Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Овим датумом званично је завршен Први светски рат на западном фронту. Ипак, за нашу државу овај датум нема превелики значај, с обзиром да је крај Великог рата у Србији дошао тек 13. новембра.

Супротстављене стране среле су се у железничком вагону у Компјењу у Француској. Ток рата довео је до неминовног пораза Централних сила и премоћи Антанте. Иако је у том тренутку увелико дошло до распада Аустроугарске, Немачка је и даље имала снажну војску и била је у могућности да продужи агонију Великог рата. Захваљујући разумевању обе стране, једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца 1918. године постигнуто је примирје. Овакав развој догађаја отворио је широм врата реваншизму који ће, само неколико деценија касније, распалити немачки борбени дух и гурнути Европу, а и свет, у још једно масовно  крвопролиће.

Француска је 1940. године на истом месту, у истом вагону, у јеку Другог светског рата потписала капитулацију и предала се снагама нацистичке Немачке.

Иако се званично за почетак Првог светског рата узима атентат на Франца Фердинанда, ово није у потпуности тачно. Рат је започео нападом Аустроугарске на Београд, а ту се четири године касније и завршио.

Београд је тада био мали европски град, али од великог стратешког значаја. Аустроугари су веровали да ће брзо заузети слабо брањени град и наставити са продором у унутрашњост Србије. Српска војна команда свесно је жртвовала главни град, увиђајући немогућност његове одбране, али то не значи да је Београд тако лако пао у руке непријатељу. Неколико месеци шака бранитеља успевала је да задржи контролу над главним градом. За сваки педаљ српског тла водиле су се жестоке борбе.

Београд је ипак, по ко зна који пут у својој историји, био освојен и разрушен. По повратку српске армије у престоницу 1918. године, забележено је да је Београд имао мање од 10.000 становника, што је чак дванаест пута мање него пре рата! Србија је у Првом светском рату изгубила једну четвртину становништва. Више од милион војника и цивила.

Мир је увелико завладао на западном фронту, а у Београду се очекивао долазак представника Мађарске, која се крајем октобра 1918. одвојила од Аустрије. Примирје је потписано 13. новембра 1918. године у згради данашњег Народног музеја у Београду. Испред српске стране потписник је био војвода Живојин Мишић, док је за мађарску страну примирје потписао министар спољних послова Бела Линдер.

Србија је своје ратне победе и велике губитке подредила циљу стварања заједничке државе Јужних Словена. Само неколико деценија касније, нерашчишћени рачуни, реваншизам и жеља за новим светским поретком изродили су нове сукобе. Свет је утонуо у нови кошмар, још ужаснији од Првог светског рата, са далеко већим последицама.

Да ли смо век касније ишта научили?

Ђорђе Платиша