Прилози

Знам да ово моје писаније може за неке изгледати лаичко, а код оних „стручних” изазвати и подсмех, али мислим да ће ме „обични” грађани Србије разумети и дати ми за право. Просто из разлога што се то о чему ћу писати коси са логиком и изазива неразумевање и огорчење људи који поштено живе и раде и не сукобљавају се са законом, а таквих је већина. Није то ништа ни ново ни први пут, то је пракса у нашем судству, а видим да се поновило и неки дан на суђењу руководиоцима „Галенике”, који су ту фабрику лекова оштетили за 75 милиона евра! Један од њих осуђен је на три године затвора, с тим да он и сарадници „треба да плате 4,5 милиона евра” (а где су оних 70,5 милиона, не каже се), док је други, због утаје пореза од 12,6 милиона динара, осуђен на десет месеци затвора, „који ће издржавати у просторијама у којима станује (читај: код куће), без примене електронског надзора”. По правилу, таква и слична суђења, трају по десетак година, што се десило и у овом случају.

По логици ствари, свако разуман би пристао да покраде десетине милиона евра, ако му се пружи прилика и буде осуђен неколико година или да „казну” издржава код куће, или у бољем случају „призна кривицу” или се „нагоди са судом”, па када издржи две трећине казне тражи да га пусте на слободу (мада је и овако углавном слободан). Према мом мишљењу, овакав начин третирања тако тешких прекршаја само охрабрује преступнике и криминалце да свесно чине тешка кривична дела, а није у питању само привредни криминал, то важи и за силеџијско понашање, диловање наркотика, корупцију и сл.

А сада друга страна медаље. Сећате ли се оне госпође из неког села код Горњег Милановца, која је после мужевљеве смрти заборавила (она каже да није ни знала да треба) да врати његову ловачку пушку? 

Припадници два црногорска криминална клана из Котора, шкаљарског и кавачког, старлета Сораја Вучелић, министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић, само су неки од странаца за које је јавност сазнала да су на „црној листи” за улазак у Србију. Многи други, према писању медија, негде око триста особа, налазе се на листи оних који су, из различитих разлога, непожељни у нашој земљи.

Дискреционо је право сваке државе да одлучи да ли ће неком странцу дозволити улазак у земљу. Само у малом броју случајева и јавност се упознаје са информацијама да је некоме забрањен улазак. То је случај углавном када су у питању неке јавне личности, најчешће политичари па је мера забране уласка и политички потез.

Према српском Закону о странцима, неком лицу може да се забрани улазак у земљу „уколико се процени да улазак и боравак странца на територији државе представља неприхватљив безбедносни ризик”. Када је реч о процедури по којој се то ради, закон каже да Министарство унутрашњих послова прибавља мишљење „државног органа надлежног за заштиту безбедности Републике Србије”.

Неприхватљив безбедносни ризик, како се каже, постоји уколико расположиви подаци и сазнања указују да странац заговара, подстиче, помаже, припрема или предузима активности којима угрожава уставно уређење и безбедност Србије, али и „добра заштићена међународним правом и националну, регионалну и глобалну безбедност од значаја за Србију и правни поредак”.

У априлу ове године, Влада Србије је донела одлуку да се забрани улазак министру одбране Хрватске Дамиру Крстичевићу. То је била контрамера после одлуке Загреба да не дозволи улазак српском министру одбране Александру Вулину, после његове изјаве да о томе да ли ће доћи у Млаку, где је обновљена српска црква „може да одлучи врховни командант Војске Републике Србије, господин Александар Вучић, а никако о томе не могу да одлуче хрватски министри”.

ХРТ је платио и снимио раскошну серију о НДХ, а сада не жели да је емитује, пише историчар и колумниста Хрвоје Класић. ХРТ је снимио документарну серију „Независна Држава Хрватска”, а разговори сa тридесетак историчара и никад виђени материјали чине тај пројекат најнаучнијим у историји хрватских документараца, навео је Класић у колумни за Нет.хр.

Највећи део посла је одрађен, све је снимљено, и већина од 12 епизода је монтирана. Све је ишло глатко, а онда су се догодиле политичке промене, пише Класић. Он је испричао да је пре неколико година на ХРТ-у започео пројекат у чијој је припреми и изради и сам учествовао као један од иницијатора, аутора и сценариста. Радни наслов документарне серије која је требала настати као резултат споменутог пројекта је, ни мање ни више него, „Независна Држава Хрватска”.

