Здрав живот

Мало људи размишља о предностима скуше за наше здравље, јер цене само њен укус. Свака намирница има хемијска својства која утичу на организам на одређени начин. Па тако и скуша.

Хемијски састав скуше садржи доста беланчевина и масти, а више их је у риби уловљеној током зиме у северним крајевима.

Уобичајена количина масти је 13 грама, што је довољно да се риба дефинише као масна. Протеина је у просеку 18 грама и апсорбују се три пута брже од протеина у говедини.

Скуша је нискокалорична риба. Да бисмо испунили дневно уношење калорија, требало би да поједемо око 700 грама рибе, али не смемо да заборавимо ни на масноће које се у њој налазе.

Незасићене масне киселине

Скуша има велике количине незасићених масних киселина, па је вредна као намирница и пуна антиоксиданата. Помажу у јачању ћелијских мембрана организма на рачун неутралисања слободних електрона.

То су радикали који могу пробити ћелијске зидове и смањити њихову активност. То доводи до појаве низа болести, укључујући онколошке. Да бисте то избегли, важно је да једете праве производе.

Није случајно што се деци даје рибље уље - оно је пуно незасићених масних киселина. Хемијски састав скуше благотворно утиче на хармоничан раст и развој деце и веома је користан за труднице и дојиље.

Масна јетра (стеатоза) представља патолошко нагомилавање масти у јетреним ћелијама узроковано различитим етиолошким факторима, од којих су најчешћи гојазност и алкохолизам.

Масна јетра је веома честа дијагноза данас. Можемо рећи да понашање човека утиче највише на појаву масне јетре и да је редовном бригом о здрављу могуће превенирати настанак ове болести, пише Стетоскоп.инфо.

Како настаје масна јетра?

Масна јетра се јавља у алкохолизму, гојазности, гладовању, шећерној болести, тровању (фосфор, тетрахлоругљеник), токсичном дејству тетрациклина, Reyeovom синдрому, у болесника на тоталној парентералној исхрани.

Појачано је ослобађање масти из периферног масног ткива, смањена оксидација масних киселина у јетри, појачана синтеза масних киселина у јетри, повећана естерификација масних киселина у триглицериде, смањено излучивање или ослобађање масти из јетре.

Симптоми

Масна јетра најчешће пролази асимптоматски, са увећањем јетре, која је мека, заобљених ивица. Некада се јавља тиштећи бол под десним ребарним луком и лаке тегобе са варењем. Код тешких алкохоличара може се развити акутни облик масне јетре, са инсуфицијенцијом јетре, портном хипертензијом и фаталним исходом. Масна јетра је бенигно и реверзибилно стање и прва фаза оштећења јетре. У извесним случајевима може доћи до стеатонекрозе хепатоцита и фиброзе са преласком у алкохолну цирозу.

Обележава се Светски дан посвећен тироидној жлезди која лучи хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Према статистици више од 200 милиона људи широм света погођено је поремећајем рада штитне жлезде , док чак 60 одсто људи са овим проблемом није добило дијагнозу. У Србији сваки десети грађанин има неки проблем са радом штитне жлезде. Шта је превенција, који су симптоми болести, а када је неопходна хирургија?

Гошћа Јутарњег Дневника ендокрини хирург Универзитетског клиничког центра Србије Катарина Таушановић, истакла је да је током претходне године обављено око 8.000 прегледа  штитне жлезде у амбуланти Клинике за ендокрину хирургију.

Фактори ризика

„Када говоримо о факторима ризика за ову болест они нису до краја разјашњени. Има их више, од наследних, до фактора средине, фактора у исхрани… На неке факторе ризика можемо да утичемо, на неке не. Не можемо пуно да учинимо на превенцији болести, али можемо пуно да учинимо раним прегледом, раним откривањем болести и раном дијагностиком, као и адекватним лечењем“, рекла је докторка.

Симптоми болести штитасте жлезде

„Поремећаја штитасте жлезде има доста, симптома не тако много. Многи симптоми се јављају у другим обољењима, па пацијенти те симптоме повезују са овом болешћу. Оно што се најчешће јавља је поремећај функције штитасте жлезде када се јавља повећано лучења хормона, па пацијенти имају убрзан срчани рад, презнојавање, губе на телесној тежини.

На удару посебна група деце

Компанија за сајбер безбедност „Мандиант” упозорава на нови изузетно опасан начин на који хакери покушавају да пробију заштиту великих компанија и корпорација и дођу до њихових података, украду новац и слично. Новим видом напада одлучили су да ударе тамо где највише боли људе - децу.

Најмлађи су тако постали легитимна мета напада криминалаца, а на удару су деца високих функционера великих компанија, коју покушавају да искористе како би покренули рансомњаре нападе.

Рансомњаре је постао један од најпопуларнијих типова напада последњих година. Хакери нападају и закључавају рачунаре и личне податке корисника или компанија и захтевају откуп од њих ако желе да поврате приступ подацима.

