Прилози

Планина Цер на којој се 1914. године одиграла чувена битка, у којој је, у претходним балканским ратовима, потпуно исцрпљена војска Краљевине Србије до ногу потукла бројнију и опремљенију аустроугарску солдатеску, требало би да постане трајни споменар не само првог великог успеха савезника Антанте већ и целокупног страдања српског народа и његове велике победе у Великом рату. Цер јесте већ стотину година духовна вертикала Србије, али је у сваком другом погледу био скрајнут.

Изградња меморијалног комплекса на овој изразито шумовитој планини, обраслој цером и грабом - која се као острво издиже на ободу панонског басена - пројекат је који је подржао председник Србије Александар Вучић,  коначно ће исправити ову велику историјску неправду.

Влада Републике Србије је донела одлуку, а Министарство грађевина саобраћаја и инфраструктуре је наручило израду просторног плана подручја посебне намене планине Цер и за то определило 12,6 милиона динара.

Границом просторног плана обухваћене су катастарске општине: Бела Река, Петковица, Радовашница, Десић, Двориште, Румска, Текериш, Трбосиље, Милина, Лешница, Чокешина, Каменица, Јошева, Јадранска Лешница, Ново Село и Доњи Добрић. Планирано заштићено подручје Цера простире се на укупној површини од око 80 квадратних километара.

- Није било лако кренути, имајући у виду отпор који је према Церу деценијама стваран у комунистичкој Југославији. У обележавање једног века од почетка Великог рата, говорим о нашем подручју, ушли смо скромно, отварањем Цркве Светог Јована Шангајског на Церу (2014), али ево, имамо прилику да пропуштено исправимо - истиче протојереј Војислав Петровић, један од најагилнијих у Иницијативном одбору за изградњу меморијалног комплекса на Церу.

Посланици Истарског демократског сабора (ИДС) Ђовани Спонза и Тулио Деметлика позвали су на јасно одређивање Хрватске према нацизму и фашизму по узору на развијена друштва и уређене државе, поручивши да реакција државне власти мора бити „одлучна и бескомпромисна јер се у супротном отвара простор за ревизију о карактеру НДХ”.

Спонза је на конференцији за новинаре рекао да је прошле седмице Хрватска добила неколико оштрих лекција - две од међународне заједнице, а једну од Заштитника грађана у њеном, како је навео, храбром и свеобухватном извештају у којем истиче одговорност државних институција које игноришу величање усташтва у Хрватској, а на које одбијају да примерено реагују”, рекао је Спонза на конференцији за новинаре у Хрватском сабору.

„Представници државне власти нису рекли ни слова о том извешћу. То се може објаснити додворавањем екстремним групама”, рекао је и додао да се последњих година штампају књиге, организују трибине, објављује чланци, снимају документарни филмови емитују ТВ емисије у којима се негира или умањује злочиначки карактер НДХ. На све то, осим Заштитнице грађана, ни једна државна институција није раговала. Они који не осуђују такво понашање прећутно га одобравају”, казао је Спонза, пренела је ХИНА.

 Другу лекцију је, казао је, Хватској дала аустријска влада, која је законском изменом проширила листу забрањених симбола и на њу уврстила и усташке симболе.

Спонза сматра да је Хрватска у озбиљном друштвеном проблему који захтева одлучан одговор државе па и путем кривично правних санкција. „Ситуација сваки дан измиче контроли, а граница толерирања усташтва се свакодневно померају и шири на уштрб историјских чињеница”, рекао је Спонза.

Стота годишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији обележава се у Новом Саду откривањем споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу. 

Споменик је постављен на Тргу републике у Новом Саду и откривен уз песму "Востани Сербије". Висок је четири метра и тежак више од 3,5 тоне, а дело је Уметничке ливнице "Јеремић". Са постаментом висок је око 10 метара, а има и ћириличне натписе на све четири стране. На јужној страни пише "Петар Први Крађорђевић 1844-1921", на северној "Краљ Србије 1903-1918". На западној страни је грб Краљевине Србије, а на источној пише "Рума, 24. новембар 1918, Нови Сад, 25. новембар 1918".

Споменик је израђен по моделу академског вајара Зорана Ивановића.

Откривању споменика присуствовали су бројни званичници а грађанима и званицама су се обратили Александар Вучић и Милош Вучевић. Глумац Лазар Ристовски говорио је монолог краља Петра Првог.

"Добродошао кући стари наш краљу" 

Председник Вучић свој говор почео је речима: "Добродошао кући стари наш краљу, извини јер нам је требало 84 године да схватимо да си победио".

Вучић је указао да је Нови Сад одлуку о подизању баш таквог споменика донео 1934. године, а да је тек данас подигнут, што је брука која иде на рачун свих.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је писмо председника Републике Француске Емануела Макрона у коме му се лично захвалио на присуству у Паризу на церемонији, којом је обележена стогодишњица примирја у Првом светском рату.