Уз одличну ХРТ-ову екипу предвођену врхунским режисером и изврсном монтажерком снимано је широм Хрватске, али и у Риму, Ватикану и Фиренци, Берлину и Захсенхаусену, као и Блајбургу.

За серију је говорило тридесетак историчара, углавном доктора науке из Хрватске, БиХ, Србије, Велике Британије, Немачке и Италије, што овај пројект чини вероватно најнаучнијим у историји хрватског документарног програма.

Од Југословенске кинотеке у Београду откупљено је више од два сата ретко или никад виђеног материјала који је од 1941. до 1945. снимао Хрватски сликопис НДХ.

Иако се нико никад није усудио јавно „да забрани” даљњи рад на серији, сваким даном је постајало све јасније да се ради о нежељеном пројекту.

„У међувремену је пронађена и главна замерка. Пазите сад. Људи задужени за програм не могу допустити да уместо првобитно предвиђених шест, серија има укупно 12 епизода”, навео је Класић.

Није прошло много времена од доношења одлуке о легализацији канабиса, а Канада се већ нашла у проблемима. Залихе легалне марихуане се веома брзо топе, а продавнице једва успевају да намире велику тражњу. 

Поједине радње су, како преноси CBS, морале да поставе знак на коме се истиче да су продали сву марихуана и да ће привремено морати да затворе своја врата. 

Канада је, иначе, друга земља у којој је марихуана потпуно легална, по свим основама. Пре тога јој је такав статус дат само још у Уругвају. Канада је 17. октобра легализовала конзумацију марихуане, а у неким деловима те земље већ првог дана дошло је до несташице канабиса због превелике тражње. 

Људи су после промене закона чекали у редовима пред специјализованим радњама које продају ту лаку дрогу, па су многе од њих распродале све залихе већ првог дана. То, међутим, није једини "проблем" који их је задесио. 

Интернет-продавнице су касниле са доставама, пошто је број поруџбина био превелики. Кашњења су се наставила и током ове недеље, пошто су службеници тамошње поште најавили штрајк.

Марихуана за медицинске потребе у Канади је легализована још 2001. године, а последње две године радило се на потпуној легализацији. 

Према новом закону, конзумација марихуане у Канади ипак има своја ограничења. Тако, на пример, корисници морају да буду пунолетни, а одређене су и строге казне за оне који продају канабис малолетницима. 

Канађанима је дозвољен само одређен број биљака које могу да гаје, а на јавним местима могу код себе да имају само до 30 грама марихуане. 

У јутрошњој емисији "Добро јутро Хрватска" на ХРТ-у је представљен "Фестивал домољубног филма 'Гордан Ледерер'", а током представљања, водитељка је рекламирала ревизионистичку књигу и филм "Мит о Јасеновцу", као и филм Јакова Седлара "Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918. - 2018".

Портал Индекс је уз оцену "скандалозно" пренеи да је графичко решење филма "Сто година србијансог терора у Хрватској 1918 - 2018" слично америчком споменику "Маунт Рашмор", на којем се изнад хрпе пожутелих лобања налазе ликови Александра Карађорђевића, Светозара Прибићевића, Милорада Пуповца и Александра Вучића.

У студију су седели аутор фестивала Маријан Цапек и потпредседник Удружења хрватских добровољаца "Домовинског рата" Смиљан Томашевић.

Цапек је представљајући затим програм фестивала набројао филмове међу којиме су и наслови "Штафета смрти" и "Др Фрањо Туђман - јунак Домовинског рата". После њега, Томашевић је наставио листу филмова - "Крвава берба грожђа", "Овчара неиспричана прича", "Јазовка", "Број 55".

Посебно је издвојио премијеру Седларовог филма "Сто година србијанскога терора у Хрватској 1918 - 2018" у Запрешићу.

После његовог излагања, јавила се водитељка истичући други наслов.

"Ту је и 'Мит о Јасеновцу' од Романа Лељака. Драго ми је да сте и њега укључили, он је пуно истраживао о овоме, тако да ће бити занимљиво погледати његова два филма", рекла је водитељка.

