Коментаре немачког министра пренео је Тфи 20. априла 1999. године - "убили су између 100.000 и 500.000 особа", а "Дејли мирор" 7. јула да су кремирали своје жртве "у пећима, сличним онима које су се користиле у Аушвицу".

Монд дипломатик пише да су, међутим, наслови за наслова ове лажне информације поцепане у парампарчад.

То је посебно учињено истраживањем америчког новинара Данијела Перла у Вол стрит журналу од 31. децембар 1999. године, баш као што је "издувана" и једна од најсензацијоналних манипулација са краја 20. вијека - план "Потковица", документ који је требало да докаже како су Срби програмирали "етничко чишћење Косова".

Дифузија плана "Потковица" у Немачкој априла 1999. године послужила је као изговор за интензивирање бомбардовања. Далеко од тога да су корисници интернета параноични, главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.

Међу тим медијима је "Монд", чије је уредничко заузимање позиција тада било референца за остале фаранцуске медије. Његово уредништво, које је руководио Едви Пленел, признаје да је "изабрало да стане на страну интервенције", пише Монд дипломатик.

На првој страни издања Монда од 8. априла 1999. године чланак Данијела Вернеа најављује "да су планом 'Потковица' планиране депортације са Косова". Новинар преузима информације које је дан пре тога открио министар спољних послова Јошка Фишер.

- Овај план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења које се примењује на Косову /.../ и који носи назив "Потковица", без сумње симболизира гашење албанског становништва - пише Верне, према којем ствар изгледа "оставља мало места сумњи".

Два дана касније, дневене новине су поновиле преко целих новина "како је Слободан Милошевић припремио етничко чишћење". "Српски план "Потковица" планира принудни егзодус Косовара од октобра 1998. Наставио је да га примјењује у време преговора у Рамбујеу.

Монд евоцира "документ српског војног извора" и поново се позива на тврђење немачких званичника, од тачке репродуковања до целовитих сажетака – који би се данас назвали "елементима језика" - које је новинарима дистрибуирао генерални инспектор немачке војске.

Берлин је тако настојао да пред прилично пацифичним мњењем оправда први рат који је водио Бундесвер од 1945. године, поврх тога против земље која је 50 година раније била окупирана од Вермахта.

Монд дипломатик истиче да је план "Потковица" фалсификован: није га донела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска тајна служба, а затим пренесен у Немачку од земље која је тада горљиво желела да поново уђе у НАТО.

Превару је 10. јанура 2000. године открио недељник Шпигл и потврдио 12 година касније бивши бугарски министар спољних послова.

Документ је накнадно требало да подстакне још више сумње, јер се на српском каже потковица, а не поткова, како је 15. априла 1999. навео немачки посланик Грегор Гиси у Бундестагу.

Марта 2000. године, немачки бригадни генерал Хајнц Локаи је у књизи изразио "сумње у постојање таквог документа", а његова истрага је принудила Шарпинга да призна да нема копију изворног "плана".

Истовремено, портпарол међународног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као "мало вероватан материјал" у листу Хамбургер абендсблат од 24. марта 2000. године, а тужитељ Карла дел Понте га неће ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. ни 2001. године.

Монд ће поново евоцирати лаж, али као да ју је увек раматрао са опрезом, па 16. фебруара 2002. године пише да "Потковица" остаје врло контроверзан документ чија ваљаност никада није доказана.

Стручњаци за Балкан, новинари Жан-Арно Деранс и Лоран Жеслан, описују план "Поткова" као "архетип лажних вести које емитију западњачке армије и преузимају све главне европске новине".

CPHA