Прилози

Уместо јачања демократије, институција и система, који би, као такви, изнели неприлике током ванредних ситуација или ванредног стања, какво је ово изазвано пандемијом коронавируса, Србија је поклекла на испиту демократичности и уз велики утицај Кине, окренула се ауторитарним медотама. Утицај најмногољудније земље света код нас толико јача, да медији блиски власти најављују да ћемо бити и нека врста заморчића за вакцину против вируса SARS-Cov-2.

На насловној страни "Српског телеграфа" најављена је "помоћ Кинеза до краја јуна" - Ђинпинг даје вакцину Србији, спас за јесењи удар короне. 

Чувени епидемиолог и професор Медицинског факултета у пензији Зоран Радовановић ту могућност категорички искључује.

- Вакцина сигурно не може да буде произведена још много месеци. Чак и ако се појави у пролеће идуће године, то би било направљено наврат-нанос и врло несигурно. Прављење вакцине је озбиљна ствар и потребно је много више времена. Истина је да се Кина бацила на то и близу сто лабораторија ради на вакцинама. Многи ће оманути, свешће се то на две, три вакцине. Раније је било потребно 20 година да се направи вакцина. То је на дугом штапу. Не може вакцина да се направи за тако кратак период, а да буде безбедна. Ја лично никада не бих користио кинеску вакцину - истакао је за Директно.рс Радовановић.

Будући да медији блиски власти не објављују ништа што није у складу са политиком државе, логично се намеће питање - чему онда овај наслов, када вакцине нема? Одговор се може тражити у понашању Београда од почетка епидемије коронавируса, који покушава да ојача везе са Кином, а занемарује европски пут Србије.

Корона индустрији канабиса доноси нове рекорде у заради. Али многе испоруке изостају. Корона би могла да доведе и до уских грла у снабдевању.

Канабис - важан колико и млеко и хлеб? Звучи као шала - али, руку на срце, у доба короне канабис је прави благослов. У неким савезним државама САД, канабис-шоповима је дозвољено да буду отворени и поред тога што су све остале продавнице затворене - са изузетком супермаркета и пекара.

„То показује колико је канабис укорењен у друштву“, каже аналитичар Стивен Марфи коментаришући одлуку неких америчких савезних држава да канабис ставе у категорију примарних људских добара.

Његова компанија Прохибишн партнерс је симбол својеврсне фаме која се подигла око ове зелене биљке. Око 40 запослених ради с Марфијем у Лондону, Барселони и Даблину. Они анализирају глобално тржиште канабиса, спроводе студије за привреду, науку и политику и притом су, према сопственим наводима, независни.

Корона-криза учинила је инвеститоре генерално опрезнијим. То се може приметити и у индустрији канабиса. „Индустрија је нова и треба јој много новца: за лобирање, машине, технологију и особље. Видимо да је неким компанијама много теже да дођу до новца.“

Рекордна продаја захваљујући рестрикцији јавног живота

Рекордна продаја се бележи иако узгајивачи траве не морају нужно да имају најбољу репутацију. Бројне компаније су већ пропале, а са њима и новац многих инвеститора. Посебно у Канади, „нацији траве”, прелазак на државне послове 2018. био је прилично разочаравајући за индустрију: до очекиване експлозије профита - није дошло. То је још један разлог пада цена акција готово свих компанија које се баве канабисом.

Србија у новом годишњем извештају Фридом хауса први пут после 2003. није сврстана у „делимично консолидоване демократије” већ у категорију „хибридних режима” у којима је власт заснована на ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене. Како се наводи у извештају „Земље у транзицији”, којим је обухваћено 29 земаља бившег СССР-а и Источне Европе, корак у назад из категорије „делимично консолидованих демократија” у категорију „хибридних режима” поред Србије начинила је и Црна Гора, док су Косово и Северна Македонија једини у региону Западног Балкана остварили напредак.

Појам „хибридни режим” односи се на државе у којима власт истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе, у којима су демократске институције крхке и постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода.

„На Балкану су вишегодишње заробљавање државе, злоупотребе власти и „чврсте тактике” које користи Александар Вучић у Србији и Мило Ђукановић у Црној Гори, довели до тога да су први пут од 2003. те земље испале из категорије демократија”, наводи Фридом хаус. Додаје се да се та промена догађа у време када је процес приступања ЕУ запао у неслагања и више не служи као пример за демократску реформу, када политика великих сила и транснационалне дипломатије претварају Балкан у геостратешку шаховску таблу.

У Србији се негативни показатељи у демократским реформама и методама владавине бележе пет година заредом, наводи Фридом хаус. У делу извештаја који се односи на Србију наводи да је владајућа Српска напредна странка (СНС) од доласка на власт 2012, систематски ограничавала могућности опозиције да буде укључена у управљање државом.

