Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Времеплов - . јануар

Месец Дан у месецу
јануар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
фебруар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29    
март 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
април 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
мај 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
јун 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
јул 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
август 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
септембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
октобар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
новембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30  
децембар 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
Страница: 1 2 3 ... 56

Миодраг - Мића Поповић рођен је 1923. Био је сликар, књижевник и филмски редитељ, академик
(Лозница, 12. 06. 1923 - Београд, 22. 12. 1996)
Своју прву слику великан савременог српског сликарства Мића Поповић насликао је када је имао 13 година. За собом је оставио неколико хиљада слика и имао на стотине колективних и неколико десетина самосталних изложби у земљи и иностранству. Прву изложбу приредио је у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" 50-их година. Последња је одржана 1994. године у Народном музеју и галерији "Хаос" у Београду. Добитник је награде листа "Политика" из "Фонда Владислава Рибникара" 1989. године. Био је редован члан САНУ и дописни члан Берлинске академије уметности.
О његовом стваралаштву објављено је више монографија, студија и критика Добрице Ћосића, Борислава Михајловића - Михиза, Лазара Трифуновића, Срете Бошњака... Записи о уметнику и његовим делима сачувани су и на филмској траци. И сам се бавио књижевношћу, сценографијом, филмском и позоришном режијом.

Наставак...

Stanley Cup

2012.05.19

Стенли куп (енгл. Stanley Cup) је трофеј, који се сваке године додељује победнику између најбољег клуба Источне конференције и најбољег клуба Западне конференције у НХЛ-у.

Прва утакмица за Стенли куп је одиграна 22. марта 1894. године. Тада је Lord Frederick Arthur Stanley уручио Stanley Cup тиму Montreal AAA после победе над Ottawa Generals са 3 - 1. У почетку трофеј је био намењен најбољем канадском аматерском хокејашком клубу. Од 1910. године трофеј се додељује професионалним клубовима, а од 1947. године Стенли куп се додељује победнику Националне хокејашке лиге.
Трофеј је јединствен, јер на њему су угравирана имена играча, тренера и чланова победничких клубова.
Пехар је висок 89,54 центиметара, а тежак 15,5 килограма.
First Stanley Cup championship played

Мошти Светог Саве, најмлађег сина великог жупана Стефана Немање, првог српског архиепископа и утемељивача Српске православне цркве, пренете су из бугарског града Великог Трнова у манастир Милешева, на даншњи дан 1237. године.

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) је преминуо 14. јануара (по јулијанском календару) 1236. у некадашњој бугарској престоници, при повратку са ходочашћа у Јерусалиму. Његов синовац, српски краљ Владислав, иначе зет бугарског цара Асена, после годину дана је пренео његове мошти из Трнова у манастир Милешеву.

Мошти Светог Саве налазиле су се у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле отео, однео у Београд и спалио на брду Врачар, 27. априла 1594. године.

На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је Храм Светог Саве. СПЦ празнује Светог Саву 27. јануара по грегоријанском, односно, 14. јануара по јулијанском календару. Савиндан се обележава као школска слава и као Дан просвете.

Ита Рина

2012.05.10

Филмска глумица Ита Рина (Италина-Ида Кравања) умрла је Будви 10. маја 1979. године. Била је прва наша филмска звезда која је стекла међународну славу. Свој деби имала је већ са 20 година у филмовима Двоје испод небеског свода и Последња вечера.

Њену лепоту запазио је немачки филмски продуцент Остермајер, који је позива у Берлин на пробна снимања. Тамо је 1926. снимила први филм Шта деца крију од родитеља, а затим је у Немачкој и Чехословачкој снимила још десетак филмова, међу којима су најзначајнији Еротикон Густава Махатија и А живот тече даље са Звонимиром Рогозом. Одбијала је позиве да оде у Холивуд. Пред рат је снимила филмове Централа Рио, Велови страсти, Срамота и Фантом Дурмитора, а затим се удала за београдског инжењера Миодрага Ђорђевића и постала Тамара Ђорђевић.

Наставак...

Народни музеј у Београду основан је актом Попечитељства просвештенија Србије 10. маја 1844. године. Акт је потписао начелник Попечитељства, писац Јован Стерија Поповић. Рад на прикупљању старина отпочео је много раније. Године 1842, у Србији је упућен позив да народ прикупља значајне старине, које су се чувале у тадашњем Попечитељству финансија. Захваљујући томе, већ на почетку рада Народни музеј је располагао колекцијом вредних књига, ретког оружја, старог новца и слика. Брига о Музеју поверена је Друштву српске словесности, а смештен је у Капетан Мишином здању. Зграда у којој се данас налази Народни музеј подигнута је 1903. године, по пројекту Андре Стевановића и Николе Несторовића. У фондовима музеја налази се око три стотине хиљада музејских предмета, од којих је највреднији рукопис Мирослављево јеванђеље.

Мошти Светог Саве спаљене су на данашњи дан 1594. године, на Врачару у Београду. Тело оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви.
Спаљивању моштију, 359. година после његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед Трећи наредио је Синан-паши да по сваку цену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци, верујући у исцељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.

Наставак...

1970. У Денверу је умро краљ Петар II Карађорђевић, син краља Александра. У време убиства свога оца 1934. године, није био пунолетан, па је именовано намесништво које су сачињавали кнез Павле, др Раденко Станковић и Иво Перовић. Пучом од 27. марта 1941. године преузео је краљевску власт, а после напада Немачке, пребегао је сa југословенском владом у Лондон.
На заседању АВНОЈ-а 29. и 30.11.1943. забрањен му је повратак у земљу.
Прворођени син Краља Александра Првог и Краљице Марије. Рођен је у Београду. Кумови на крштењу били су му Краљ Џорџ VI и Краљица Елизабета. После основног образовања, на Двору, похађао је школу у Енглеској, из које се вратио после атентата на његовог оца 1934. Пошто је имао свега 11 година, управљање земљом пренето је на Намесништво које се састојало од три регента, међу којима је био и његов стриц Принц Павле Карађорђевић. После државног удара 27. марта 1941. проглашен је краљем.

Наставак...

1923. Умро је српски сликар Стеван Алексић, мајстор обнове иконостаса српских цркава. Академију је завршио у Минхену, а сликарску радионицу отворио је у родном Араду, у којем је реновирао иконе и слике на сводовима цркве. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић), Бенешеву и другим местима.
Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву - 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светаца.

Овогодишњим Даном планете Земље почеће глобална кампања "Зелена генерација".
Кампања ће трајати до наредне године, када ће бити обележен јубилеј 40. година од прве прославе овог значајног датума. Планирано је да се у мрежу "Зелена генерација" до следеће године укључе грађани који ће покренути личне или колективне акције решавања проблема попут климатских промена или светске кризе у водоснабдевању. Осим тога, у децембру 2009. године биће донета одлука о новом споразуму о климатским променама који ће заменити постојећи Кјото протокол.

Наставак...

Београд је пре 65 година на Васкрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби. Градске власти полагањем венаца одале пошту страдалима...
Мада сам био мали, врло добро се сећам тог бомбардовања – боље речено, тих бомбардовања, јер их је било више. Правих склоништа није било – када је било времена, одјурили би до Ташмајдана (становали смо Ресавској) и ту би, у пећини, Немци (непријатељи) понекад дозвољавали српским цивилима да се крију од смрти од савезничких („пријатељских“) бомби.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 56