Времеплов - 21. септембар

Навршава 17 година од убиства 13 припадника Југословенске народне армије на Коранском мосту код Карловца а суђење једином оптуженом за тај злочин није окончано ни након 16 година.
Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да су, 21. септембра 1991. године, српски војници одложили оружје и предали се када су им припадници МУП-а Хрватске и Збора народне гарде, који су их зауставили на мосту на реци Корана, обећали да ће бити пуштени.
Једна група припадника ЈНА је одведена у просторије полиције а друга у којој је било 17 војника, спровођена је пешке преко моста. У тренутку док су прелазили напала их је група униформисаних лица са фантомкама на глави и њих 13 је ликвидирано.
За тај злочин Окружно јавно тужилаштво у Карловцу је у мају 1992. године подигло оптужницу против припадника карловачке полиције Михајла Храстова и њега је Жупанијски суд до сада три пута ослободио оптужбе, наводећи да је поступио у нужној одбрани.

Крунисање је имало несумњив значај и важност за унутрашњу и спољну консолидацију новог суверена. Сви европски дворови прихватили су новог Краља као ’’брата’’ и пожелели му дугу и срећну владавину. Поједини су назирали почетак нових времена на Балкану и сударе великих сила које су оне подстакле. Краљев следећи задатак била је афирмација одређених начела у политици и животу Србије, које је сматрао неопходним за даљи напредак, као и за њен приступ у круг развијених европских држава.На дан 21. септембра 1904. године, Београд је је био преплављен народом и војском у парадном поретку. Саборна црква је била пуна гостију. На средини, пред олтаром, налазило се ’’небо’’ од црвене кадифе, богато извезено златом, а испод њега краљевски престо. У осам часова Краљ је кренуо из Двора у пратњи својих синова, између којих је на алату јахао Књаз Данило. Иза њих је јахала пратња. Пред црквом су Краља дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола. Крунисање је почело Краљевим читањем ’’Вјерују’’, после чега је био огрнут краљевским плаштом. Затим је сам Краљ ставио круну на главу, узео скиптар у десну а жезло у леву руку и сео на престо.

Рођен је 21. септембра 1846. године, политичар и писац, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској, где је упознао Карла Маркса, Николаја Чернишевског, Дмитрија Писарева, покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Убрзо је протеран из Србије и годину дана је живео у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове "Јавност" и "Глас јавности", а 1875. и лист "Ослобођење". Због наводне штампарске кривице, одлежао је девет месеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Изучавао је самоуправу и национално питање југословенских народа, залажући се за федеративно решење. Чланцима "Реални правац у науци и животу", "Певање и мишљење" и "Реалност" снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. века. Политичке идеје разрадио је у делу "Србија на истоку", свом најзначајнијем и најоригиналнијем спису.