Компаније блиске Бојану Кисићу, супругу министарке правде Неле Кубуровић и брату докторке Дарије Кисић Тепавчевић, добиле су 27 уговора са јавним предузећима и министарствима, пише БИРН Србија.

Истраживање БИРН-а показује да су од 2013. године до данас фирме NITES групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредна око 26,8 милиона евра, саме или у конзорцијуму са другим фирмама.

Само у априлу 2020, NITES је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра.

Дарија Кисић Тепавчевић није одговорила на БИРН-ова питања у вези са тендерима јавних предузећа на којима је учестовала фирма повезана са њеним братом. Кисић Тепавчевић је у писаном одговору само навела да њен брат није задужен за ковид-19 информациони систем.

Министарка Нела Кубуровић у одговору БИРН-у негирала је да је повезана са фирмом у којој ради њен супруг.

“Ни на који начин нисам повезана са фирмом у којој ради Бојан Кисић, нисам у могућности да утичем на пословање једне мултинационалне компаније која послује широм света. Влада и министарства имају строге процедуре када је у питању пословање и закључивање уговора са различитим фирмама, које подразумевају рано препознавање евентуалног сукоба интереса”, рекла је Кубуровић.

NITES DOO Београд је део НИТЕС Групе власника Миодрага Шкрбића. Бојан Кисић је главни извршни директор чешког огранка групе, NITES А.С, која је заједно за српским NITES-ом добила неколико тендера јавних предузећа. Осим у Србији и Чешкој, NITES компаније раде и у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Русији и Великој Британији.

Председник Удружења протераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић, изјавио је Срни да ни после 25 година од егзодуса Срба са тог подручја нико није одговарао за почињене злочине, али да ово удружење неће никад одустати од намјере да се лицу правде приведу и процесуирају одговорни за ратне злочине почињене над Србима у Западној Славонији у операцији хрватске војске и полиције "Бљесак" 1995. године - нагласио је Жарковић.

Жарковић је рекао да ће у петак, 1. маја, у Градишци бити обележено 25 година од егзодуса Срба из Западне Славоније, али да ће то бити обављено без присуства грађана због мјера превенције ширења вируса корона. Он је навео да је предвиђено да обележавању присуствују српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, градоначелник Градишке Зоран Аџић, представници Удружења Срба протјераних из Западне Славоније, који ће положити венце на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније.

Он је рекао да ће у 9.45 часова у Цркви Пресвете Богородице у Градишци бити служен помен за страдале Србе, у 10.35 часова предвиђено је полагање венаца на спомен-плочу погинулим Србима из Западне Славоније, док је у 10.45 часова са моста предвиђено спуштање венца и цвећа у реку Саву.

У петак, 1. маја, навршава се 25 година од када су оружане снаге Хрватске у акцији "Бљесак" са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине /РСК/ и под заштитом УН, протерали 15.000 Срба, а 283 је убијено или нестало, међу којима 56 жена и осморо деце.

СРНА

Документација о догађајима у Јасеновцу, такозвана јасеновачка грађа достављена је, односно склоњена у Музеј холокауста у Вашингтону, пошто је ту оригиналну документацију СФОР имао намеру да преузме и директно доставити Хрватској, изјавила је Срни Милица Марковић, која је била посланик у Народној скупштини Републике Српске 2000. године када је потписан споразум о предаји архивско-музејске грађе Спомен подручја Јасеновац музеју у Вашингтону.

- Упућивањем јасеновачке грађе у Вашингтон, односно у тамошњи Музеј холокауста који представља и својеврсни центар документације о злочинима у Другом светском рату широм света, па и у Јасеновцу, први пут је стављена на увид свеколике светске јавности која се у потпуности упознала о зверском усташком злочину - геноциду Независне Државе Хрватске /НДХ/ над Србима, Ромима и Јеврејима у Јасеновцу - истакла је Марковићева. Она је указала да је излагањем јасеновачке грађе у вашингтонском Музеју холокауста спречено да се пред целим светом прикрију протагонисти тог страшног злочина.

Као што то раде сви музеји у свету, појаснила је Марковићева, и јасеновачка грађа је електронски копирана и стављена на увид целокупној светској јавности, па тако и хрватској.

- Баш доступност ове грађе у Музеју холокауста у Вашингтону омогућила је да се иста изложба тих докумената приреди и у Уједињеним нацијама у Њујорку 2018. године, под називом 'Право на незаборав'. То је први пут у историји УН-а да буде отворена изложба посвећена Холокаусту и геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац и другим логорима смрти који су се налазили на територији бивше НДХ - подсетила је Марковићева.

Тешко је баш тачно временски одредити када се то тако масовно догодило на српским телевизијама, али је лако запазити да већ извесно време на малим екранима владају водитељке које су фонетски „реформисале” Вука. Да је извршено исправљање Вука у изговору српских гласова, лако је запазити чим укључимо ТВ апарат и почнемо да гледамо емисије типа „Добро јутро”, „После ручка” и сл.

