето, опљачкано је”, казао је митрополит Српске православне цркве у Црној Гори, додајући да је то је случај са свим јужнословенским народима, па и са Црном Гором.

Танјуг

У свим православним храмовима у државама региона јутрос су одржане божићне литургије поводом најрадоснијег празника Христовог рођења за вернике, који овај празник обележавају по јулијанском календару.

Верницима је прочитна Божићна посланица патријарха српског Иринеја у којој је он позвао на живот у међусобној братској љубави, посебно на молитву за "распето Косово и Метохију" и поручио да док је Срба, биће и Косова.

У седишту Митрополије загребачко-љубљанске, у храму Преображења Господњег, божићно архијерејско богослужење предводио митрополит Порфирије који је упозорио на важност праштања у изградњи мира, за који одговорност има сватко понаособ и сви заједно.

Уз традиционалну честитку "Мир Божји, Христос се роди! Ваистину се роди!", митрополит Порфирије у својој је поруци нагласио величину дана и радости рођења Исуса Криста, који је на свет дошао како би донео мир и љубав, нагласивши важност међусобног праштања.

У православним храмовима у Републици Српској и БиХ такође су одржне божићне литургије.

Широм Републике Српске прослава Божића је почела поноћним литургијама.

Велики Божићни пост завршава се Бадњим даном. За овај празник се веже прегршт лепих обичаја, који су данас, нажалост очувани углавном у сеоским срединама.

У рану зору Бадњег дана, мушкарац-домаћин куће одлази у шуму да сече Бадњак, обично са најстаријим сином. Када пронађу дрво, домаћин се прекрсти три пута и окрене према истоку да засече Бадњак. Дрво сме да падне само на исток. Бадњак се сече из три ударца највише, а ако не успе, домаћин мора рукама да га откине.

У већини крајева је присутан обичај да дрво не сме да се додирне голим рукама, па домаћин пре сечења ставља рукавице. Такође, први комад Бадњака, ивер, не сме да падне на земљу.

У међувремену, домаћица склања све столице из куће, као и метле, игле, кудеље и вретена. Затим у сито умеша све врсте житарица, сувог воћа, ораха, лешника и јабука. Тако припремљено сито углавном стоји на трпези, мада у неким крајевима може да се нађе и испод стола.

Када мушкарци дођу из шуме, не уносе одмах Бадњак, већ се то ради када падне мрак.

У неким крајевима се очувао обичај сличан коледарском, да се деца скупљају испред кућа и певају песме о доласку Божића, а домаћин их заузврат дарује: јабукама, слаткишима, сувим воћем и орасима.

У Чуругу је јуче обележена 75. годишњица Рације, злочина који су мађарски фашисти започели у том месту 4. јануара 1942. и у коме је све до пред крај тог месеца у читавој јужној Бачкој на сурови начин убијено око четири хиљаде Срба, Јевреја, Рома. Тај злочин, како је то истакао митрополит СПЦ Порфирије у својој беседи након парастоса невиним жртвама, учинили су они који заправо нису људи, не припадају неком народу и цркви, већ су „зверови”.

Митрополит је парастос служио у чурушкој Цркви Вазнесења Господњег, у присуству владике бачког Иринеја, свештенства, представника АП Војводине, општине Жабаљ, града Новог Сада и грађана, којима је поручио да се нису окупили да би се бавили математиком, сабирањем броја убијених у Рацији.

„Нисмо дошли да избројимо колики је то број дечака и девојчица био који су изгубили животе од ножа, метка, од људи који су били испуњени мржњом, који су били уподобљени зверовима. А знамо да их је било више него у Петом три из Крагујевца”, казао је Порфирије, подсећајући да се о томе раније није смело говорити и да су се за то тражили разлози, али да „зло, иако скривено и иако понекад може да се разуме, није мање зло”.  

Помен жртвама Рације уједно је и опомена, истакао је митрополит, да се никада не појави „икакво семе осветољубивости, јер никада се невина жртва не може осветити”.

