Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Најбогатијих 10 одсто домаћинстава САД поседовало је 2018. године 70 одсто укупног богатства домаћинстава, док су 1989. поседовали 60 посто богатства, што показује да је неједнакост већа него икада до сада, објавио је часопис MarketWatch.

Торстен Слок, главни економиста Дојче банке, на кога се позива часопис, преноси податке из извештаја Федералних резерви (ФЕД), америчке Централне банке, који показују да је богатство један посто најбогатијих домаћинстава САД у том периоду порасло са 23 посто на 32 процента.

Аналитичари ФЕД-а су притом утврдили како је разлог за раст богатства најбогатијих 10 посто то што је порастао део њихове имовине у том периоду са 55 на 64 посто, док се истовремено отприлике толико смањила, релативно гледано, имовина средње и више средње класе, односно оних домаћинстава који се по богатству налазе између 50. и 90. перцентила (један перцентил је један постотни бод). Слок истиче да је то делимично резултат експанзивне монетарне политике ФЕД-апосле финансијске кризе из 2008, захваљујући којој су расле цене некретнина и деоница у задњих десет година.

„Друга последица финансијске кризе јесте пад власништва домаћинстава над некретнинама и деоницама, а власништво над некретнинама представља највећи удео укупног богатства”, објаснио је Слок.

MarketWatch притом преноси податак према којем је у првом кварталу 2019. стопа власништва над стамбеним некретнинама према америчком Бироу за статистику, била на нивоу од 64,2 посто, док је просек 65,2 посто.

Затим се напомиње како је 2005. тај проценат дошао на 69,2 посто, али је онда финансијска криза то у једном тренутку 2016. спустила на 63 одсто, да би у се првом кварталу 2018 попела на садашњи ниво.

„Зато је на неки начин већа неједнакост међу домаћинствима делом резултат ФЕД-ове политике, али је и недостатак промена у фискалној политици такође одиграо своју улогу”, истакао је Слок, наглашавајући да је то довело до „веће неједнакости него икад пре”.

Танјуг