Макрон је у писму навео да зна колико је српски народ пропатио током Првог светског рата, подневши страшне жртве од више од милион и две стотине хиљада људи, што је чинило готово трећину становништва.

"Желим да одам признање њиховој борби на страни савезница, а посебно Француске на Солунском фронту, о коме се не тако често говори, иако је био одлучујући за окончање тог разарајућег сукоба", наводи се у писму које је достављено Канцеларији председника Републике Србије. 

Макрон је написао да жели да председник Александар Вучић и српски народ буду у потпуности уверени у његова залагања да се укаже част и оживи ово сећање, као што ће то заједно учинити приликом његове посете Србији 5. и 6. децембра ове године.

"Изражавам жељу да обележавање братства по оружју наших двеју земаља и жртве наших војника послуже као основа за ново заједничко настојање наших двеју држава у оквиру стратешког партнерства, како бисмо још више унапредили сарадњу, европске вредности и регионалну стабилност", истакао је Макрон.

Захвалио је на Вучићевом недавном писму у коме му је указао на допринос Владе Републике Србије развоју наставе француског језика и мултилатералне франкофоне сарадње.

Остајем у Републици Српској и идем само да одрадим још један важан посао за РС, рекао је новоизабрани члан Председништва БиХ из реда српског народа Милорад Додик, који је положио свечану заклетву пред посланицима Скупштине РС. Заклетву је положила и новоизабрана председница РС Жељка Цвијановић. Додик је, после полагања заклетве, рекао да се осећа поносно јер је испунио све захеве на очувању РС док је обављао функцију њеног председника у два мандата.

"Ја остајем у РС и идем само да одрадим још један важан посао за РС", рекао је Додик, и захвалио се свима који су му дали глас, али и онима који нису јер су они, како је рекао, повећали демократски капацитет Српске. Додик је рекао да посланицима Република Српска, мора бити светиња.

"Ако нама РС није на првом месту, бићемо на погрешном путу. Посебно желим да нагласим реч патриотизам. Не тако давно видели смо шта се деси када се та реч злоупотреби", рекао је Додик. Додао је и да ниједна његова одлука неће бити донета без координације са институцијама РС.

"Ја своју снагу црпим из Републике и ја се сматрам делом вас. Зато сам сматра да заклетву пре свега треба да положим овде. Тамо где сам изабран од стране мог народа. Оно што није интерес РС неће бити ни интерес БиХ. Уколико не будем могао сам, нећу се либити да тражим вашу подршку, јер не желим да РС буде прегласана", поручио је Додик. Он је рекао да неће радити на штету друга два народа и поновио да неће допустити да било ко ради на штету српског.

Цвијановић: Сигурно ћемо наилазити на изазове и препреке

Заклетву пред посланицима свечано је положила и новоизабрана председница Републике Српске Жељка Цвијановић чиме је званично ступила на дужност.

Беше лепа представа у Паризу.

Славило примирје завршетак Великог рата, тј. I Светског рата.

Све по протоколу.

Ко ће где да седи, ко ће где да стоји, ко ће са киме да се рукује, да се загрли, изљуби!

И сви измешани и победници и губитници.

Општа парада љубави, заједништва и покушаја да се заборави ко је крив за рат, ко је кога убијао, вешао, клао, ко је кога покушавао да искорени у та, нама, још блиска времена.

Сто година је таман пристојно време да се мало прекроји историја и да се покуша наметање заборава.

Тако су на тој великој манифестацији љубави били и лидери неких земаља које онда нису ни постојале и које су биле на губитничкој страни.

И то у првим редовима, ваљда по заслузи, још од онда када су били топовско месо губитника у рату.

Заставе окачене у Нотр Даму су пратиле овакав француски приступ историји.

Чак је била и застава српске територије КиМ која није призната у УН и другим међународним институцијама и форумима.

Србија се није бунила због те очигледне свињарије. Србија је ћутала јер тек треба да дочека француског председника радосна и весела.

Тако рече српски председник егзалтиран будућим догађањем, широко осмехнут, уверен да ће дочекати великог пријатеља српског народа.

Вучићево обитовање у Паризу, поразно по наша историјска сећања, медијски је пропраћено као изузетно успешно имајући у виду његове важне државничке сусрете

Пошто је реч о председнику државе, реч је, нажалост, о три пораза Србије у Паризу. Трагика ових пораза утолико је већа што су се догодила на стогодишњицу завршетка Првог светског рата у којем је Србија била општи симбол победе. Савезници из тог времена улогу Србије умели су да цене. Њихови данашњи наследници, пре свега Француска као домаћин меморијала, врше фалсификовање прошлости и свечану церемонију прилагођавају данашњим политичким потребама - брисањем разлика између победника и побеђених, тада постојећих и непостојећих држава, данашњих држава и квазидржава. Председник Србије одлично се прилагодио „духу времена“.