Помен је одржан и у оближњем Музеју жртава рације, некадашњем Топаловом магацину, у коме су фашисти затворили око пет стотина житеља Чуруга и побили их митраљезом. Било је ту и деце, од којих је беба Савка Николић била стара само 15 дана.

Недавно санирана Спомен капела на Кајмакчалану, на 2521. метру врха Ниџе планине, подигнута у част и славу српским војницима погинулим у пресудним биткама за припрему пробоја Солунског фронта којим је тријумфално одлучен Велики рат, у олуји поново је оштећена и преко одваљених врата завијана високим наносима снега.

- Улазна врата цркве су оштећена и не могу да се затворе и зато је унутрашњост капеле под сталним ударима нећаве. Вејавица наноси снег. Унутар храма је висина снега око један метра. Поред капеле громобран је пао у снег, потврдио је за "Вечерње новости" Драгиша Страхињић из Српско-македонског друштва Срма у Битољу.

Уочи државног обележавања 100. годишњице пробоја Солунског фронта, на коме је 17. септембра лане учествовао и председник Републике Србије Томислав Николић, из Сектора борачко-инвалидске заштите Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије финансирана је конзерваторско-рестаураторска санација објеката у оквиру војне споменичке целине на Кајмакчалану.

По пројекту и техничкој документацији коју су урадили архитекта Алекса Цигановић и историчар Ненад Лајбеншпрегер из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, уз сагласност надлежних власти Македоније, по добијеним тендеру, радове на санацији комплекса на Кајмакчалану, крајем августа и у првој половини септембра иизвели су радници битољске фирме БВ Инжењеринг.

Година од које се опраштамо била је тужна због великана који су нас напустили, пре свега из света културе. Подсећамо се неких имена без којих 2017. неће бити иста.

Славни су ове године били пречесто у новинама, али Би-Би-Си рачуна да је 2016. била година када је објављено највише читуља о познатима. У светској штампи било је и српских великана. Чувени Валтер - Бата Живојиновић, преминуо је у 83. години. Остварио је највећи број улога у историји југословенског и српског филма.

А Београд је дуго и искрено жалио за највећим господином међу мангупима. Био је представник београдског шарма и један од највећих глумаца на овим просторима - Драган Гага Николић.

Милорад Мандић Манда живот је посветио деци и отишао премлад, глумећи Капетана Куку у представи Петар Пан.

Болест је прерано победила и младог глумца Маринка Маџгаља.

Kоментатора Душка Кораћа памтићемо по преносима атлетских такмичења и бравурозним коментарима који су често и засмејавали и љутили такмичаре и публику.

Балкан дуго није имао контакта са Јадранком Стојаковић која је по свој мир отишла у Јапан. Ипак, и данашње генерације знају чувене песме најчистијег гласа 70-их и 80-их година.

Последњих дана у овој и првог дана нове године навршиће се сто година од издавања налога за хапшење и почетка званичне истраге против некадашњег обавештајног пуковника српске војске Драгутина Димитријевића Аписа и челних људи организације „Уједињење или смрт”, познатије као „Црна рука”. На данашњи дан, 13/26. децембра 1916. године, српски министар војске Божидар Терзић проследио је такозвани президијални акт министра унутрашњих послова Љубе Јовановића Патка начелнику штаба Врховне команде генералу Петру Бојовићу. Дан потом, 14/27. децембра 1916, генерал Бојовић је издао налог за Аписово хапшење, а 19. децембра 1916/1. јануара 2017. влада је на ванредној седници једногласно донела одлуку да се поведе истражни поступак.

Хапшењем Аписа, једне од личности које су дале печат српској историји у прве две декаде прошлог века и потоњом, вишемесечном судском истрагом, извођењем пред суд и изрицањем смртне казне, окончан је такозвани Солунски процес. Судски поступак није дао веродостојан одговор на питања о кривици и о степену евентуалне одговорности Аписа и другова, с обзиром на то да је тај процес по општем мишљењу правника и историчара био монтиран.

У прилог реченом иде чињеница да је оптужница више пута мењана. Апис је најпре осумњичен за припремање преврата и планирање убиства премијера Николе Пашића, а пет дана касније, на седници владе је, као кључни детаљ кривице, наведено да је Апис преговарао сa непријатељем о сепаратном миру.

