Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 21. септембра 1846. године, политичар и писац, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. По повратку са студија у Швајцарској, где је упознао Карла Маркса, Николаја Чернишевског, Дмитрија Писарева, покренуо је 1871. први социјалистички лист на Балкану "Раденик". Убрзо је протеран из Србије и годину дана је живео у Новом Саду. По повратку је 1873. и 1874. покренуо листове "Јавност" и "Глас јавности", а 1875. и лист "Ослобођење". Због наводне штампарске кривице, одлежао је девет месеци у пожаревачком затвору, одакле је изашао тешко болестан. Изучавао је самоуправу и национално питање југословенских народа, залажући се за федеративно решење. Чланцима "Реални правац у науци и животу", "Певање и мишљење" и "Реалност" снажно је утицао на српску књижевност крајем 19. века. Политичке идеје разрадио је у делу "Србија на истоку", свом најзначајнијем и најоригиналнијем спису.

Светозар Марковић био је први поборник реалистичког правца у књижевности и социјалистички теоретичар. Сву своју делатност усмерио је у правцу решавања политичких проблема и припреме маса за остваривање грађанских права револуционарним путем. Његово главно дело, Србија на истоку, расправља о друштвеним, економским и политичким проблемима Србије са социјалистичких позиција. Врло рано показао је интересовање и за књижевне проблеме, образујући се под утицајем Чернишевског, Херцена и Доброљубова.У јеку процвата романтизма у српској књижевности, објавио чланак је Певање и мишљење, и потом расправу Реални правац у науци и животу, (1871 - 1872), којима је покушао да изазове преокрет у српској књижевности. По Марковићу, песници су били криви за рђав укус публике, сујеверје народа и одсуство јасних социјалних и културних перспектива тадашњег српског друштва. Он притом није штедео ни највеће песнике нашег романтизма, Лазу Костића и Ђуру Јакшића, док је према Јовану Јовановићу Змају имао више обзира.Уз критику тадашњег песништва, Марковић је оштро критиковао и ондашњу прозну књижевност, при чему је његов чланак Реални правац у науци и књижевности био широко заснована и утемељена расправа, заснован на научном социјализму, о историјским законитостима у друштву и о друштвеним процесима који су довели до тријумфа научног гледања на те законитости и процесе. По њему ти научни закони и процеси важе и за уметност, па према томе и за поезију. Његови чланци имали су веома велики утицај на даљи ток развоја српске књижевности, а посебно на стваралаштво младе генерације књижевника.Ђура Јакшић почиње да пише песме са социјалном садржином. Змај, који је у својој политичкој поезији имао много елемената реализма у потпуности подржава покрет нове омладине, а од Марковићеве појаве на књижевној сцени све мање се јављају песници, а све више прозни писци, готово увек са врло критичким ставом према савременим друштвеним збивањима.Због напада на власт, године 1874. осуђен је на девет месеци затвора, из којег је изашао тешко нарушеног здравља. Убрзо га је, у двадесет деветој години покосила туберкулоза. Преминуо је 1875. године у Трсту.