Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Глобална економија имаће ове године пад за 5,2 одсто, што би представљало најдубљу рецесију од Другог светског рата, прогнозира Светска банка. Као разлог за овај пад Светска банака наводи изненадно избијање пандемије вируса корона у свету и мере затварања са циљем њеног сузбијања.

У извештају "Глобални економски изгледи" Светске банке наводи се да би највећи број економија могао да доживи највећи пад производње по глави становника од 1870. године, као и да се очекује пад дохотка по глави становника за 3,6 одсто, због чега ће се милиони људи ове године суочити са екстремним сиромаштвом.

- Очекује се да, услед озбиљног поремећаја домаће потражње и понуде, трговине и финансија, економска активност напредних економија доживи пад за седам одсто, док се за нова тржишта и економије у развоју очекује пад за 2,5 одсто, што је прво смањење на нивоу ове групе у последњих најмање 60 година - истиче се у извештају. Такодј се наглашава да су најтеже погођене оне земље у којима је пандемија била најтежа и које се у великој мери ослањају на глобалну трговину, туризам, извоз робе и спољно финансирање.

Из Светске банке наводе да ће се јачина удара разликовати од региона до региона, и наглашавају да сва нова тржишта и економије у развоју имају рањивости, које су појачане услед спољних шокова.

- Осим тога, прекиди у приступу школовању и примарној здравственој заштити вероватно ће имати дуготрајне ефекте на развој људског капитала - наглашавају из Светске банке.

Потпредседник Светске банке за уједначени раст, финансије и институције Чејла Пазарбашиоглу рекла је да је ово веома забрињавајуће, јер ће криза вероватно оставити дуготрајне последице и довести до крупних глобалних изазова.

- Прва ставка на дневном реду је решавање хитних глобалних здравствених и економских питања. Уз то, глобална заједница се мора ујединити како би се пронашао начин за снажнији опоравак, како би избегли да се још већи број људи суочи са сиромаштвом и незапосленошћу - рекла је она.

Под претпоставком да се пандемија повуче довољно да се омогући укидање домаћих мера за ублажавање до средине године у напредним економијама и нешто касније у економијама у развоју, да се глобална преливања смање у другој половини године, и да поремећаји на финансијским тржиштима не буду дуготрајни, прогнозира се да ће се глобални раст вратити на 4,2 одсто у наредној години, односно односно на 3,9 одсто за напредне економије и 4,6 одсто за економије у развоју.

- Међутим, изгледи су веома неизвесни, а преовлађују негативни ризици, укључујући могућност продуженог трајања пандемије, финансијског преокрета и повлачења из глобалних трговинских веза. Негативни сценарио би могао да доведе до пада глобалне економије за чак осам одсто ове године, после чега би уследио спори опоравак у наредној, од тек мало изнад један одсто са смањењем производње у новим тржиштима и економијама у развоју за скоро пет одсто ове године - наводи се у извештају.

СРНА