Последњих дана у овој и првог дана нове године навршиће се сто година од издавања налога за хапшење и почетка званичне истраге против некадашњег обавештајног пуковника српске војске Драгутина Димитријевића Аписа и челних људи организације „Уједињење или смрт”, познатије као „Црна рука”. На данашњи дан, 13/26. децембра 1916. године, српски министар војске Божидар Терзић проследио је такозвани президијални акт министра унутрашњих послова Љубе Јовановића Патка начелнику штаба Врховне команде генералу Петру Бојовићу. Дан потом, 14/27. децембра 1916, генерал Бојовић је издао налог за Аписово хапшење, а 19. децембра 1916/1. јануара 2017. влада је на ванредној седници једногласно донела одлуку да се поведе истражни поступак.

Хапшењем Аписа, једне од личности које су дале печат српској историји у прве две декаде прошлог века и потоњом, вишемесечном судском истрагом, извођењем пред суд и изрицањем смртне казне, окончан је такозвани Солунски процес. Судски поступак није дао веродостојан одговор на питања о кривици и о степену евентуалне одговорности Аписа и другова, с обзиром на то да је тај процес по општем мишљењу правника и историчара био монтиран.

У прилог реченом иде чињеница да је оптужница више пута мењана. Апис је најпре осумњичен за припремање преврата и планирање убиства премијера Николе Пашића, а пет дана касније, на седници владе је, као кључни детаљ кривице, наведено да је Апис преговарао сa непријатељем о сепаратном миру.

Пре четири дана навршило се 125. година откако је 18 студената на колеџу у Спрингфилду (Масачусетс, САД), које је окупио Канађанин Џејмс Нејсмит (1861-1939), одиграло прву кошаркашку „утакмицу”. Било је то више тестирање нове игре него меч, јер за пола часа борбе постигнут је само један погодак (стрелац тог историјског коша био је Вилијам Чејс) који је завршио у једној од две корпе за брескве, закачене на супротним странама балкона гимнастичке сале колеџа. Од свега виђеног тог дана, 21. децембра 1891, данас је неизмењена остала само висина коша (3,05 м) пошто је, стицајем околности, тај балкон био толико висок...

Нешто слично догодило се 1940. године у Борову на незваничном првенству Југославије (Свесоколском слету) када је женска екипа Матице из Београда освојила пехар, после победе од 2:0. Једини стрелац била је Ружица Радовановић.

Кошарка се брзо проширила Америком, захваљујући „мрежи” Хришћанске заједнице младих, а у нашу земљу стигла је почетком јесени 1923. када је изасланик америчког Црвеног крста Вилијам Вајленд (САД) одржао први курс у Београду („Политика” je у априлу исте године објавила да је „у наш град стигао баскет-бал”, али до данас је непознато ко је и коме тада показивао кошарку). 

Легенда о Деда Мразу обједињује елементе фолклора, различитих митологија и религијских традиција. У Европи се сматра да је лик Деда Мраза настао по узору на Светог Николу.

Свети Никола је рођен у другој половини трећег века на тлу данашње Турске. За живота је као хришћански епископ чинио бројна добра дела, мала и велика чуда, посебно морепловцима, деци и сиромашнима, због чега је и добио надимак Чудотворац.

„Лик Светог Николе се, због његових доброчинстава и чињенице да се празнује на преласку једне године ка другој, повезује са ликом Деда Мраза. Верује се да је Деда Мраз, у ствари, попримио лик Св. Николе са брадом, шубаром и крзненим капутом" - објаснила је др Весна Марјановић, етнолог.

До данас је остало веровање да Свети Никола обилази домове уочи Божића и кришом оставља слаткише, воће и играчке за децу.

„У нашој културној средини, поготово на северу Србије, био је раширен обичај да деца уочи Св. Николе остављају добро углачане ципеле на прозору да би у њима добили поклоне. Тај ритуал је преузет из германских култура" - казала је др Весна Марјановић.