На то јој је Томашевић одговорио да верује да је друштво у Хрватској зрело и да може да се суочи с прошлошћу.

"Треба ићи с истином и крајње је време да се не делимо на леве и десне и да морамо прихватити прошлост онакву каква јесте", рекао је Томашевић.

У Канади је од среде марихуана легална, али појавио се проблем: понуда не задовољава потражњу.

Купци су сатима чекали у реду. Неке продавнице су већ првог дана распродале залихе, а несташице су се наставиле и у четвртак.

Они који су марихуану покушали да наруче преко интернета су такође имали проблема, јер су интернет странице пале због превеликог саобраћаја.

Купцима је поручено да ће испоруке каснити до пет дана, јер се спрема штрајк поштанских радника.

Ипак, многи су профитирали: само у Нова Скоши, једној од најмањих канадских провинција, првог дана је продато марихуане у вредности од више од 660 000 канадских долара.

Несташице су погодиле и Њуфаундленд и Саскачиван, као и северну област Нунавут.

У четвртак су испред многих продавница били редови, јер су се они који су претходног дана остали кратких рукава вратили да покушају поново.

Нису само продавци профитирали од легализације.

Деветогодишња чланица извиђача Елина Чајлдс је прикупила 120 канадских долара продајући колачиће испред продавнице канабиса у Едмонтону у провинцији Алберта.

Постоје и нека ограничења, тако да није требало дуго чекати на прву прекршајну казну: један возач из Манитобе морао је да плати 672 канадска долара јер је конзумирао марихуану у возилу.

Саобраћајна полиција Винипега саопштила је да је прва казна изречена око један после поноћи у среду, само сат пошто је конзумирање марихуане легализовано.

„Наплатили смо прву казну. Као и алкохол, канабис је дозвољено конзумирати, али као и алкохол, то се не сме чинити у возилу“, поручила је полиција преко Твитера.

Више бошњачких организација упутило је апел министарствима просвете и културе Црне Горе да „у складу са својим законским овлашћењима и дужностима”, покрену поступке забране и уклањања из школских програма две књиге - „Горски вијенац” Петра Првог Петровића Његоша и „Пешчаник” Данила Киша.

Како наводи црногорски портал ЦДМ, то траже Бошњачка академија наука и умјетности (БАНУ), Бошњачко националоно веће савет у Црној Гори, Бошњачко национално веће у Србији, Бошњачка културна заједница и група других бошњачких организација, а исти захтев је послат и министарствима у Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској и Словенији.

У образложењу захтева се каже да је „садржај наведених књига годинама био научно-књижевна основа за конструисање националистичких и других антицивилизацијских и дехуманизирајућих односа, посебно према исламу и муслиманима”, преноси црногорски ЦДМ.

Како наводи црногорски портал, они криве Његоша, једног од највећих српских и црногорских писаца, као и Киша, члана Српске академије наука и уметности, јеврејског порекла, да су својим делима, односно „мржњом према исламу и муслиманима“, створили извор мржње и сукоба између народа који живе на тлу бивше СФРЈ.

„Посебно истичемо да је антицивилизацијска порука наведених књига допринела да држава Босна и Херцеговина постане место које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двају кључних националистичких идеологија 20. века, односно великосрпске и великоцрногорске идеологије, које су биле пројециране кроз агресију против БиХ, када је почињен геноцид над Бошњацима”, наводи се у образложењу, у коме се тврди и да су поменута дела и расистичка.

Одлазак УНМИК са Косова и Метохије, као и формирање војске Косова, довео би Србију у ужасно тешку позицију, поручио је председник Србије Александар Вучић и оценио, поводом писма Ники Хејли, да је очигледно да САД хоће да склоне све што УН представљају на Космету, јер је за њих КиМо независна и суверена држава.

Вучић је, коментаришући иницијативу одлазеће америчке амбасадорке при УН Ники Хејли да се УНМИК повуче са Косова и Метохије, замолио САД да када доносе одлуке, које су можда у складу са њиховим интересима, размишљају и о интересима стабилности и мира на Западном Балкану.