Током година, ови напади су постајали све већи и опаснији, а поред приватних компанија, нападане су и болнице, владине канцеларије итд. За ове нападе хакери често покушавају да пронађу и најмање рупе у системима компаније, односно циљају на појединачне запослене који покушавају да их преваре преко тзв. фишинг мејлова и тако приступе систему и подацима и закључају их.

Али, како су компаније временом постале све боље и ефикасније у заштити својих података, хакери су променили методе напада и постали креативнији, упозорава главни технолошки директор компаније „Мандиант” Чарлс Кармакал.

На недавно одржаној безбедносној конференцији у Сан Франциску, он је нагласио да данашњи хакери више не бирају средства напада, па чак циљају и децу челника великих компанија. Покушавају да добију даљински приступ њиховим СИМ картицама и преусмеравају телефонске позиве на своје телефоне, после чега зову родитеље, преноси „Јаху њуз”.

Лето 2023. најтоплије у последња два миленијума

Годови на дрвећу потврђују да је прошло 2.000 година од када је северна хемисфера имала лето топлије него прошле године. Још од времена Римског царства људи на северној полулопти нису искусили тако екстремне температуре.

Нове анализе указују да је прошлог лета граница пораста температуре од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски ниво, договорена 2015. на Париском климатском самиту, значајно премашена на северној хемисфери.

Иако се ради о краткорочном пробијању зацртане границе, метеоролози и климатолози упозоравају да прошлогодишње лето треба да служи као упозорење на опасан тренд рапидног раста просечне температуре на планети.

„Када погледате дугачке периоде историје, тек тада заиста можете да видите колико је драматично глобално загревање протеклих година“, наводи научник Улф Бунтген са Универзитета Кембриџ, који је и коаутор нове студије. Прошла година је, како каже, била изузетно топла, а овај тренд ће се наставити уколико драстично не смањимо емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште.

Бунтген, заједно са својим колегама климатолозима Јаном Еспером и Максом Торбенсоном са немачког Универзитета „Јохан Гутенберг“, саставио је ране историјске температурне извештаје користећи огромне сетове података годова са дрвећа у северној хемисфери.

Редован систематски преглед је обавезан, наглашавају лекари.

Превентивни систематски прегледи омогућавају да се смртоносне и опасне болести открију на време и да се почне са терапијом док је болест тек у почетној фази.

Рано откривене болести су излечиве у великом броју случајева. Лекри кажу да је ових 6 прегледа обавезно урадити бар једном годишње:

1. УЗВ дојки

УЗВ дојки је неинвазивна дијагностичка метода која уз помоћ ултразвучних таласа даје податке о грађи, односно структури дојке и структура у пазушној јами и од драгоцене је важности.

Овај преглед показује ткиво дојке, а њиме се могу открити чак и доброћудне промене као што су једноставне цисте које не стварају симптоме болести и које не налажу никакав даљи третман осим редовног праћења.

2. Тест на окултно крварење у столици

Тест на окултно крварење у столици требао би да буде укључен у редовни годишњи систематски преглед у сврху превенције и раног откривања рака дебелог црева. Овај тест показује крварење из пробавног тракта, иако није видљиво голим оком. Редовна тестирања смањују смртност од колоректалног карцинома. Препоручује се свим особама које су старије од 50 година.

3. Преглед штитне жлезде

Преглед штитне жлезде (УЗВ и хормонални статус) веома је важан у склопу систематског прегледа јер је штитна жлезда која регулише многе процесе у организму.

Дисфункција штитне жлезде доводи до бројних здравствених тегоба и нарушавања квалитета живота.

Јаком и масном храном

Како не би дошло до здравствених проблема током празничних дана, из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, упозоравају да прелазак са посне на мрсну храну треба да буде постепен.

После вишенедељног поста обично следи богата празнична трпеза - ту су предјела, супе, чорбе, слаткиши - све што је калорично.

„Овај пост је био изузетно дуг, значи 49 дана, ко је стварно постио, то је било пост на води, и мања количина масноће, односно минимална количина масноће, је штедила нашу јетру и жучне путеве. Тако да, требало би наставити са храном која је мање масна. Значи сутра прво почињемо са јајима, наравно неизбежно јаја током целог дана, али ту треба водити рачуна, и треба знати да можда само два комада целих јаја у току дана појести, а остатак дана, уколико не можемо да их избегнемо, онда узмемо само беланце, јер беланце неће да нам штети. Лако је за стомак, добро варљиво, а обезбеђује нам протеине”, рекла је нутриционисткиња Верослава Станковић. Она је додала да је важно да од осталих намирница у јеловник треба уврстити салату која даје осећај ситости.

У току поста нема меса ни млечних производа, па је битно и то - којим редоследом можемо да враћамо те намирнице у јеловник.