Реформу српског језика је – упркос вољи тадашњих српских језичких институција у повоју, упркос отпору и Српске православне цркве која је позната по томе да се држи српске традиције у свему, па и у језику и писму – извршио први и коначни (до данас) реформатор српског учевног језика и писма Вук Стефановић Караџић између 1814. и 1847. године. Та његова реформа ослобођена је забране у српској држави 1868. и од тада се учи у школи па се зна како се исправно изговарају сви српски гласови који, у служби фонетских јединица функционишу у изговору у српским речима, реченицама, у краћем или дужем говору.

Познато је да је Вук добио сва српска, али и светска признања за то што је успео да уведе у службени, учевни језик Срба готово у потпуности чист народни језик и народно писмо које је добило 30 слова и исто толико, функционалних изговора тих слова. Редак је случај у свету да се у другим језицима изврши такво стапање словних знакова с њиховим изговором у говорном језику.

И, најзад, ево како су данас српске водитељке у ТВ програмима извршиле „поправљање” Вука. Увеле су нови глас, нови изговор коме још треба само да измисле словни знак да бисмо сви лакше „научили” како да га изговарамо и пишемо. Реч је о једном грленом гласу који је тешко описати. Ми бисмо га назвали „пропратни глас” или „глас поштапалица” који њима помаже да премосте време између нове мисли и нове реченице.

Председник Хрватске Зоран Милановић на удару је десничарских политичара и портала због антифашистичких ставова изречених на комеморацији у Јасеновцу, а емитовање филма "Дневник Диане Будисављевић" на ХРТ-у додатно је разбеснео десни политички спектар Хрватске.

На удару су Милановићеви ставови да таблу ХОС-а са усташким слоганом "За дом спремни" треба негде да се баци, затим да неће ићи на Блајбург, као и да су сви они који су са усташким слоганима ратовали деведесетих година - радили погрешно.

Удружње хрватскиг ветерана ХВИДРА напада Милановића због "дезертерства", тврдећи да је побегао од рата деведесетих.

Министар за борачка питања Томо Медвед такође замера Милановићу због става о Хосовој табли и тврди да је он "обезвредио жртву хрватских бранитеља".

Некадашњем "правашу" и кандидату за председника Хрватске Анти Ђапићу смета што је Милановић својевремно изјавио да је Јасеновац био "права индустрија смрти". Ђапић напада и бираче који су гласали за Милановића и у саопштењу наводи да Милановић има негативан став према Независној Држави Хрватској и да је својевремно рекао да је она била инспирација Хитлеру за Холокауст.

Уз Милановићев иступ у Меморијалном центру Јасеновац, десницу је изиритирало емитовање филма "Дневник Диане Будисављевић" у ударном термину на ХРТ-у.

Око 600 преживелих затвореника у злогласном усташком логору Јасеновац, у нацистичкој Независној Држави Хрватској, покушало је на данашњи дан 1945. године у очајничком јуришу на стражаре да се докопа слободе, али је у томе успело само њих 60.

У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом светском рату, од лета 1941. до 30. априла 1945, усташе су убиле стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог светског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине.

"Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животног доба, социјалних, образовних и других профила, као и за комунисте, партизане, помагаче и симпатизере Срба, Рома и Јевреја.

Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности" наводи да је: 

"Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица".

У процесу "прочишћења хрватске нације", српска деца су убијана, заједно са одраслима.

Србија је пала за три места на листи медијских слобода коју је објавила организација Репортери без граница (РСФ) у новом годишњем извештају.

У извештају за 2020. Србија се налази у групи проблематичних земаља, на 93. месту од укупно 180 рангираних земаља. Са скором од 31,6 слабије је рангирана од свих земаља региона, осим од Црне Горе која је на 105. месту.

У извештају за 2019. Србија је била на 90. месту са укупним скором од 31,18.

Уз оцену да је у Србији стање забрињавајуће, у извештају се констатује да је после шестогодишње владавине Александра Вучића, прво као премијера а затим као председника, Србија постала земља у којој је често опасно бити новинар и у којој лажне вести алармантном брзином постају све видљивије и популарније.

Власти су оствариле успех у процесуирању одговорних за убиство новинара Славка Ћурувије 1999, али већина других истрага напада на медијско особље застала је или склоњена, као истрага напада на новинара Милана Јовановића, чија је кућа запаљена у децембру 2018, док су он и његова супруга били унутра и спавали, наводи се.

Број напада на медије нагло је порастао, док званичници све више користе запаљиву реторику против новинара. Неки храбри новинари настављају да обрађују опасне теме попут криминала и корупције. Али, због велике концентрације медијског власништва у земљи, њихове су приче обично доступне само на интернету, наводи се у делу извештаја за Србију. Разлог за забринутост РСФ виде и у договорима између политичара и медија, широко распрострањеним лажним вестима које власти толеришу и и малтретирању узбуњивача Александра Обрадовића.