„Зато што би одлазак УНМИК-а, као и формирање војске Косова, довео Србију у ужасно тешку позицију, у којој више не бисмо имали избора, ни право да било шта друго бирамо и учинимо осим да штитимо своју земљу”, рекао је Вучић. Он је додао да је очигледно да Американци хоће да склоне све што УН представљају на КИм, јер је за њих Косово независна и суверена држава.

„Очигледно је да хоће да склоне и последње трагове Резолуције 1244 и међународног правног поретка и да покажу да је њихова одлука била једина могућа и правно ваљана”, рекао је Вучић на конференцији за новинаре са аустријским председником. Он је додао да се нада да Србију нико неће довести у ту позицију, рушећи међународно-правни поредак како би показали да могу да учине шта год хоће у свету.

Вучић је рекао и да би формирање војске Косова представљало велики и готово нерешив проблем и за Србију и за регион и апеловао на међународну заједницу, посебно САД, да обрате пажњу на најаве албанских политичара да ће се то догодити до краја године.

Српска глумица Милена Дравић преминула је ноћас у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса у 78. години живота. 

Милена Дравић се у Клиничко-болничком центру Бежанијска коса налазила на лечењу, а последњих дана њено стање се погоршало.

Једна је од најпознатијих српских и југословенских глумица, играла је у преко 100 филмских остварења, а у позоришту је дебитовала у Атељеу 212 у представи „Улога моје породице у светској револуцији“.

Рођена је 5. октобра 1940. године у Београду. Захваљујући тетки која је запазила њен уметнички дар родитељи су је уписали у балетску школу. Прву улогу на филмском платну имала је у остварењу „Врата остају отворена“ 1959. године, а након уписа на Факултет драмских уметности добија улогу у филму „Прекобројна“ за коју остваја прву награду у каријери и то Златну арену у Пули.

Опробала се у свим филмским жанровима, играла је у свим важним филмовима у српској кинематографији, а улога у „W. R. мистеријама организма“ Душана Макавејева донела јој је међународну славу, укључујући и насловне стране Њујорк тајмса и лондонског Тајмса. Врхунац каријере остварује у југословенској ратној кинематографији, а најпознатије улоге одиграла је у филмовима „Козара“, „Хасанагиница“, „Битка на Неретви“, „Сутјеска“, „Мој тата на одређено време“ и „Зона Замфирова“.

Поред многобројних главних и споредних улога у филмској индустрији, позоришту, глумила је и у домаћим серијама.

У једном од интервјуа датом за Данас, глумица је истакла да поред бројних филмских улога предност даје позоришту.

Док Аустрија најављује увођење забране кориштења усташких симбола и то са предвиђеном казном од 4.000 евра или годином дана затвора, Хрватска наставља несметано да велича усташке злочине и злочинце, а последњи случај је промоција књиге „Слуга домовине - живот хрватскога витеза Вјекослава Макса Лубурића генерала Дрињанина”, аутора Владе Владића.

Књига о животу усташког кољача, промовисана је прошлог викенда у просторијама „Хрватског слова” у Загребу, затим у Карловцу у простору у власништву Цркве, а наредна је најављена за 22. октобар у Галерији Винка Драгање у сплитском Доминиканском самостану, где очигледно немају проблем са уступањем црквених просторија промотерима усташке идеологије, пишу хрватски медији.

Промотер и уредник књиге је Џон Иван Прцела, коме је Лубурић био венчани кум, промоције завршава усташким поздравом „за дом спремни”, што су окупљени поздравили аплаузом.

Промоција у Карловцу је одржана у Националном светишту светога Јосипа.

Пошто је објављена најава овог догађаја, реаговао је представник светишта монсињор Антун Сенте, који је казао да је био преварен, односно да му је Прцела најавио да ће представити своје књиге у којима истражује живот светог Јосипа. Када је из медија сазнао да овај намерава промовисати Лубурића, Сенте му је отказао „сваку даљу сарадњу”.

Прцела, међутим тврди да је Сенте знао за његову намеру.

Аутор књиге, Владо Владић, члан је Друштва хрватских књижевника и бивши предавач на Филозофском факултету Дружбе Исусове, познат по томе што је својевремено штрајкао испред зграде Министарства образовања пошто је као професор веронауке и етике добио отказ у Обртничкој школи за личне потребе јер није испуњавао е-матицу.