Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Крунисање је имало несумњив значај и важност за унутрашњу и спољну консолидацију новог суверена. Сви европски дворови прихватили су новог Краља као ’’брата’’ и пожелели му дугу и срећну владавину. Поједини су назирали почетак нових времена на Балкану и сударе великих сила које су оне подстакле. Краљев следећи задатак била је афирмација одређених начела у политици и животу Србије, које је сматрао неопходним за даљи напредак, као и за њен приступ у круг развијених европских држава.На дан 21. септембра 1904. године, Београд је је био преплављен народом и војском у парадном поретку. Саборна црква је била пуна гостију. На средини, пред олтаром, налазило се ’’небо’’ од црвене кадифе, богато извезено златом, а испод њега краљевски престо. У осам часова Краљ је кренуо из Двора у пратњи својих синова, између којих је на алату јахао Књаз Данило. Иза њих је јахала пратња. Пред црквом су Краља дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до престола. Крунисање је почело Краљевим читањем ’’Вјерују’’, после чега је био огрнут краљевским плаштом. Затим је сам Краљ ставио круну на главу, узео скиптар у десну а жезло у леву руку и сео на престо.

По завршеном крунисању одржана је свечана служба, после које се Краљ причестио. Затим је у пуном орнату изашао из цркве, узјахао на коња и у пратњи Гарде вратио се у Двор. У балској сали, испод балдахина и украшеног престола, примао је честитања.
Поподне је прошао градским улицама, где је на три ’’зида’’ представљен историјски развој Србије: доба Цара Душана, доба Карађорђа и савремена Србија.

Сви који су учествовали у једном ’’зиду’’ били су обучени у одећу тога доба. У вечерњим часовима Краљ је присуствовао свечаној представи у Народном позоришту...