Вучићев пословично снисходљив став према западним политичарима најпре се манифестовао у предигри свечарских догађаја, када се на позив Ф. Могерини састао са Х. Тачијем. Ако би се судило по Вучићевим изјавама, рекло би се да је он тамо отишао да би високој представници ЕУ у брк скресао да нема даљих преговора док ЕУ не натера косметске Албанце да повуку одлуку о увођењу високе царине на робу из Србије. Кабинет Ф. Могерини, међутим, саопштио је да су се председници Вучић и Тачи састали да би започели разговор о тексту правно обавезујућег споразума, тј. о признању Косова од стране Србије. Неколико дана касније, после завршне церемоније париске свечаности Волфганг Петрич је изјавио да је добро што су Вучић и Тачи били у Паризу, јер треба да дођу до компромиса и ставе тачку на Први светски рат. Не би се требало освртати на ову глупу и малициозну Петричеву изјаву, да јој председник Србије својим држањем није дао за право.

Други Вучићев париски гаф тиче се заставе тзв. Косова у Нотр Даму. 

Црни вео преко историје - француска администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, која је током Првог светског рата изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације

Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред седења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан победе у Првом светском рату више личи на дан победе у косовском рату 1999.

Француски председник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповеда америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости.

Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи која је у Великом рату нанела први пораз аустроугарској војсци, која је током четири године изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације.

Србија је била понижена. 

Случајно? 

Никако. У прагматском налету интереса дневне политике, у дипломатским рововим савремености покопана је историја на коју Србија треба и даље да буде поносна, а француски организатори церемоније да се стиде.

Поново се испоставило да је у жижи свих наших проблема - Косово. Председник Косова био је награђен. И није био једини из овог региона у коме, у временима Првог рата, нису постојале државе чији су данашњи лидери били почаствовани местима која су добили на трибини.

Овим датумом званично је завршен Први светски рат на западном фронту. Ипак, за нашу државу овај датум нема превелики значај, с обзиром да је крај Великог рата у Србији дошао тек 13. новембра.

Супротстављене стране среле су се у железничком вагону у Компјењу у Француској. Ток рата довео је до неминовног пораза Централних сила и премоћи Антанте. Иако је у том тренутку увелико дошло до распада Аустроугарске, Немачка је и даље имала снажну војску и била је у могућности да продужи агонију Великог рата. Захваљујући разумевању обе стране, једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца 1918. године постигнуто је примирје. Овакав развој догађаја отворио је широм врата реваншизму који ће, само неколико деценија касније, распалити немачки борбени дух и гурнути Европу, а и свет, у још једно масовно  крвопролиће.

Француска је 1940. године на истом месту, у истом вагону, у јеку Другог светског рата потписала капитулацију и предала се снагама нацистичке Немачке.

Иако се званично за почетак Првог светског рата узима атентат на Франца Фердинанда, ово није у потпуности тачно. Рат је започео нападом Аустроугарске на Београд, а ту се четири године касније и завршио.

Београд је тада био мали европски град, али од великог стратешког значаја. Аустроугари су веровали да ће брзо заузети слабо брањени град и наставити са продором у унутрашњост Србије. Српска војна команда свесно је жртвовала главни град, увиђајући немогућност његове одбране, али то не значи да је Београд тако лако пао у руке непријатељу. Неколико месеци шака бранитеља успевала је да задржи контролу над главним градом. За сваки педаљ српског тла водиле су се жестоке борбе.

Изгледа да се у национално устројеној држави Босни и Херцеговини националност може бирати, мењати, прецртати - већ према по потреби.

Односно како то националне квоте захтевају. А све како би се дошло до неке функције, пише “Дојче веле”.

Питање промене националности доспело је у жижу јавности пошто се Горан Опсеница, рођен иначе као Србин, изјаснио као Хрват и постао жупанијски министар из реда Хрвата, односно ХДЗ БиХ. Међутим, ствари су се од последњих избора мало закомпликовале, јер је министар Опсеница добио мандат у Представничком дому Парламента Федерације БиХ, предвиђен за припаднике српског народа. 

У рубрици националност на његовом кандидатском картону - који је јавно представила Централна изборна комисија БиХ - јасно се види да „крстић“ стоји под „Србин“. Али Опсеница изричито тврди да је он и даље Хрват и да картон није испунио. „Заноћио сам као Хрват и пробудићу се као Хрват“, потврдио је медијима министар Опсеница своје национално опредељење. У свему је морао јавно да интервенише чак и председник ХДЗ БиХ Драган Човић, тврдећи да је Опсеница „опредељен за хрватску националност“. 

И док читав тај случај намеће питање ко ту не говори истину - Опсеница или Централна изборна комисија - а што је и више него добар разлог за ангажовање Тужилаштва, непрестано пристижу нови, слични примери. 

Хрват исламске вероисповести 

„Ја се од почетка пишем као Хрват и нормално да, као што знате, и у Хрватској и у БиХ постоји 300.000 Хрвата исламске вероисповести“, доследан је Едим Фејзић, представник Странке за дијаспору у Дому народа Парламента Федерације БиХ.