„У принципу то су све мање масне, односно посније намирнице. Значи, крећемо са беланцетом, онда може да се уноси, што се меса и месних прерађевина тиче, значи почетак је са пилетином, можда и тих прерађевина од пилетина, пилећа, прса, на пример. Е сад, уколико се ради о печењу, а јесте сутра увек нека врста печења, онда узети минималну количину. Што се млечних напитака тиче, односно млечних производа, онда почети са киселим млеком, млађим сиром, а тек други или трећи дан узети, па чак не ни пуномасне, него полумасне”, објаснила је Станковићева, и додала да поштујући та правила, нећемо оптеретити организам.

Разлика ако га једете ујутру или увече

Мед садржи много корисних витамина и минерала који имају лековито дејство, али није свеједно у које доба дана га конзумирате.

Због својих антибактеријских својстава, мед се такође сматра једним од најпопуларнијих активних састојака који јачају имуни систем, сузбијају кашаљ и ублажавају бол у грлу.

Иако је практично синоним за помоћ код одређених здравствених проблема, узимање меда није само корисно за болести, већ се може конзумирати свакодневно. Али које су предности уживања у меду у различито доба дана?

Предности конзумирања меда ујутру

Чаша топле воде са медом и лимуном сматра се еликсиром здравља, који такође има многе предности за добробит. Ако узимате мед ујутру, може да вам помогне да повећате ниво енергије, због чега га неки нутриционисти препоручују ујутру.

Такође, једење меда ујутру помаже да кожа буде лепша и тело хидрирано, али и ако желите да се ослободите вишка килограма.

Такође помаже код:

- побољшања варења

- штити од вирусних инфекција и прехлада

- смањује могуће алергијске реакције

- уклања токсине из тела

Шта можете да очекујете ако мед конзумирате увече?

Ако увече уживате у меду, може да вам помогне да се регенеришете после напорног дана. Између осталог, мед је природни појачивач енергије, што значи да брзо обнавља или повећава енергију.

Маслачак, симбол пролећа, носи са собом богатство лековитих својстава за тело. Ова биљка, позната и као araxacum officinale, није само украс природе већ и изузетно корисна за чишћење организма.

У његовим коренима крије се богатство калијума пре цветања, док у јесен садржи инулин, влакно које регулише цревну микрофлору и храни добре бактерије. Цвет маслачка користи се за прављење сирупа који ефикасно чисти организам.

Листови маслачка имају снажно диуретичко дејство, благо горког укуса, и могу се додавати у салате. Познато је да подстичу производњу жучи и помажу у елиминацији токсина из тела, као и код проблема са варењем, надимањем, гасовима и затвором.

Ова биљка смањује упале, регулише ниво шећера у крви, те је корисна за особе са дијабетесом. Такође, може помоћи у мршављењу, стимулишући метаболизам и подстичући избацивање вишка течности.

Маслачак се користи и у природним мелемима. Уље од маслачка прави се кувањем цветова маслачка у биљном уљу, а може се користити као мелем за кожу.

Чај од маслачка пије се три пута дневно пре јела, а за припрему чаја могу се користити и цветови или листови маслачка.

Стабљике маслачка користе се за уклањање вирусних брадавица, док се „млеко“ из средине стабљике маже на брадавицу све док се не осуши и отпадне.

Рани пролећни листови маслачка користе се за припрему салата и варива, а препоручују се у исхрани трудница, дојиља и жена у менопаузи. Јестиви су и цветови маслачка, који се најбоље беру у подне, на местима која нису загађена издувним гасовима.

Добро познати проверени лек који се користи код еректилне дисфункције ускоро би могао да буде уведен и као терапија код смањивања ризика од развоја Алцхајмерове болести.

Анализирајући податке из база података здравственог осигурања заједно са лабораторијском студијом о генетичким и неуролошким ефектима силденафила, лека боље познатог под називом „вијагра“, стручњаци у САД су потврдили потенцијал лека у третирању болести од које ће, како се процењује, до средине века боловати око 140 милиона људи.

Више пређашњих студија показало је да блокатори ензима фосфодиестераза не само да имају способност да појачају проток крви у пенис, већ би могли да спрече неуродегенеративне процесе одговорне за развој деменције. Овај ефекат није толико изненађујућ, имајући у виду да су инхибитори фосфодиестеразе познати да учествују у путањама нервних сигнала које утичу на неуропластичност, способност мозга да се адаптира зависно од наше интеракције са околином.

Претходна истраживања показала су да лекови попут силденафила смањују вишак фосфорилације „тау“ протеина у нервним ћелијама због које се стварају токсични чворови и тако помажу унапређењу когнитивног здравља и памћења.

Нису све студије дошле до истог закључка, а неке чак нису приметиле никакав ефекат. Због тога су нова озбиљна истраживања прекопотребна како би се боље разумели механизми и ефекат на неуролошком нивоу.

Стручњаци у САД су користили ћелијске културе неурона, створене из матичних ћелија пацијената са Алцхајмеровом болешћу, како би мапирали матаболичку и генетску активност која стоји иза терапеутских ефеката силденафила.